Programeri su nešto poput mitskih bića na ovim prostorima. Minimalne plate su oko hiljadu evra, radi se u svetskim firmama koje nude različite pogodnosti, a poslodavci ih tretiraju kao bele medvede. S obzirom da su zaista u pitanju retke zverke, možda ovaj pristup i nije pogrešan.
Upravo zbog dobre zarade i potencijala koji krije ovaj karijerni put, mnogi gledaju da se “prešaltaju” u IT industriju. Ostvareni programeri su već navikli na pitanja poput – “A koji mi kurs preporučuješ da završim?” ili “Šta je to potrebno da se zaposlim kod tebe u kompaniji?”, kao da je dovoljno uložiti dve nedelje rada da bi se postalo stručnjakom.
A kako zapravo izgleda biti programer na Balkanu?
Plate su dobre, ali ih treba i zaraditi
Ako se nadate plati od 2000 evra ili čak 3000 evra odmah pri prvom zaposlenju, moguće je da pucate previsoko. Programiranje je praktična veština koja se uči, pa je prema tome neophodno uložiti vreme i trud u usavršavanje. Pored teorijskog razumevanja, potrebno je graditi i stvarno iskustvo. U IT-u se iskustvo vrednuje znatno više od formalnog obrazovanja: nikoga ne zanima koju diplomu imate (ili nemate), već šta umete da uradite. Juniori imaju startnu platu oko 700 evra, ali kao i u svakom poslu – karijera se razvija postepeno, a shodno tome rastu i primanja. Prema najnovijim podacima (iz 2017. godine), prosečna plata programera je oko 210.000 dinara, što je zasigurno dobar podsticaj da krenete sa učenjem.
Posao nije lak
Ukoliko poredite posao programera sa radom u rudniku, naravno da je rad uz računar lakši. Ali biti programer ne svodi se samo na pisanje kodova iz udobne stolice. Često se radi i više od 15 sati dnevno, čime rizikujete zdravlje (pogotovo vaš vid), a na jednom softveru nikad ne radi samo jedna osoba. To znači da ćete nužno sarađivati sa više različitih tipova ljudi. Možda vam, u zavisnosti od iskustva, pripadne i uloga vođe i glavnog koordinatora tima, čime je vaš posao još teži. U tom slučaju ste onda u poziciji da donosite važne odluke, delujete kao medijator i procenite koje će od svih grupno predloženih rešenja biti usvojeno. Takođe, neophodno je da sam kod učinite čitljivim kako bi, u slučaju da prestanete raditi na projektu, programer koji preuzme dalji posao mogao da se snađe. Važno je imati u vidu da uloženi meseci truda u razvoj određenog softvera ne znače nužno i da će neko želeti da kupi vaš krajnji proizvod.
Gedžeti olakšavaju rad
Programeri su veliki kreativci, samo što za razliku od slikara koji koristi boje i različite tehnike ili pisca koji koristi reči – njihova umetnost se svodi na pisanje kodova. Biti neprestano ispred računara je zahtevno, ali postoji različita oprema i gedžeti koji mogu olakšati rad. Programeri obično ulažu u anatomski prilagođene, ergonomske stolice koje pružaju dobru potporu leđima, kao i u kvalitetne tastature. Iako prosečnom korisniku ne bi palo na pamet da uloži preko 100 evra u tastaturu ili preko 2000 evra u računar i propratnu opremu, programerima su ovakvi troškovi zapravo pametna investicija. Njima su nove tehnologije bliske, te ćete pušače neretko videti sa IQOS-om, ljubitelje kafa sa usb-grejačima koji šolju održavaju toplom, organizovane pojedince koji su fokusirani na fitnes sa Fitbit ili drugim elektronskim uređajima. Nemojmo zaboraviti bluetooth slušalice, kao ni ogromne eksterne ekrane na kojima je lako ispratiti posao koji je urađen do sada.
Svako može biti programer?
Postoji mnoštvo onlajn kurseva, programa praksi, kao i korisnih modula za učenje različitih programskih jezika. Međutim, to ne znači da ćete sa završenom poslednjom lekcijom biti stručnjak, potpuno spreman za rad. U svom programerskom radnom stažu, pravićete mnoštvo grešaka i još važnije – učiti iz svake od njih. To može biti psihički iscrpljujuće, ali takođe donosi zadovoljstvo stvaranja nečeg od apsolutne nule.
Da li ovo znači da svako može biti programer? Pa, ne baš. Istina je da svako ima dostupne resurse za učenje, ali to ne znači da je svako spreman da prihvati i negativne strane ove profesije ili sposoban da razume načela programiranja. Ako to gledate samo kao prečicu do brze zarade, teško da ćete negde stići.
Biti programer na Balkanu je svakako unosno zanimanje, ali put do uspeha nije ni lak ni jednostavan. Ukoliko vam je motivacija isključivo novac i lagodan život, možda bi trebalo da razmislite pre nego što se upustite u učenje nekog programskog jezika. Što bi se reklo, nije sve “cveće i proleće”, ali logično je: što više stvari budete učili i usko se specijalizovali za određenu oblast, to su vam bolje šanse da pronađete sjajno radno mesto i radite nešto sa smislom.