Nikada mi neće biti jasna ljudska potreba da ukazuju na nepravdu, lopovluk, iznose svoje stavove ili vređaju tuđe, dok sve vreme vire iza nemaštovito kreiranih likova bez matičnog broja, stalnog prebivališta, a u većini slučajeva i bez osnovnog poznavanja gramatike, pravopisa i dobrog ukusa. Sve ove nedostatke oni zamenjuju virtuelnom hrabrošću, obično se predstavljajući kao čuvari svoje vere, kulture i tradicije. U sve bih to ja nekako mogao da poverujem, samo da je Miloš Obilić, najveći srpski junak, na Kosovu Polju skriven iza lažnog profila jazavca virio iz neke rupe i kuražio vojnike pričajući im o srpstvu, junaštvu, tradiciji, nepravdi i turskom zulumu. Naravno da on to nije uradio, nego je svoje pravo ime zanavek upisao u istoriju, doduše ono za sada samo u mitologiju, ali nikad se ne zna, možda se jednog dana dokaže da je on stvarno postojao, u šta ja iskreno verujem. Verujem zbog toga što bi bilo šteta da jedan takav plemenit i hrabar Srbin nije nikada postojao. Verujem iz velike želje što nam treba baš takav jedan da nam popravi prosek i makar malo izvuče iz ovog jada i bede u koji smo zapali kao narod.
Gde se onda kreiraju nepostojeć likovi? Pa naravno u crtanim filmovima i oni imaju samo jedan zadatak, a to je da budu smešni i uveseljavaju široke narodne mase. Retko likovi iz crtanih filmova ukazuju na društvene probleme, iznose političke stavove, vređaju neistomišljenike ili se bave nekim drugim ozbiljnim temama. Nije da nema i takvih crtanih filmova. Ima, u takve spadaju: „South Park“, „The Simpsons“, „Family Guy“. Svima njima je zajedničko to da su likovi izmišljeni, vulgarni, neretko i morbidni, ali nadasve smešni, baš i kao ovi naši izmišljeni likovi, što po raznim forumima i stranicama svojim dužebrižništvom hoće da nas zaštite od nekoga ili nečega tako što će nas naterati da se trgnemo i „probudimo“. Jedina razlika između njih i ovih crtanih likova je ta što crtani likovi ne pripadaju političkim partijama, dok „ovi“ izmišljeni likovi kao po pravilu to rade za neku od partija nadajući se sitnijim ili krupnijim beneficijama zbog toga .
Da me ne bi osuđivali što sam kao primer naveo američke crtane filmove i da sam izdajnik svoga naroda, za primer mogu uzeti „Mašu i medveda“, ili pošto Srbi baš vole prasiće „Pepu prase“, ali rezultat ostaje isti. Koga u nešto može uveriti i ubediti Pepa prase?
Nije velika hrabrost potrebna da se predstavite svojim imenom i prezimenom. Mali smo mi i nebitni u svemu ovome da bi nekome smetali zbog toga što pišemo ili kritikujemo. Jedino što vam se može desiti je to da se jedan broj njih prestane da pozdravlja sa vama na ulici, što i nije nešto naročito strašno. Takvi jednostavno ne mogu da shvate, da kao što se oni bore za sebe i svoje interese time što se bave politikom i zastupaju određenu političku stranku, tako i drugi imaju svoje interese zbog kojih se bore protiv toga. Zašto bih ja njih štedeo i poštovao njihove interese zarad sopstvenih? Jedino što mogu je da im ne zameram i razumem njihovu borbu za same sebe, a to što oni ne mogu da razmeju moje interese i moju borbu za iste, nije moj problem, njihov je.