Građanski aktivizam ?!? Iz mog ugla i dosadašnjeg iskustva sva udruženja i organizacije građana koja su napravljena kao da bi pomogla građanima na ovom ili onom polju su čista lakrdija. Služe za “tovarenje” na budžet države, koji je i onako pretovaren, da šačica pojedinaca ubije koju marku, a sami građani od toga , kao i od većine institucije imaju više štete nego koristi. Neki crpe strane donacije, opet ne za popravljanje stanja u društvu, već za vlastito dobro. I ne pišem ovo u nadi da će se nešto u tim udruženjima promijeniti. Ovo je priča o meni, Aleksandri, koja je sticajem često tragičnih okolnosti bila u kontaktu sa opštinskim službenicima ( raznim opštinam u BiH), onima zaposlenih u PIU, ali i na Opštinskom sudu Bugojno( i tim povodom kontaktirala i pokušala kontaktirati neka Udruženja za zaštitu potrošača). I pošto znam da je slična priča svih nas koji kucamo na vrata raznih institucija, pišem ovo u nadi da u vama ova priča probudi inat i da sledeći put ne dopustite levatima da vas levate.
I ovom prilikom vam moram istaći nešto što već znate ili slutite, morate se najprije sami zaštititi. Morate se zauzeti za sebe. Mnogo sam puta bila prisutna na šalterima recimo Opštine u Doboju, naši dragi ljudi stoje strpljivo u redu na tim šalterima, a oni koji tu (ne) rade se ponašaju svakako samo ne službeno i ljubazno. Ljudi osmijeh čuvajte za svoje najdraže, a takvima pokažite zube. Evo samo jedna scena, ja ulazim u šalter salu u kojoj je 6 šaltera, na 3 šaltera sjede šalteruše ( nisu one ni službenice, ni radnice, pa ne želim tako ni da ih nazivam), a ostale valjda na kafi negdje u gradu. Na prvom šalteru jedna dama ćaska sa ženom koja radi na šalteru, na drugom šalteru odvratnim tonom i sa podsmijehom šalteruša se istresa na neku ženu, koja je vjerovatno neobrazovana, rekla bih i siromašna (mislim svi smo mi siromašni, ali ova je jadna žena siromašna i više od toga) došla da traži neki rodni list, ova je šalje u Maglaj, žena objašnjava da je već bila u Maglaju … . Ja priđem na šalter br. 3. , kaže šalteruša da tu ne mogu, da pogledam dalje, ja pogledam ostale šaltere na njima nema onih koji rade, onda vidim da piše da treba da uzmem broj. Ponovo se vraćam do šaltera br. 1. i pitam da li moram da uzmem broj ,niko ne odgovara. Sada se i sa šaltera br. 1. podsmijehuju ženi koja pokušava da izvadi rodni list, e ja tu ekspodiram proderem se i kažem :” Šta je bagro, radi li ovdje neko ? Više je vas koji ovdje radite ili bi to trebali, nego nas kojima su vaše usluge potrebne.” Moram reći da sam ovo najviše uradila zbog žene koja pokušava izvaditi rodni list, ne bi li i ona ostvarila svoja prava, jer na žalost ljude koji su zaposleni u administraciji više ne vrijedi ni moliti, njih se mora prosto natjerati da rade svoje posao. U istoj toj zgradi istoga dana posvađala sam se i sa ljudima na ulazu, koji mi nisu dali da podnesem zahtjev za pomoć za neka sredsta za porodičnu kuću, koja je poplavljena u Doboju, jer u vrijeme dijeljenje vaučera nismo mogli biti u Doboju. Na kraju su me doveli i do suza, dali mi broj sekretarice načelnika, koja mi također nije željela pomoći. Onda je sekretarica (možda ipak dirnuta mojim suzama) pozvala na portirnicu i rekla da se javim u pravni ured i tako sam konačno uspjela da podnesem taj zahtjev, e sada da li ću dobiti ikakvu pomoć … . I ja se i sada pitam zašto me nisu odmah na portirnici poslali u pravni ured. Posle ovjeravam dokumente, na ovjeri su tri službenice. Zamislite njih tri obavljaju posao koji bi po mom mišljenju trebala obavljati jedna osoba. Možda ako već dijele radna zaduženja, dijele i platu ? Jer, to bi bilo pošteno. I da ne bude sve crno, gospođa u pravnom uredu me prvo utješila, a onda mi pomogla napisati taj zahtjev. U zgradi Opštine Tomislavgrad šalteruša mi nije htjela otipkati izjavu, koju sam trebala ovjeriti. Kaže: ” Nisam ja daktilograf, moja je dužnost samo ovjeriti dokument.” Da stvar bude gora u Tomislavgardu nema javnog bilježnika i kada sam ja šalterušu pitala gdje da otipkam tu izjavu, rekla mi je da to nije njen problem, pošto mi je izjava trebala odmah, ja odem u internet kafe, u policiju da zamolim za računar i na kraju nabasam na udrugu za branitelje čini mi se, i te gospođe, mada to nikako nije bio njihov posao mi otipkaju izjavu, ja se vratim ovjerim je i pitam dotičnu šalterušu za ime, jer želim da je prijavim šefu, i ona reče Nada (čini mi se). A izjava koju sam trebala poslati je bila izjava kojom dajem punomoć svom bratu da sahrani našu majku u Libiji, koja je umrala prije dva dana, ali to naravno nije bio problem dotične šalteruše. I da napomenem, da je bilo njih 6 ili 7 koji su radili, a nas smo troje ili četvoro, a niko od njih nije našao za shodno da mi otipka izjavu.
