Luna Škopelja svira klavijature i bas gitaru, a profesionalno se bavi i produkcijom. Muzičku produkciju studirala je na SAE institutu. Profesionalno bavljenje muzikom nikako nije mogla izbjeći, jer je odrastala u muzičkoj porodici. Majka joj je jedna od najpopularnijih vokalistica devedesetih Madam Piano, a njen otac Dejan Škopelja sarađivao je sa mnogim muzičarima, među kojima je i legendarna grupa ”Babe”, gdje svira bas gitaru. Luna je završila Srednju muzičku školu na odsjeku za produkciju i dizajn zvuka i već od tinejdžerskih dana počela je da svira u raznim sastavima. Pohađala je i školu za pop i rok muziku “Master Blaster Studio”.
Kao klavijaturistica od 2015. godine svira u tribjut bendu ”Ekatarine Velike” ”Deca iz vode”. Ovaj bend imao je nastupe širom bivše Jugoslavije, a na nekim koncertima gostovali su: Žika Todorović, Ivan Ranković Raka, Bole Stanojević, Tanja Jovićević, Mikica Stefanović.
Zbog pandemije korona virusa bend ”Deca iz vode” nije nastupao već godinu dana, a svoj prvi nastup nakon pauze imaće 13. februara u Banjaluci u ”Gradskom pozorištu Jazavac” i 14. februara u Prijedoru ("Pozorište Prijedor”). Naziv ove mini turneje je ”Love Tour” i organizovana je povodom dana zaljubljenih. Koncerti će biti odsvirani u akustičnoj varijanti, a specijalni gost večeri je rok diva Tanja Jovićević koja je dugi niz godina sarađivala sa ”Ekatarinom Velikom”. Organizator događaja je agencija Venturo.
Povodom ovog nastupa razgovarali smo s mladom umjetnicom Lunom Škopelja i saznali mnoge detalje vezane za njenu karijeru.
Ti si djete poznatih muzičara. Da li je uopšte bilo moguće da se ne baviš muzikom?
Luna: Mislim da u okviru specifičnih okolnosti pod kojima sam lično odrastala i nije bilo takvih izgleda. Moji roditelji su devedesetih bili na vrhuncu svojih karijera, a ja sam praktično od rođenja imala veliki uvid u delatnosti oko muzičkog stvaralaštva i angažmana. Pored toga što se po kući po ceo dan slušala najrazličitija domaća i svetska muzika, moji roditelji su imali studio ispred naše zgrade, gde su svakodnevno sarađivali sa raznim ljudima sa lokalne scene. Zajednička letovanja i druga putovanja obično bi za njih bila radna. Oni bi imali svakodnevne muzičke angažmane po klubovima, a mene bi neretko vodili na tonske probe i nastupe. Kako je, posebno moja mama, bila prilično poznata u to vreme, okolina bi me neretko tretirala kao “dete poznate ličnosti”. Pored ljubavi koju sam lično i intimno razvila prema muzici i idejama o tom poslu, mislim da je u velikoj meri i okolina od mene očekivala da ću pratiti te korake. U okviru takve postavke stvari, postojao je određeni pritisak i povremena oklevanja sa moje strane, te dug put u građenju samopouzdanja u okviru toga što radim. Verujem da nisam skrenula sa onoga što smatram ispravnim putem i ponosna sam što sam sve ove godine posvetila mojoj prvoj i najvećoj ljubavi, muzici.
Kako je došlo do tvoje saradnje sa ”Decom iz vode”?
