Hamad Međedović je nanizao pet pobeda na Next Gen turniru u Džedi i osim što je osvojio 514.000 dolara (više nego ukupno u karijeri do tog momenta 415.858) sakupio je ogroman broj navijača širom planete.
Videli smo transparente „Idemo Hamade“, „Volim te Hamade“, ali smo videli i šta može Međedović kada je potpuno fokusiran. Kada igra baš onako kako bi trebalo i u skladu sa neverovatnim potencijalnom koji ima.
Međedović je pokazao nekoliko stvari u Džedi, a sada je vreme da krene ona salva pohvala. I poneka kritika.
Pre svega nije dozvolio sebi da mu se ponove greške koje je pravio nešto ranije u toku godine. Trenutno 113. igrač planete (najbolji plasman mu bila 102. pozicija) nije dobio ATP bodove posle osvajanja titule i pet pobeda u nizu, ali je uspeo da reši neke sopstvene demone.
„Neverovatan osećaj, jako sam emotivan, pogotovo što sam na poslednjih nekoliko turnira gubio tako što sam propuštao meč lopte. Posle četvrtog seta sam se plašio da se to ne ponovi, ali uspeo sam da se probudim ponovo u petom setu i da dobijem“, rekao je Međedović.
Ostao je miran čak i kada je momentum bio na strani Artura Fisa. Francuski teniser, trenutno 36. na svetu, uspeo je da osvoji prvi set tako što je spasao dve set lopte, a onda i da spasi dve meč lopte (poeni za osvajanje šampionata) u četvrtom setu. To nije poljuljalo Međedovića koji je sve vreme bio izuzetno emotivan. Jedan izliv besa je koštao njegov reket promene oblika, pa je posle toga izgledao kao kada odete na autootpad i vidite žice na sve strane.
Uspeo je da ostane mentalno jak i da izađe na kraj sa Fisom. Zasluženo, sasvim zasluženo jer je podigao i trofej.
Najveća prednost Međedovića i ono što ga razlikuje od svih ostalih tenisera u Srbiji (izuzev mentora Novaka Đokovića) je što je izuzetno ofanzivan i agresivan. Uvek pokušava da ekspresno završi poene, a servis mu u tome i te kako pomaže. U Džedi je postao rekorder turnira po broju asova (u toku trećeg seta pretekao Dominika Strikera koji je ostao drugi sa 62), a redovno je servirao između 220 i 225 kilometara na čas prvi servis. Na T liniji je više puta upisivao asove, ali je uspeo to i kik servisima kada bi Fis ostajao kratak.
Uspeo je da meša snagu i preciznost do neverovatne granice, a neki njegovi potezi se sada porede sa Đokovićem. Baš kao ona jedna forhend paralela koja je samo dodirnula liniju. To je godinama specijalitet Đokovića. I dok je većina drugih tenisera (pogotovo iz Srbije) specijalista za šljaku i za defanzivu, Međedović potpuno iskače iz tog šablona.
Upravo zbog toga bi već u Australiji mogli da vidimo Međedovića u punom sjaju, pogotovo ukoliko u toku pauze unapredi fizičku spremu. To je njegov glavni nedostatak, taj nedostatak eksplozivnosti i malo trčanja najvećom brzinom. Ipak, sa tako razornim servisom poeni u kojima ima do četiri razmenjena udarca su gotovo po pravilu njegovi. U grupnoj fazi je imao 266 metara istrčanih najvećom brzinom (tri odsto najveće brzine), a Aleks Mikelsen, prvoplasirani u ovom segmentu, imao je čak 525. Kada su u pitanju eksplozivni momenti tu je opet bio pretposlednji sa 799 promena kretanja, dok je Luka van Aš imao čak 1.435. Sve ovo će morati da unapredi jako, jako mnogo. Doduše, to pokazuje i koliko dominira u igri, pa on postavlja tempo i pravila što je odlika vrhunskih igrača.
Međedović je pokazao da zna kako da promeni ritam, kako da odigra drop-šot, iako mu je i trener Viktor Troicki poručio da na tome ne insistira. Imao je malo više problem da na slajs odgovori slajsom, ali je to stvar iskustva i to će leći na svoje mesto kada uspe da obuzda ogromnu snagu.
Ove godine je uspeo da savlada i Dominika Tima, pre nego što je u polufinalu Gštada izgubio od Pedra Kaćina. Stigao je i do polufinala Astane kada je savladao Lasla Đerea, Aleksandera Ševčenka i Jirija Lehečku.
Do sada nije uspeo da probije prvo kolo na grend slemu (igrao na Rolan Garosu i Vimbldonu posle kvalifikacija), ali bi ga dobar početak godine poštedeo kvalifikacija. Neophodno je da poradi na fizičkoj spremi i to je evidentno jer je u Parizu poražen od Markosa Girona samo zbog toga što nije mogao da izdrži tempo. Kada bude dostigao taj potrebni nivo, vrlo brzo će pokazati da nije slučajno što je na nikada jačim čelendžerima uzeo tri titule tokom 2023. godine (17-9). Postao je jedini srpski teniser uz Đokovića koji je to uradio pre 20. godine.
Međedovići veliki forhendi kontrolišu igru u potpunosti i po tome podseća na igrače poput Emila Rusuvorija ili čak Huberta Hurkača sa kojim deli potencijalno podjednako dominantan servis. Međedović bi mogao da bude jedan od onih igrača koji mogu da pobede bilo koga, a sada već jeste igrač koji vam ništa neće pokloniti. Naučio je da kontroliše temperament i snagu udaraca i to ga lansira u sam vrh.
Sve ovo navodi na zaključak da Međedović može mnogo, mnogo više. Ukoliko nastavi da prikazuje partije iz Džede mogao bi da do sredine godine stigne i u Top 50. Onda su vrata širom otvorena, a ambicije još veće.
Dobio je ogroman vetar u leđa, pokazao je prednost u toj ofanzivi, ali i da defanzivu mora da podigne na novi nivo. Upravo to će ga, uz fizičku pripremu, dovesti do onog najvišeg nivoa. Preciznost, snaga i taktika su već tu, sada je potreban dodatni rad na manama.
Ipak, ako je nešto tokom karijere pokazao Međedović to je da je veliki radnik i nema dileme da od njega tek treba očekivati velike stvari. Pripremni period će provesti uz Novaka Đokovića na Junajted kupu što bi moglo opet da ga lansira u visine, baš kao što mu je Dejvis kup okupljanje bio vetar u leđa za Džedu, piše Nova S