I zvanično je otvorena sezona pivskih festivala širom Planete. Prošle godine ih je bilo 1500, a što je duplo veći broj u odnosu na 2011 recimo. Ove godine će broj sigurno biti veći od 2000. Međutim, kvantitet ne znači za shodno i kvalitet. Kako prepoznati loš festival i nije teško.
Premalo lokalnih brewera
Vjerovatno najlakši način za prepoznavanje fake festivala je lista učesnika. Što manje lokalnih pivara, time bi i vi sami trebali biti što dalje od takvog festivala. Prepoznat ćete ih jednostavno po tome, što na listi učesnika dominiraju industrijske marke. Pa tako ako se nađete na festivalu u Holandiji na kojem učestvuje Heineken, bolje sjedite kod kuće, jer takav festival s pivom i nema baš puno toga.
Komercijalna ponuda
Sama poenta kvalitetnih pivskih festivala je prilika da se probaju piva koja su teško dostupna, ili ih uopšte nema na tržištu. Svaki pravi fake festival se vodi malo drugačijim mjerilima. Ako u ponudi dominira pivo koje se inače može naći u prodavnici, jasno je da samo notorni idiot može platiti ulaz za takav festival.
Posjeta je ograničena na manje od 4 sata.
Pivski festivali su generalno jako posjećeni. Da bi organizatori pružili priliku svima, dnevne karte se većinom dijele u vremensku zone. Ozbiljni festivali vam daju 4 sata za degustaciju. Neozbiljni festivali vam nude manje od toga. Ideja crafta je uživanje, a ne žurba.
Loša logistika
Iako je na pivskom festivalu logično da je pivo primarno u ponudi, organizator je dužan da pripremi vodu te čaše za konzumaciju. Kako broj festivala raste, tako je i veći broj organizatora koji smatraju da je dovoljno sipati pivo u plastične čaše i imati jednu česmu na 300 posjetitelja. Neki vide priliku u tome da zarade, a neki da ugoste na najbolji mogući način ljubitelje piva.
Lista učesnika
Lista učesnika je presudna za svaki festival. Nemojte ići na festival samo zato jer je pivski. Pregledajte listu učesnika i napravite makar okvirni plan degustacije.
Skupe reklame
Manje reklame, bolji festival. Više reklame, lošiji festival. Ukoliko se festival plaća cijelu stranu u lokalnim novinama, sasvim izvjesno je da organizator želi zaradu, a ne okupljanje ljubitelja piva. Isto je i sa koncertima. Festivali piva su festivali piva. Ali, ukoliko organizator dovodi i nekakve muzičke veličine ili manjine, time je i festival manje pivski. Jer sasvim je izvjesno da će, ukoliko na festivalu nastupa Goran Bare (recimo), doći više ljubitelja njegove muzike, nego poznavalaca piva. Pivski festivali ne trebaju bendove, nego lokalno pivo u hektolitrima.
Seminari
Pivski festival koji nema seminare o proizvodnji ili degustaciji piva nije festival ukratko. Ideja pravog pivskog festivala nije samo da probate fantastična piva, nego da ponešto i naučite.
Preporuke
Tri festivala nam dolaze. U Mostaru, 30. jula se održava drugi festival “Ima i može” i organizuje ga Oldbridž. Bit će dosta bh. crafta, a i regionalnog. Pratite njihovu stranicu na FB(koju inače premalo ažuriraju), te ako se nađete u blizini, obavezno otiđite. Sam festival je jako značajan, jer na njemu će se predstaviti nove bh. craft pivare.
Drugi festival koji preporučujem je u Splitu. Udruga Hmelj organizuje festival “Hmeljevo” 20. augusta. Kako Hrvatska ima jako impresivnu ponudu crafta, svu tu ponudu ćete imati na jednom mjestu. Plus, imat ćete priliku probati i lokalce.
Treći je za par dana u Beogradu 1-3 jula. Prošle godine je održan prvi, a sada nastavljaju. Ove godine se predstavlja više pivara, te premijerno nastupa i par novih. Program će izbaciti kroz par dana, stoga pratite.