Luna: Nekada davno često bih odlazila u beogradski klub “Zlatni Vilajet” da slušam mog prijatelja Kostu koji je tamo često nastupao sa Natalijom i Banetom. Nekada bi na svirku došao Banetov prijatelj Dejan Hasečić Hasa i svi bi se zajedno zaneli pod lucidnom energijom tog nesvakidašnjeg mesta i svirali do kasno u noć. Jedne večeri sam sve prisutne pozvala na humanitarni koncert koji smo sa ”Masterblastersima” organizovali u starom Bitefu, i tada me je Hasa prvi put slušao na klavijaturama. Nekoliko dana posle toga dobila sam poziv da se pridružim Hasinom sastavu “Čovek Vuk”, nastalom od članova kultnog sastava “Block Out” i ja sam s velikom radošću prihvatila poziv. Prvu pesmu koju sam dobila za skidanje bila je njihova verzija pesme “Soba” od EKV, a ja sam kao veliki fan grupe odlepila i razvijala svoj deo aranžmana danima. Sastav “Čovek Vuk” smatram svojim prvim pravim rok bendom i uživala sam u saradnji sa tako velikim muzičarima. Verujem da se moje kreativno učešće u velikoj meri oslanjalo na moje proučavanje Margitinih klavijatura u EKV-u kao bendu koji sam u sferi roka ubedljivo najviše slušala. Posle nešto više od pola godine sviranja sa tom ekipom izašla sam iz benda, a Hasa me je nedugo posle toga preporučio njegovom prijatelju Aleksadru Šarčeviću koji je u tom trenutku planirao veliki koncert u znak sećanja na Milana Mladenovića 2015. godine u beogradskom klubu “Mikser”. Kao veliki ljubitelj grupe prihvatila sam poziv i pridružila se tadašnjoj postavi koju su sačinjavali muzičari iz benda ”Kiza Bluza”. Od tada pa sve do danas uživam svirajući pesme svog omiljenog beogradskog sastava.
Foto: Marija Piroški
Da li si odrastala na muzici osamdesetih i EKV-u?
Luna: Pamtim da su se u mojoj kući slušali najrazličitiji pravci kroz sve dekade popularne muzike, te bi najadekvatnije bilo reći da sam najviše odrastala na ”world music” i ne bih mogla reći da se muzika osamdesetih posebno izdvajala. Rokenrol sam u velikoj meri doživljavala kao mušku mačo muziku i moram priznati da se agresivniji gitarski zvuk kroz moje odrastanje nije poklapao sa mojim senzibilitetom koji su krasili klavijaturisti iz bendova poput ”The Doors” i ”The Stranglers”. Posebno sam se zaljubila u EKV, jer Magi je bila moj veliki uzor kao jedna od najbitnijih ženskih figura u okviru autorstva i izvođenja muzike na domaćoj sceni. Pored njene muzikalnosti i muzičkog senzibiliteta koji su mi jako bliski, povezala sam se sa njom i grupom, kao i mnogi od nas, na osnovu priča vezanih za Magi i EKV koje su mi pričali njihovi poznanici. Imala sam uvid i u neke priče iz ličnih poznanstava moje porodice. Tako sam se povezala sa bendom EKV na intimnijem nivou. Moj otac Dejan Škopelja Škopi je sa Margitom sarađivao u okviru svog benda “Babe”, koja je gostovala na pesmi “Adio Stres” i pridružila im se na bini na nastupu vezanom za manifestaciju “Muzika bez struje”.
Kako bi opisala sviranje Margite Stefanović?
Luna: Dosta sam se posvetila izučavanju Margitinih linija u okviru opusa grupe i ono što je na mene ostavilo najsnažniji utisak jeste to što je, iako je bila poznata kao veliki virtuoz na instrumentu u okviru klasične muzike, najčešće kreirala jednostavne, ali po meni veoma upečatljive oblike i pokrete u okviru popularne muzike. Neretko je sintisajzer koristila kao melodijski instrument i kroz taj pristup kreirala poznate teme i motive. Kada bi svirala u svojstvu pratnje obično bi se koristila intervalima pre nego punijim akordima i neretko se kretala kroz paralelne kvarte što je u okviru klasičnog obrazovanja nedopustivo. Nekako sam taj njen pristup doživela kao bunt protiv školskih pravila što me je potsticalo da se prvenstveno oslanjam na svoj instinkt kada je u pitanju rad u okviru popularne muzike.
Interesantno mi je bilo nešto što mi je pričao neko ko je s njom sarađivao u kreativnom procesu, kako mu je Magi objašnjavala da greške čine muziku autentičnom i da ih ne treba po svaku cenu “peglati” do savršenstva. Ta filozofija jeste velika kontrateza procesu u kom besomučno tražiš to savršenstvo, radiš na materijalu daleko više nego što je potrebno, a što neretko dovodi do zamora materijala i ubijanja nekakve suštine, kao i nečega što je prirodno, ljudsko i što tako nesavršeno dublje osećamo i prihvatamo. Ono što sam sama otkrila u velikoj meri svirajući njihovu muziku i gde verujem da se na neki način poistovećujem sa njom i njima jesu paralele koje možemo povući između sviranja, stvaranja i proživljanja ostalih aspekata života gde radeći jedno učiš o drugom, u vezi čega je ta priča da treba prigrliti greške dobar primer.
