Balkanskim brdima i ravnicama i dalje odjekuju jecaji Mubere, Senade i Aide.
Tužni lelek Milice, Nade i Stojanke.
Još uvek se čuje plač Martine, Eve i Magdalene.
A kada se majke umore od tuge i boli, Balkan prekrije mučna tišina očeva.
Bolna tišina Asmira, Enesa i Munira.
Ćutanje sa očima prepunih suza Milana, Dragutina i Stojana.
Zanemelost od tuge Josipa, Stjepana i Domagoja.
Ništa ne boli kao tuga majke i suza oca.
I ništa nije glasnije od tih leleka majki i od tišine očeva.
Ako ste glupi da i dalje zveckate oružjem, niste gluvi da ne čujete.
Poslušajte Balkan koji kroz gorke suze majki i bolno ćutanje očeva opominje.
Oprostite se od oružja i mržnje jer Balkan vam decu neće oprostiti.
Posvećeno svim žrtvama rata u BiH, koji je počeo na današnji dan.