Leonardu da Vinčiju ne samo da se nisu divili kao izvanrednom geniju kakvim se danas smatra, već su mu se neprekidno rugali i zadirkivali ga zbog neobične crvene boje kose i nekonvencionalne seksualnosti – i to ni manje ni više nego vodeći umetnici tog doba, piše Gardijan.
Pisac Sajmon Hjuit otkrio je u Nemačkoj sliku karikaturalnog tona nastalu 1945. godine kao ilustracija pesme koja pokazuje da su se Leonardu svojevremeno podsmevali. Na “Alegoriji pravde”, riđokosi zapisničar koji predstavlja Da Vinčija prikazan je kakao sedi za stolom oduševljen drugim mladim muškarcima.
“Leonardov identitet riđokosog pisara je potpuno nov”, rekao je Hjuit za Observer. “Ova karikaturalna slika nalazi se u opskurnom rukopisu u Berlinu i nikada se njome nije bavio niko ko je proučavao Leonarda”.
Ilustracija prikazuje Leonarda kao levorukog pisar, sa drvenom lirom pored nogu. Lira je bila Leonardov instrument, a njegov otac ser Pjero prikazan je kako polaže desnu ruku na rame svog sina i drži papir koji “po svoj prilici predstavlja dokument u kojem se Leonardo osuđuje za sodomiju”.
Riđa kosa je u Milanu u 15. veku bila retkost i smatrala se “frikastom”. Hjuit sumnja da je Leonardo bio potomak Hazara, turskog naroda iz azijskih stepa koji je obitavao na područjima oko Crnog mora i na istoku Evrope, a koji je takođe odlikovala crvena kosa.
Podrobnije istraživanje rukopisa i slike na kojoj je prikazan Da Vinči otkriva i da je razlolg zbog kojeg su mu se rugali bila i njegova “sklonost ka homoseksualizmu”.
Sajmon Hjuit je inače pet godina proveo proučavajući kontroverzni portret “La Bella Principessa”, a na ilustracijama rukopisa takođe je pronašao mladu plavokosu ženu koja u rukama drži vagu. Hjuit veruje da je reč o Bjanki Sforci, ćerki milanskog vojvode, i da je upravo Bjanka misteriozna mlada žena na slici “La Bella Principessa”; zato smatra da konačno može da dokaže da ovaj portret zaista jeste Leonardovo delo.
Nedeljnik.rs