On je drugačiji od drugih, otvoren, iskren, provocira, ima specifičan smisoa za humor, kada radi onda je ozbiljan i ne odustaje dok ne postigne značajan rezultat. Direktor je Međunarodnog festivala queer filma “Merlinka”, saradnik je više beogradskih redakcija. On piše ,ima odličan stil i često putuje. U junu 2013. godine dobio je Priznanje za najinovativniji pristup za promociju prava diskriminisanih grupa u Srbiji, koje su mu dodelili Ministarstvo omladine i sporta i nemačka nevladina organizacija GIZ. Član žirija na Berlinalu 2015. godine koji dodeljuje Tedi nagrade za najbolja filmska ostvarenja LGBT tematike. Prvi je gej aktivista koji se pojavio na nekoj nacionalnoj televiziji u Srbiji i javno govorio o gej pravima i legalizaciji istopolnih brakova.
Olja : Nisam naišla na podatak gde si studirao žurnalistiku, pa bih te prvo to pitala imajući u vidu da si novinar po zanimanju po čemu najradije pamtiš dane studija?
Peđa : Ja sam od onih koji su studirali dokle god su mogli, tako da sam studirao elektrotehniku, grafički dizajn i marketing koji sam jedino i završio. Studije pamtim po političkom i aktivističkom delovanju. Bio sam užasan student. Više sam vremena provodio po partijskim sastancima i NVO seminarima, nego na fakultetu.
Olja : Zašto baš novinarstvo?
Peđa : Novinarstvo, sasvim slučajno. Sve je krenulo sa pisanjem na VIP blogu B92, te su me pojedini mediji cimali s vremena na vreme da pišem kolumne za njih, neki nudili stalni angažman… ali mi je to oduvek bio jedan od poslova koji radim.
Olja : Kako je nastao Optimist?
Peđa : Prvo je postojala Rainbow rubrika u Yellow Cabu koja se bavila LGBT temama, koja je posle nekoliko godina postojanja prerasla u nezavisni magazin – Optimist.
Olja : Koji su ciljevi časopisa?
Peđa : Krajem 2000. godine osnovan je prvi gej magazin Dečko, koji je posle nekoliko godina prestao da izlazi i od tada se niko nije usuđivao da pokrene novi magazin, sve do 2011. godine kada sam ja bio dovoljno lud. Optimist je osnovan sa ciljem da pre svega informiše LGBT populaciju o tome šta se dešava u zemlji i svetu, ali i ostatak Srbije o tome šta LGBT populacija radi, kao i da osnažujemo LGBT populaciju i smanjujemo homofobiju u društvu.
Olja : O kojim tematskim oblastima najradije pišeš?
Peđa : Kao urednik sve manje i manje piše, više smišljam i delegiram teme drugim saradnicima. Ja mahom radim intervjue i napišem neku aktivističku kolumnu, ako se desilo nešto od izuzetne važnosti.
Olja : Često sam imala prilike da pročitam da jasno izražavaš negativan stav prema gey paradi ,zašto?
Peđa : Gej parada u Srbiji je postala sve ono što ne treba da bude, geto šačice privilegovanih gej aktivista i njihovih prijatelja bez ikakve ambicije i bez ikakvog cilja. Gej parada voli da se kiti tuđim perjem, radom drugih aktivista koji su prisutni cele godine i da njihove rezultate predstavi kao svoje, jer svoje rezultate ne može da predstavi.
Olja : Šta sve nama nedostaje kao društvu da bi na jedan zdravi način prihvatili različitosti?
Peđa : Dobra volja pre svega. Problemi LGBT zajednice se mogu vrlo brzo rešiti, da postoji dobra volja. Znate, to vam je jedan čas u svakoj školi u Srbiji gde će se pričati o LGBT temama, gde bi se isticalo da su nasilje i diskriminacija neprihvatljivi!
Olja : Šta je za tebe stabilna zdrava porodica?
Peđa : Porodica u kojoj se članovi porodice vole, podržavaju, međusobno poštuju i čine sve da budu srećni i dostignu svoj maksimum.
