Једна је ова Земља планета, мени најдража, а истраживање космоса остављам онима који авантуре воле, мени је срце везано ланцем завичаја и шапатом вала кад родих се тамо гдје обалу грли плаво Јадранско море.
Бити астронаут је лакше данас него бити избјеглица, у космосу му нико не тражи путни лист да кораком стане на Мјесец, нико га неће питати да се одрекне држављанства, нити да тражи азил ако жели да борави на Марсу. Ево, већ су постале успјешан бизнис распродаје путовања на непознате планете свемирским бродовима, а богати бизнисмени су платили велике своте за плацеве на другим планетама.
Ја се нисам уписала за лет на другу планету, нема више мјеста, све су карте распродате. Сад ћу сама ја биједна и сиромашна избјеглица остати на овој планети да жалим за родним крајем, а они сад напуштају обалу на којој за мене нема простора за повратак. Увијек је ту било пуно разлога и разних малих оправдања која су спријечавала повратак, а ја ето могу једино у сновима да путујем крузерима на четири ката око Рта добре наде и до Медитерана. Залуд ја морам да одбијам све позиве на пријеме, извињавам се господину Сачију јер не могу лично присустовати отварању изложбе, отварам виртуелне галерије само, не драги пријатељу, не могу сликати заједно са вама и бити гост током арт резиденцијског боравка у Паризу, то је нама избјеглицама немогућа мисија, али се надам да ће бити прилике да заједно посјетимо музеј Пабла Пикаса како сте ми предложили, мој труд нема смисла када многи одлазе из мог родног краја на нове планете, да то они иду у други дио земље ништа не би било чудно, јер и ја сам боравила у другим крајевима некада наше драге и богате заједничке земље свих народа и народности.
Откуд тако велики интерест сада за друге планете када постоји теорија да су некада давно са других планета долазили нама у посјету?
Тко је то био инспирација за фигуре необичног изгледа у старој Винчи која се сматра најстаријом цивилизацијом око ријеке Дунава?
Кад су наши стари крчили крш од камена и од пустих пољана правили плодне оранице, често су тада они у тврдом тлу запињали плугом и наилазили на мистериозне гробнице из старих цивилизација, кажу да су то били наши први Европљани који су стављали у гробове украшени накит и осликане врчеве.
А ми дјеца, за вријеме љетних празника читали смо књигу за дјецу “Крава на Мјесецу” и заједно испод крошње ораха склапали сами свемирски брод од дасака. Било је ту пуно идеја и планова, али наша прва летјелица није успјела да се одвоји од земље, па смо трчали и држали балоне у рукама да полети. Нашу игру прекинули би старији позивом на ручак из свег гласа да се преко цијелог мјеста чује, тако да смо своје путовање у свемир одлагали сваки дан за вријеме ручка.
Мало по мало осипало се наше друштво испод ораха, свемирски брод није нам полетио, али су као ласте отпутовале старије генерације у школе у великим градовима, а многи су остварили сан да лете, и са једним куфером отишли путничким авионима у далеки свијет. Када путујеш облацима срешћеш много звијезда, а и ти си звијезда на небу неком малом дјечаку кад посматра ноћу небо са земље и броји колико има сјајних звијезданих трагова.
Ускоро међу облацима сјати ће пуно нових свемирских бродова, крузера који путују на љетовање на неке нове планете, на трагу смо Х планети, све је више летјелица дронова, па и оних који нам пишу маркетиншке поруке мира на небу, само једна је ова Земља планета, планета моја и твоја, планета цијелога свијета!
ЗА КОНКУРС