Osim toga sviraš i bas gitaru. Nema mnogo djevojaka koje sviraju taj instrument. Šta te privuklo tom instrumentu?
Luna: Kao i obično, kopirala sam ćaleta koji je basista, a instrumentu sam se ozbiljnije posvetila pre oko godinu i po dana kada sam pristala na izazov da u mom sastavu “Hatter Matter”, pored pevanja, preuzmem Milanove bas deonice, čiji je bas osnovni instrument. Pored sviranja u tom sastavu, imala sam nekoliko proba sa sastavom “Harlekin” u svojstvu basistkinje koje su nažalost obustavljene usled pandemije. Zbog nedostatka iskustva, verujem da je preda mnom dug put do savladavanja ovog instrumenta, ali moram priznati da sam ponosna kada moj otac hvali moje linije sa predstojećeg materijala benda “Hatter Matter”. Pored bas gitare, daleko više vremena sam posvetila školovanju i radu po pitanju muzičke produkcije koja je, posebno tokom ove pandemijske godine, bila glavno uporište mojih muzičkih delatnosti. Muzička produkcija mi je omogućila da obuhvatim i spojim sve što me u okviru muzike interesuje, te otvorilo prostor za ozbiljnije bavljenje kompozicijom i aranžiranjem. Pre nekoliko godina sam producirala svoj autorski materijal koji će, nadam se, uskoro ugledati svetlost dana. Potom sam se bavila radom na džinglovima i naručenim matricama, a najčešće sam angažovana po pitanju vokalnih aranžmana i pratećih vokala. Ispostavilo se da je upravo ova oblast bila jedina žica koje je mnoge moje kolege i mene održala na rubu egzistencije tokom beznadežnosti sa kojom smo se mi izvođači suočili tokom pandemije zbog obustave nastupa i verujem da bi poučeni ovim strašnim iskustvom svaki muzičar trebalo sebi da obezbedi osnovne uslove za rad i priuči se u okviru osnova muzičke produkcije.
Foto: Ilija Pejoški
Sarađuješ sa mnogo bendova. Da li je neki od njih poseban, sa kojim voliš naročito da sviraš?
Luna: Godinama unazad uživam istražujući muzičke pravce kroz podršku koju kreativno pružam mnogim autorima trenutno aktuelne alternativne scene, a među njima brojim svoje velike prijatelje visokog kreativnog kapaciteta iz kojih neprestano izviru nove originalne ideje. ”Nataleé” je sastav okupljen oko moje najbolje drugarice Natalije Rajković i rad na materijalu koji trenutno pripremamo za debi album karakterišu nesvakidašnji aranžmani satkani poput kolaža različitih muzičkih pravaca koji ljudi angažovni oko projekta sa sobom donose, a kroz lajv nastupe se neretko priključuju nasumični gostujući muzičari koji otvaraju nove muzičke dimenzije i time se zvuk benda menja kroz svaki nastup.
”Fantom” je autorski projekat mog prijatelja Petra Wagnera koji veliku inspiraciju crpi iz dekada Jugoslovenskog popa. “Sergio Lounge” je projekat mog prijatelja Srđana Popova, koji važi za velikog producenta, multi-instrumentalistu, kompozitora, aranžera i našeg prvog tastaturistu, a u okviru svog matičnog projekta istražuje mnogo njemu bliskih žanrova i zvukova sa posebnim osvrtom na svetske retro pravce. Sa sastavom “Hashima” sarađujem tek pola godine, a to je nadaleko poznati džez sastav kroz koji momci iz benda sve više istražuju elektronske i sint-pop elemente na koje su pretpostavili da bih se ja dobro nadovezala. Nedavno smo ušli u studio i krenuli sa snimanjem prvih pesama sastava orjentisanih oko novog zvuka. Za kraj ostavljam svoj najvažniji projekat kroz koji sam u najvećoj meri angažovana kao koautor muzike, aranžmana i koncepta bend “Hatter Matter”. To je projekat mog prijatelja Milana Veselinovića koji važi za prvi domaći projekat fokusiran oko ukulelea koji Milan svira na poseban način. Pošto sam učestvovala u okviru produkcije i aranžiranja prvog izdanja ovog projekta ubrzo sam počela da nastupam sa Milanom i izvodim njegove pesme. Moje učešće na nastupima izdvaja se iz prethodnih po tome što nastupam na bas gitari i lead vokalu, a tokom priprema i prestavljanja materijala za naš predstojeći drugi album autor sam melodija na bas gitari, kao i vokalnim aranžmanima.