Olja : Da li očekuješ da će u Srbiji deca moći da odrastaju tako što će bez straha od diskriminacije moći da kažu moj tata je gej ? ( deca oduvek odrastaju uz gej roditelje ali roditelji to kriju od dece, deca ako znaju onda kriju od svojih prijatelja, partnera, rođaka… deca ne odrastaju slobodno, nedostaje slobode i iskrenosti, kao da je zabranjeno biti iskren a kada smo iskreni tada smo najjači )
Peđa : To će biti jako teško. Devojčicama će biti lakše, nego dečacima. Moj gej prijatelj je otac jedne medene devojčice i baš me zanima kako će to izgledati. LGBT roditelji su naša stvarnost, kao i u Srbiji, samo je pitanje dokle će srpsko društvo da čeka da tu stvarnost prizna i uradi nešto na prevenciji nasilja i diskriminacije.
Olja : Moda segment opšte kulture, statusa, ili talenat?
Peđa : Moda je umetnost. Hiljadu puta mi se desilo da u izlogu vidim prelepe ženske cipele i da sam u fazonu da bih ih kupio i držao na polici kao ukras.
Olja : Uvek si besprekorno odeven, da li imaš stilistu ili sam biraš komade koje ćeš da poneseš?
Peđa : Uživam u šopingu, uživam u rasprodajama, uživam da cunjam po autletima… Imam previše garderobe i obuće, ali to dozvoljava da se sklapa bezbroj modnih kombinacija. Tako da, hvala na komplimentu, ali nemam stilistu, mada se ponekad konsultujem sa Ašokom Murtijem.
Olja : Koju muziku slušaš?
Peđa : Ja sam dete osamdesetih, tako da volim muziku osamdesetih… Pustim neki online radio koji pušta hitove 80-ih, 70-ih, nekad i 60-ih i uživam.
Olja : Na kom poslednjem koncertu si se najbolje proveo?
Peđa : Na Madoninom koncertu u Pragu 2015. godine. To je bio spektakl za gledanje. Koncert je kasnio skoro 2 sata, ali za nju vredi!
Olja : Da li više čitaš ili pišeš?
Peđa: Mislim da u poslednje vreme podjednako izbegavam da radim i jedno i drugo. Imam probleme sa očima, tako da me zamara da dugo gledam u ekran ili papir.
Olja : Kakvi su utisci čitaoca posle čitanja tvoje knjige?
Peđa : Najlepše mi je bilo kad se javio jedan čitalac iz Kanade kome je moja knjiga „Vreme hemoroida“ bila jako zabavna, te je lokalnim bibliotekama predložio da je otkupe. Desetak primeraka moje knjige se sada može naći u bibliotekama u Torontu.
Olja : Da li sada pišeš?
Peđa : Nažalost, ne. Za pisanje, makar meni treba vremena i da ništa drugo ne radim, a to je kod mene prosto nemoguće. Postoji nekoliko ideja, ali nikako da krenem sa realizacijom.
Olja : Kao može da se kupi tvoja knjiga?
Peđa : Neće da može. Zakasnili ste. Ko je kupio, kupio.
Olja : Šta je najvažnije za jednog tinejdzera koji uprvo shvata da se zaljubljuje u osobu istog pola i kreće da preispituje svoju prirodu?
Peđa : Najvažnije je da se odbaci osećaj stida i osećaj niže vrednosti. Primećujem kod jako puno LGBT ljudi da nesvesno sebe smatraju manje vrednim, a to se ogleda u tome da ne vode računa o sebi, da sebe samokažnjavaju na razne načine, da kad budu napadnuti da se ponašaju kao da su to zaslužili…
Olja : Poruka koju bi poslao mladima je:
Peđa : Ne dajte na sebe, poštujte i volite sebe, kako bi vas i drugi poštovali i voleli.
Olja : Kako je krenula Merlinka? Da li je teško održati jedan festival živim?
Peđa : Ove godine u decembru biće deseti Merlinka festival. Festival konstantno raste, prikazujemo kvalitetne filmove, dovodimo poznate inostrane goste. Sve to organizovati je jako teško, ali kada postoji dobar rezultat onda se sve preživi.
Olja : Koji film ti je do sada najdraži od svih prikazanih?
Peđa : U pitanju je prvi film Toma Forda „Samac“ koji smo prikazali na drugom Merlinka festivalu. Taj film je bio ogroman hit, a mi smo u to vreme bili mali festival. Sama činjenica da smo dobili taj film za prikazivanje je bio veliki uspeh.
Olja : Na šta si najponosniji?
Peđa : Kada se okrenem i pogledam šta je iza mene… Merlinka festival, 40 brojeva gej magazina Optimist, nekoliko web sajtova koji i danas postoje i rade, učestvovanje na Berlinalu kao član Tedi žirija, stabilna veza od devet godina… ima tu svašta na šta se može biti ponosan.