U Kočabambi, visoko u bolivijskim Andima, ljudi svakog dana staju u red ispred apoteka, željni da nabave eliksir koji će im, nadaju se, pomoći da izbegnu kovid-19: hlor-dioksid, izbeljivač koji se koristi za dezinfekciju bazena i podova.
Stručnjaci kažu da je, u najboljem slučaju, ispijanje ove tečnosti besmisleno. U najgorem, veoma je opasno. No u Boliviji, gde je zabeležen veliki broj hospitalizacija ljudi koji su progutali hlor-dioksid, regionalne vlasti testiraju ovaj “lek” na zatvorenicima. Ne samo to: Senat je nedavno odobrio njegovo korišćenje, a predsednik parlamenta zapretio je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da će proterati njihove predstavnike jer se protive korišćenju “eliksira”.
Hulio Sezar Baldivijeso, bivši kapiten fudbalske reprezentacije, požalio se jednoj lokalnoj televizijskoj stanici da bolnice u Kočabambi nemaju “ni testove, ni materijale”, pa je njegova porodica morala da se okrene hlor-dioksidu da bi olakšala simptome koronavirusa.
U svim delovima planete, naučnici su morali da se takmiče sa glasinama i tradicionalnim verovanjima tokom ove pandemije. No interesovanje za sumnjive lekove posebno je veliko u Latinskoj Americi, gde virus nekontrolisano divlja i gde ih promovišu čak i brojni političari, bilo zato što zaista veruju u njih ili samo da bi prebacili krivicu sa sebe.
U regionu u kojem mnogi ljudi ne mogu sebi da priušte zdravstvenu zaštitu, brzo se pojavljuju profiteri koji žele da zarade na alternativama.
“Ljudi se osećaju očajno kada se suoče sa kovidom-19”, kaže Santjago Ron, profesor biologije iz Ekvadora koji se javno sukobio sa zastupnicima navodnih “tretmana”. “Lako ih je obrlatiti pseudonaučnim obećanjima.”
Koronavirus je zarazio više od tri miliona ljudi u Latinskoj Americi. Usmrtio je oko 160.000, pokazuju zvanični podaci. Stručnjaci smatraju da je pravi bilans mnogo mračniji, i da je prikriven malim brojem testova i odbijanjem da se shvate i prihvate razmere krize.
Kovid-19 je udario na ionako krhke zdravstvene sisteme, a mere zatvaranja su razorile privrede, ne uspevši pritom da stave virus pod kontrolu. Naučnici ispituju gomilu potpuno nepouzdanih tretmana, a šanse da bilo koji od takvih može da pomogne prilično su niske. Štaviše, za pojedine se već zna da mogu da budu vrlo štetni. U mnogim slučajevima, jednostavno ne postoji nikakav dokaz da su efikasni protiv koronavirusa.
Jedan od tih lekova je ivermektin, koji se koristi protiv crevnih glista i drugih parazita.
Dva ministra iz vlade Brazila saopštila su 20. jula da su pozitivni na koronavirus, a jedan se pohvalio da se leči ivermektinom. Vlada Perua kupila je taj lek da se bori protiv pandemije i nastavlja da ga promoviše, čak i nakon upozorenja SZO da ivermektin ne bi smeo da se koristi protiv koronavirusa. To je stvorilo i crno tržište za veterinarsku verziju ovog leka, i nateralo peruansku vladu – i Administraciju za lekove i hranu Sjedinjenih Država – da apeluje na građane da ne koriste lekove namenjene životinjama. Uprkos tome, u malom gradu Nauti, u peruanskoj Amazoniji, lokalni zvaničnici i verski poglavari davali su veterinarski ivermektin odraslima, ali i deci starijoj od četiri godine.
Brazil je drugi po broju inficiranih i smrtnih slučajeva, odmah posle Sjedinjenih Država. Predsednik Žair Bolsonaro sve vreme hvali lek protiv malarije hidroksihlorokin – a to je nastavio uprkos tome što se zarazio kovidom-19 i nakon uzimanja tog leka nekoliko meseci. Naredio je vojsci masovnu proizvodnju ovog leka, a nakon što mu je postavljena dijagnoza, mahao je kutijom hidroksihlorokina pred okupljenim pristalicama.
Vlade u Salvadoru, Peruu i Paragvaju takođe su nabavile ovaj lek. Studije ukazuju da on niti smanjuje opasnost od zaraze, niti ublažava simptome kovida-19, niti ubrzava oporavak. Ali jeste potencijalno opasan.
U Venecueli, vlada predsednika Nikolasa Madura, koja ne može da obezbedi ni čistu vodu i sapun, ponosno je saopštila da su nabavili interferon alfa-2b, lek koji se koristi protiv različitih virusa, ali i u terapiji kancera. Takođe ne postoji nikakav dokaz da je delotvoran protiv kovida-19.
U ekvadorskom Kongresu nedavno se vodila rasprava o tome treba li dozvoliti hlor-dioksid. On se često reklamira – naravno, ilegalno – kao lek za bolesti poput side i autizma, i to čak i u Sjedinjenim Državama. Administracija za hranu i lekove Sjedinjenih Država podvlači da hlor-dioksid nema nikakvu medicinsku vrednost, a da može da ima potencijalno smrtonosne posledice, kao što su “povraćanje, teška dijareja, pad krvnog pritiska izazvan dehidratacijom i akutno oboljenje jetre”.
Najmanje desetoro Bolivijaca hitno je hospitalizovano zbog trovanja hlor-dioksidom, kaže tamošnje Ministarstvo zdravlja. Novo žarište se pojavilo u julu u ovoj zemlji koja je među najsiromašnijim na kontinentu. Bolnice su bile krcate. Policija je sakupila na stotine leševa iz Santa Kruza i La Paza. Vršilac dužnosti predsednika Žanin Anjez i polovina njenog kabineta bila je zaražena. Političari su počeli da pričaju o hlor-dioksidu kao o rešenju. Senat koji kontroliše opozicija usvojio je zakon po kojem su lokalne vlasti mogle hitno da nabave ovo “rešenje”, uprkos jasnim protestima Ministarstva zdravlja.
U San Hose de Čikitosu, gradu od tridesetak hiljada stanovnika, gradonačelnik je delio ovu terapiju. “Primena hlor-dioksida je donela savršene rezultate kod oporavka teških pacijenata”, rekao je gradonačelnik Hermain Kabaljero. “Uspeli smo da stavimo pandemiju pod kontrolu.”
Medicinski eksperti kažu da je hlor-dioksid u najboljem slučaju placebo. Oni koji pričaju o njemu “stvaraju lažni osećaj bezbednosti”, kaže Virhilio Prijeto, direktor epidemiologije u Ministarstvu zdravlja Bolivije. “Oni ugrožavaju čitavu populaciju.”
Autori članka: Marija Silvija Trigo, Anatolij Kurmanaev i Hose Marija Leon Kabrera, The New York Times International Report
Nedeljnik