Kako nastaje govor?
Kao i mnoge druge životinje, čovek može da proizvodi zvuk koristeći određene mehanizme u svom telu. Ali, za razliku od životinja, ljudi su razvili puno zvukova koji su organizovani na veoma efikasan i kreativan način kako bi došlo do međusobne komunikacije. Ipak, ne postoji sistem organa određen za proizvodnju govora, već su ljudi nnaučili da koriste sisteme drugih organa čija je primarna funkcija nešto sasvim drugo. Uglavnom su to organi u sklopu respirativnog sistema i sistema za varenje. Kako bismo opisali funkciju ovih organa u kontekstu proizvodnje govora, za njih ćemo koristiti entitet vokalni organi.
Koji su vokalni organi?
Naravno, prvo što moramo spomenuti je koji to organi uopšte spadaju pod ovaj entitet. Da bismo proizveli neki zvuk, prvo nam je potreban vazduh. Logično, za to su zadužena pluća. Sledeći je grkljan, gde se nalaze glasne žice, a posle njega ždrelo. Ždrelo je ima važnu ulogu jer je to prvo mesto gde se zvuk pojačava i oblikuje. Na kraju su tu usna i nosna duplja.
Kako ih koristimo?
U suštini, sve se svodi na to kako koristimo vazduh koji uzimamo. Postoje tri mehanizma pomoću kojih možemo da oblikujemo vazduh. Prvi uključuje pluća. U teoriji možemo da pričamo pri udisanju i izdisanju. Ali, u praksi, ne postoji nijedan jezik gde se reči formiraju pri udisanju. To je zato što je mnogo lakše kontrolisati glasne žice i brzinu izdaha. Sa biološke strane, praktičnije je jer se tako ne usporava unos kiseonika u telo. Većina reči je uglavnom ovako proizvedena.
Pročitajte još… Sudski prevodioci i tumači za nemački jezik – vrste prevoda, način rada i cenovnik.
Dalje, možemo koristiti i ždrelo. Ovde je u pitanju korišćenje vazduha iznad glasnih žica. Kada vazduh iz pluća dospe u ovaj deo, dotok do pluća m se zatvori, i tako se koristi samo taj vazduh koji je uspeo doći do ovog dela. Stvara se pritisak u ždrelu koji je mnogo manji od onog iz pluća, i odatle se stvaraju foneme. Na ovaj način izgovaramo, na primer, „p“, „t“, i „k“.
Na kraju, možemo koristiti vazduh koji dospe u predeo mekog nepca. Preciznije, ovde koristimo samo vazduh iz usne duplje, i sprečavamo ga da ode bilo gde tako što kraj jezika čvrsto pritisnemo uz meko nepce. U isto vreme, postoji prepreka u prednjem delu usne duplje. To može biti ili prednji deo jezika pritisnut uz alveolarni greben (deo odmah iza gornjih zuba) ili usne pritisnute jedna uz drugu. Ovako se stvara pritisak, i kad se on popusti dolazi do stvaranja određenih „klikova“. Iako oni nisu foneme u našem jeziku, u nekim drugima mogu da budu. Ipak, to su bitni ekstralingivstički zvukovi jer ih često korisitmo u komunikaciji. Oni imaju svoje značenje. Pokušajte da iskažete negodovanje („cc“) ili imitirate zvuk poljupca, i proces će vam biti jasniji.
Koja nauka ovo izučava?
Gore u tekstu su samo ukratko objašnjeni neki procesi oko toga kako govor nastaje. Čovek je kompleksno biće i samim tim je i ovaj proces mnogo detaljniji i kompleksniji. Nauka koja izučava sve što ima veze sa govorom je fonetika. Šta više, neki termini, poput „vokalni organi“ su najviše specifični za ovu nauku. Grana koja se bavi fiziologijom i anatomijom govora je artikulacijska fonetika.