Тражи се једна Весна Багат
Тражи се једна Весна
То није вјесник прољећа
Али моја Весна знала је да везе
Најљепше цвијеће у крају
Знала је цртати линије у свим бодовима
И аутоматски да пришива дугме
Тражи се једна Весна
Била је портабле са ковчегом
И могла да путује било куда
Када бих је склопила
И покрила пластичним поклопцем
Била је то најдража машина
Тада најскупља у граду
Јер тата је дао за њу
Цијелу своју плату
И уз машину
Поклон је био
Велика зелена кутија
За конце и иглице
Ја такву кутију
Никада нисам могла да
Купим нигдје више
Имала је безбројне
Претинце за ситнице
Дугмад и шпуле
Свилене траке
И пуно тога што
Требају шнајдерице.
Ево након 30 година позвана сам на прославу годишњице матуре.
Јављам мојим пријатељицама из школске клупе да долазим овог пута, а онда схватим да ја као сиромашна Пепељуга у бијелом свијету немам шта обући.
Три дана листам ове моје модне часописе, портале и питам модне савјетнике и стручњаке шта да радим ја Пепељуга без добре виле да ми помогне чаробним штапићем.
Ја моју прву матурску зелену хаљину од свиле саших сама, али лако је било шити мени тада када сам имала најквалитетнију машину за шивање ВЕСНУ БАГАТ која је била боља у шивењу бода и од индустријских машина у творници.
Сузе ми пођоше низ лице када се сјетим колико сам комада одјеће на њој сашила, а сад биједна немам шта обући, а нема ни моје машине Весне више, запалили је непознати људи у рату када су бацили бомбу на наш скромни дом.
Знам ја шити и на руке, али гдје сад у мојим годинама да узмем иглу и конац, те данима спајам дијелове хаљине, као да сам дјевојка матуранткиња без обавеза.
Поставише већ на веб страници слике са прошлогодишње прославе матуре, ено плешу танго, ако се плеше танго, ја не долазим. У наше вријеме није било танга на матури, па чак нисмо плесали ни Бечки валцер иако смо основне кораке валцера учили од професионалног кореографа у школи, али никако да научим онај корак напред-назад, па корак у круг, а да не станем погрешним кораком на ногу некоме.
Ја знам да играм само Козарачко коло које смо и играли на средњошколској матури прије 30 година и нећу да шијем уску хаљину за танго.
Ето мене на прослави матуре, долазим из пркоса у опанцима и народној ношњи!
Јучер ме назвао стари пријатељ из дијаспоре да каже да је добио ЛОТО ПРЕМИЈУ и сјетио се мене биједне и сироте Пепељуге, па хоће да буде мој спонзор за одлазак на матуру.
– Кажи какву хаљину желиш и какве ципелице, Каролина, испунићу твоје жеље!
Опанке већ имам, Адријане, и народну ношњу са дукатима сам купила одавно, јер ми је требала за вечер фолклора, хвала на понуди, мени спонзор не треба. Ако буде ово вруће љето као оне године наше матуре, откала сам и бијелу хаљину од танког домаћег платна са чипком и везену срмом од злата, баш као оригинална Пепељугина хаљина од сухог злата, мени за 30. годишњицу матуре доста да изгледам лијепо и да не кажу да сам охола као да сам дошла из Гаванових двора.
Ја туђе нећу, а своје обичаје и културу не дам! Наравно, поштујем традицију, обичаје и културу свих народа и народности широм свијета, и овдје гдје тренутно живим у народној ношњи се иде на пријеме и свечаности.
Class Reunion! Дошло је вријеме, састаје се опет моја генерација!
На прославу матуре не идемо због хаљине и плеса, већ да би се сусрелe са пријатељицама и старим друштвом из Гимназије, зар не?
ЗА КОНКУРС