Ne biste verovali ko mi je sve, sa neverovatnom količinom samouverenosti, tvrdio da je Šapić opozicija, da nije sa Vučićem, da mora da glumi kako nije ni sa jednima ni sa drugima, jer je to jedini način da privuče Vučićevo biračko telo. Bilo je tu urednika uglednih novina, političara koji su sa Gangulom tesno sarađivali, likova čija je reč za mene bila dovoljno jaka da privremeno ostavim po strani tezu da je Šapić prodana duša, koja radi upravo suprotno onome što tvrdi – glumi kako nije ni sa jednima ni sa drugima, jer je to jedini način da privuče opoziciono biračko telo.
Udvaranje dvojice političkih moćnika, jednog opštenarodnog, drugog novobeogradskog, bilo je javno. Pozirali su za vesti i društvene mreže, brljajući po tanjirima fensi restorana, pa su se onda muvali na predsednikovoj terasi, malo, po malo, iz Šapićevog vokabulara nestala je tvrdnja da nije ni uz vlast ni uz opoziciju, dok na kraju nije sasvim jasno postalo da je stao potpuno uz vlast. Za one koji su i u tim romantičnim trenucima bivšeg sportskog diva i večitog sportskog antitalenta, bili ubeđeni da je Šapićevo umeće upravljanja Novim Beogradom ono što ga preporučje za dejt na tako visokom nivou, zvanično je plasirana vest koja je nezvanično postojala već najmanje šest meseci: Šapić biti kandidat naprednjaka za gradonačelnika Beograda.
Pošto je građanstvo slaboumno, a ono koje glasa za Šapića naročito, još uvek je bilo onih koji su radije lagali sebe da su godinama glasali za umešnog lokalnog političara nego za prikrivenog Vučićevog slugeranju, ali najava utapanja Šapićevog SPAS-a (prijatelji i rodbina Vučićeve mačo pudlice) u Srpsku naprednu stranku valjda je razvejala i poslednju sumnju – Šapić je Vučićev. Nije naš. Vučićev je. Četiri godine mu to piše na niskom čelu, možda baš stoga taj fakat nisu mogli da pročitaju njegovi bivši pajtosi i saradnici. Jajinačka hulja, Aleksandar Vučić, nije lud da dozvoli da SPAS funkcioniše kao nekakav partner SNS-u, jer bi onda zaista ostao i poneki promil šanse da je „Šapić naš“, pa da se u nekom trenutku okrene protiv gazde.
Ovako, SPAS je deo SNS i prostora za špekulisanje više nema, što je jebeno dobro, zato što više nećemo morati da ubeđujemo naivne kako Šapić nije „naš“, kako nije prepreden, kako svojom „niti smdim niti mirišem“ taktikom ne želi da privuče što više glasača mrskih mu naprednjaka, kako nije reč o stasitom opozicionom trojanskom konju, koji će, kad jednom zajaše na čelu Beograda, razjebati SNS iznutra. Ne, on je deo SNS. Šapić je njihov kandidat za gradonačelnika, dakle, kao i sve ostalo vezano za naprednjake, on je narodni neprijatelj i sada (valjda) više neće biti idiota koji će glasati za njega jer „znaš šta je napravio na Novom Beogradu“, a da su istovremeno protivnici režima.
Naprednjačko razaranje Beograda traje već dva puna mandata i nema te vlasti koja može na brzaka da opere ono što su Mali i Vesić tako temeljno zasrali. Naročito to neće uraditi naprednjačka vlast. Pogotovo Šapić neće biti taj. Šapić je za sve ovo vreme pokazao da ume da uvede parking zonu na svojoj opštini, te da dečije parkove pretvori u teretane na otvorenom za kromanjonce, koji če biti regrutovani u banditske navijačke ćelije. Sasvim je izvesno da mu je neko, kada su ga stavljali na naprednjačku reklamu protiv Đilasa, pred izbore, 2018, šapnuo: „Nemoj da se sekiraš, ti ćeš biti sledeći gradonačelnik, i to naš, he he“, a on je odgovorio: „Nema frke, he he, he he.“
Predstavljajući svoj tim za Beograd, kandidat SNS za gradonačelnika, Gangula, otkrio je samo da u tom timu neće biti mesta za Vesića, koji će, pretpostavljam, za temeljno rasturanje grada biti nagrađen ministarskom funkcijom. Tako je Šapić još jednom pokušao da prevari glasače: „Vesić loš – nema ga u moj tim; Gangula dobar – izgradi teretanu na Trgu Republike“, ali više nema te budale koja će poverovati ovom dripcu, jer ako opet izvisi za ministarsku fotelju, eto Vesića i u Gangulinom timu, opet u ulozi zamenika ili možda glavnog urbaniste.
Šapić je nasilnik, kome nije strano da preko tvitera preti političkim neistomišljenicima ili da ih proziva da probaju da se kurče kad ga sretnu na ulici, pa će videti šta će da se desi. On je, dakle, savršen naprednjački kadar – u jednoj osobi našli su se korumpirani političar i lažni doktor, nekadašnji demokrata, ali i uterivač sigurnih glasova, a po potrebi i batinaš. Ako ništa, makar će opoziciji posao biti donekle lakši, jer će se Šapićevo biračko telo nesumnjivo smanjiti, sad kad je kristalno jasno da je reč o izdajniku. S jedne strane imaćemo SNS, na čelu sa Šapićem, sa druge demokratsku opoziciju u ko zna koliko kolona, a na margini lažnu opoziciju, ekstremne desničare i umno poremećene.
No, to što će posao opoziciji biti lakši, ne znači da će biti i lak, imajući u vidu koga Beograđani svojim glasovima osam godina održavaju na vlasti, a naročito imajući u vidu od čega i od koga je sastavljena opozicija, između ostalog i od onih koji su pre četiri godine odgovorno tvrdili da je Šapić „naš“. Dakle, svaka pomoć im je dobrodošla, a naročito je dobrodošlo biračima kredom na tabli napisati: „Vučić i Šapić, to su srca dva, ljubili se, grlili, sve do pola dva.“ Ostatak pesmice znate, a i nije bitan za ovu našu priču. Bitno je da Beograd ne padne Ganguli u ruke.