Kako
ocjenjujete trenutnu situaciju na sjeveru?
Među Srbima u četiri severne opštine na Kosovu trenutno vlada neka
vrsta očajanja. Pre svega njih, ali i Srbe južno od Ibra, Priština ne prihvata
kao ravnopravne građane i sa njima ne pokušava da izgradi dijalog, već nudi
isključivo nasilna rešenja kroz povećano prisustvo snaga specijalne policije.
Osim toga, prema njima Beograd ima poseban tretman zbog kojeg se osećaju više
kao da su u Srbiji, nego na teritoriji koju Srbija više ne kontroliše. Beograd
im je svojim neformalnim kanalima poslednjih godina ulivao nadu da će
taj deo vojnim putem konačno “otcepiti” od Kosova, u šta su mnogi
poverovali.
Da li se situacija značajno promijenila nakon
septembarskih dešavanja?
Nadovezujući se na
prethodan odgovor, događaji u Banjskoj predstavljaju svojevrsnu
prekretnicu. Srbi sa severa, koji su verovali u priču o vojnom preuzimanju tog
dela Kosova, nakon 24. septembra su shvatili da ih je Beograd u tome izigrao, i
ne samo u tome. Izlazak Srba iz kosovskih opština, policije i sudstva samo
je doprineo da taj narod ispusti kontrolu iz svojih ruku, što su na neki
način i priznali kroz inicijativu za opoziv albanskih gradonačelnika. Bitno je
naglasiti da je Priština događaje iz Banjske želela da iskoristi kao novu
osnovu za buduće pregovore sa Beogradom, što bi poziciju Srbije znatno
pogoršalo, ali očigledno da međunarodna zajednica na to nije sasvim pristala,
ipak zahtevajući da se odgovorni privedu pravdi.
Evropska unija savjetovala je institucije u
Prištini da omoguće glasanje na predstojećim izborima u Srbiji. Kosovska strana
nije imala razumijevanja. Šta misli stanovništvo, s obzirom da ovo nije prvi
put?
Samoopredeljenje je partija premijera
Aljbina Kurtija, koja čini parlamentarnu većinu, a bazira se na
zahtevu da se Kosovo, odnosno kosovski Albanci, samoopredele o svojoj
budućnosti. To osim što isključuje Srbe i ostale kosovske manjine, isključuje i
bilo kakav uticaj međunarodne zajednice, pa i glavnog kosovskog saveznika SAD.
Evropska unija u toj jednačini ima čak najmanji uticaj, jer njeni trenutni
izaslanici za Kosovo, Lajčak i Borelj, dolaze iz dve EU zemlje koje ne
priznaju kosovsku nezavisnost. Priština bi srpske izbore na Kosovu dozvolila
ukoliko bi joj Beograd za njihovo održavanje uputio zvaničan zahtev, kao
državi, na šta Beograd nije, i neće u skoroj budućnosti biti spreman.
Kosovski Srbi razumeju ovakvu poziciju Beograda, ali im nije pravo da nakon 20
godina glasanja u svojim prebivalištima, sada moraju da putuju do najbližih
opština u Srbiji da bi ostvarili svoje građansko pravo.
Da li
će inicijativa za opoziv gradonačelnika možda voditi novim izborima?
Zahtev je pre svega međunarodnog
faktora da se izbori ponove jer nije demokratski ni prirodno da manjina vlada
nad većinom. Međutim, Priština insistira da su izbori protekli legitimno te da
su izabrani gradonačelnici s pravom na tim mestima. Donekle dozvoljava
mogućnost da se oni opozovu, ali traži da se to uradi po zakonima Kosova
prikupljanjem dovoljnog broja potpisa građana, na šta Srbi na severu
trenutno nisu spremni. Takođe, ne postoji ni entuzijazam za izlazak čak ni na
ponovljene izbore, jer shvataju da ih ti izbori približavaju Prištini, i
dodatno udaljavaju od Srbije.
Kako ocjenjujete trenutnu predizbornu kampanju u
Srbiji? Tiče li se ona na bilo koji način mogućih promjena u odnosima Beograda
i Prištine?
Kao i prethodne kampanje, i u ovoj svi
obećavaju da će Kosovo ostati sastavni deo Srbije, dok faktički Srbija nema moć
ni izbore da organizuje i sprovede na tom delu teritorije koji smatra svojim.
Kosovo je i dalje u Srbiji važna politička tema kojom se narod nateže između
istoka i zapada, između ostanka u dobrovoljnoj samoizolaciji i otvaranja
prema prirodnim, ekonomski i politički svrsishodnijim savezništvima. Retki
su glasovi koji nagoveštavaju mogućnost realnih promena u odnosima prema Prištini,
međutim ono što takve mogućnosti zapravo koči je nespremnost
aktuelnog rukovodstva Kosova da u razgovorima sa Srbijom pravi kompromise.
Očekuje li se novi popis nakon 12 godina? Kako bi
taj popis mogao uticati na perspektivu daljeg društvenog i ekonomskog
planiranja?
Kao i sva ostala pitanja na Kosovu, i
popis spada u politička pitanja. Na prethodnom popisu koji je Kosovo
organizovalo Srbi (većinom) nisu učestvovali, što se godinama nakon toga
odražava na budžete svih opština sa srpskom većinom, jer se sa centralnog nivoa
budžeti određuju na osnovu statistika iz popisa. Ukoliko i ovoga puta Srbi
bojkotuju popis, to će se uticati da i u narednoj deceniji te opštine ostanu
najnerazvijenije. Međutim, ovoga puta je Priština zapretila kaznama svima koji
se ne odazovu popisu, pa ostaje da se vidi koliko će na tome potencirati u
danima pred početak popisa, koji još uvek nije na pomolu i više puta je
odlagan.