Jednom prilikom moja bivša komšinica Hidajeta je bila uvučena i u spor sa HT Eronetom, spor je završio na sudu, poslala sam e-mail brojnim “Udruženjima za zaštitu potrošača”, jedina koja je odgovorila je bila Gordana Bulić iz Tuzle. Čak me je pozvala i telefonom i ja joj objasnim slučaj, ona je rekla da je dosta ljudi prevareno na tu foru. Kontaktirala je i Rusmira Hadžića stručnog saradnika na predmetu i rekla da vjeruje u pozitivan ishod i da će pomoći oko žalbe ako bude ptrebno, ali obećanje nije održala. Ja ostanem odlučna i na internetu nađem ” Zakon o zaštiti potrošača” i “Zakon o obligacijonim odnosima” i sastavim žalbu. Trebalo mi je tri dana, ali je vrijedilo je. Mojoj komšinici su na ulici slagali da je broj na bonove i da dobija gratis 15 KM na računu, nije uzela nikakav mobitel po promotivnoj cijeni, znači samo karticu sa brojem i ugovor. Uvalili joj ugovor na 24 mjeseca. Ja koristila broj 3 mjeseca i poslije poslala zahtjev za raskid ugovora na koji niko nije odgovorio. Znala sam da je ona zapravo oštećena, ali Rusmir Hodžić je rutinski pristupio slučaju, jer oni su HT Eronet, oni su se zaštitili ugovorom ( a taj ugovor nije bio ni potpisan, ali to njemu nije bilo sporno, isti “ugovor” je par puta prekršio “Zakon o zaštiti potrošača , ali ni to nije bilo sporno) . Slučaj nas je obe dosta uznemirio, jer smo bile kritikovane i od svojih muževa, ona što je uzela ugovor, a ja što se u sve petljam. Ali da vas dalje ne davim sa tim.
Par pravnih savijeta koji možda i vama posluže : 1. Ako vam neko nešto proda van poslovnih prostorija, tj. na ulici ili putem telefona recimo, imate pravo u roku od 15 dana da vratite proizvod, a oni vama novac; 2. Ukoliko na ugovoru nije jasno navedeno da li je u cijenu uračunat PDV, niste dužni da ga platite, recimo u njenom slučaju je stajalo da je pretplata 15 KM, a bila je zapravo 17,50, znači nije bila dužna plaćati više od 15 KM,u slučaju ndoumica u vezi sa značenjem pojedinih odredbi u porošačkom ugovoru važiće značenje koje je povoljnije za potrošača(Zakon o zaštiti potrošača (Sl. Glasnik BiH br. 25/26)) 3. Meni najapsurdnija stvar, koja je skoro u svim telekomunikacijonim ugovorima, gdje ste recimo zaključili ugovor na 24 mjeseca i tamo piše da pretplatnik može da raskine ugovor posle recimo 90 dana, ali mora da plati kao da je usluge koristio 24 mjeseca, to znači da pretplatnik ne može raskinuti ugovor, jer raskid zapravo znači prestanak i prava, ali i obaveza. A ovako vi nemate prava na uslugu, ali ste dužni da je platite. Tako da ako ste ne zadovoljni uslugom uredno platite račune i zatražite raskid ugovora, ali ne budite glupi pa da platite sve pretplate do kraja isteka ugovora, jer niste dužni platiti uslugu, koju ne koristite. E, sada ako ste uzeli recimo mobitel po povoljnoj cijeni onda ste dužni plati i punu cijenu mobitela. Nadam se da će ovo biti bar nekome od neke koristi. Ja sam navela samo par primjera, ali meni se ovakve stvari dešavaju stalno i svugdje. Dešavaju mi se, jer ja smatram da sam aktivna građanka, spremna da istjeram pravdu za sebe i druge bez obzira na sve. Šta je to zapravo građanski aktivizam? To je stav kojima poštujete, ali i zahtjevate poštovanje, za sebe i svoje sugrađane. Budite dostojanstveni i na šalteru opštinskih institucija, i na sudu, i u školi, ali ne budite mali, budite veliki i hrabri, jer svi su oni tu zbog nas, a ne mi zbog njih. I ako vidite da sa njima ne može dostojanstveno, onda nađite neki drugi način i natjerajte ih da vam omoguđe ostvariti vaša prava. Problem je što nekda ljudi i ne znaju koja su to njihova prava, ali ako znaš da na nešto imaš pravo, ne odustaj nego nađi način da im dokažeš to svoje pravo. I počnimo da podržavamo jedni druge, jer kada vidiš da čovjek ratuje protiv sistema, podržavaš naravno čovjeka. Sistem je veliki, a čovjek je mali. Sutra takođe možeš biti ti taj čovjek.
Gvozden Aleksandra za konkurs