kad kakvog samotnjaka pogledaju nebesa pa mu u život dođe dama, gosti počnu primjećivati promjene koje pripisuju “ženskoj ruci”. te urednije je, te čistije, te dotjeranije, pa skuvano, opeglano…
kad sam u gradu, pa krenem po tržnim centrima, žene na sve strane. prpaju, probavaju, trguju…kad sam na selu – isto. žene furaju ženstvenost bez greške, reklo bi se. i te žene putuju. putujem i ja. nekad sam vozom i autobusom, sad automobilom, poznajem malne svaku kafanu na ovim našim balkanskim rutama gdje čovjek može popiti kafu, nešto čalabrcnuti ili pak otići u WC. tako da znam kako izgledaju ti toaleti, i skoro bez izuzetka zatečeno stanje me navede da se zapitam – šta se dešava sa ženama kad se zaključaju u kabinu WC-a?
neke, vidi se po tragovima cipela, se penju na šolju. zašto, ne znam. možda je u pitanju neka potreba da “izdominiraju” tu nedužnu sanitariju, uvijek spremnu da trpi tuđa sranja, a možda je naviknutost na čučavac pa imaju neku psihološku blokadu da u drugačijem položaju isprazne bešiku i crijeva. možda je i neki vid higijenske predostrožnosti, ali mi djeluje odveć radikalno, pogotovo kad se ima na umu da su šolje ergonomski osmišljene tako da se i niže osobe mogu olakšati bez sjedanja. eto, ako je baš potrebno stvoriti ekstra potisak, mogu se rukama osloniti na bočne zidove kabine.
pošto se penju, na nekim šoljama i nema daske. i neka nema, mogla bi se, gluho bilo, polomiti pod težinom kakve krasotice, pa da ode glava umjesto fekalija. kad ima daske, obično nema onih specijalnih papirnih ..ne znam ni kako se nazivaju…što se stave na dasku da guza ne dodiruje plastiku. ko baš voli ili mora da zasjedne, pa krene da oblaže površinu toalet papirom, ne mora naslagati pet slojeva, dovoljan je jedan, racionalan. prvo što je pristojno štediti papir, a još prvije, što će prevelika količina papira začepiti odvod. dakle smanjite doživljaj – niste veće čistunice, niti kenjate na zrnu graška pa da ne može bez devet dušeka.
razumijem da je muškarcima kudikamo lakše naciljati prilikom piškenja, ali nije ni ženama teško. treba biti dobro pijan(a) ili opaljena sunčanicom pa da mlaz ne ode u otvor izdašnog promjera. ko, i zašto, piški sa strane, zanima me jako. ajde, da kažemo, desi se. ali ako zamislimo prvu piškaralicu kojoj se omakne u taze očišćenom veceu, nije li nekako ženstveno tom čuvenom ženskom rukom obrisati taj nesrećni piš jednom izdašnom količinom toalet papira, pa sve zajedno ubaciti u šolju i pustiti vodu? najgore što može da se desi je da piša probije kroz tu improvizovanu krpicu, ali ako imamo na umu da je u tom trenutku WC čist, i da je piša kao piša sterilna, a i da nije, to je njena rođena piša, pa i ako je malo pipne, svejedno će oprati ruke u obližnjem umivaoniku. nepristojno je zapišavati javna mjesta i otići bez osvrtanja.
ajde, to i nekako, mislim izdrži čovjek amonijak, ali ono što me zna proganjati toliko da ga i sad nerado spominjem, ali red je da spomenem, mada je grozno, i evo odugovlačim, ali neko i to mora spomenuti, a to je – razmazivanje govneta po vratima i pločicama! (jooooj!)
žene, ljudi, braćo i sestre, djeco – uvijek nosite sa sobom pakovanje papirnih maramica. ili salvetu! ili flašicu vode, pa operite guzu, ali zaboga, nemojte, nemojte molim vas, nemojte apelujem, švrljati po zidovima tako nezahvalnim medijumom! to je na skali grijeha, vjerujem, odmah iza “hit and run”! Pobogu!
nemojte pušiti u kupatilu, progarati cigaretama vodokoliće, i ne ostavljajte svoje iskorištene uloške. ili ako ste otete, pa vas je otmičar pustio da se popiškite dok stražari ispred vrata, i zaprijetio da će vas ubiti ako iznesete iskorišten uložak i bacite u kantu, onda ga bar zamotajte da se sam u sebe zalijepi, ili ga omotajte toalet papirom, pa ga zaštekajte u neki ćošak, možda pored one četke.
a ta četka, ona služi za uklanjanje tragova vaše velike nužde. znači kad se pokakite, okrenete se i dok puštate vodu gledate šta se dešava. ako je stolica meka i rijetka i sasvim je izvjesno da će je voda svojom snagom sprati, ne morate posezati za četkom, ali ako neće, ili ako ste, loše naciljavši, zamazale i onaj keramički pojas iznad ispusta za vodu, onda uzmite komad toalet papira, obrišite to govno, pa sve zajedno prvo malo saperite vodom, pa kad papir ode, onda obletite i četkom. nemojte odmah četkom kako se usrani papir ne bi zakačio za nju, a vaš nered, umjesto da nestane, ne bi proširio na četku i stalak.
i puštajte vodu iza sebe. dajte sve od sebe da voda odnese dokaze vašeg čina, pa makar to značilo da se osvrnete oko sebe, napunite kakvu kantu ili sličnu priručnu posudu vodom, i simulirate rad vodokotlića. istina je da nekad ne rade, ali je isto tako istina da ni WC ne radi ako ne radi vodokotlić, jer, nema šta posebno u WC-u da ne radi ako su ključni elementi rupa u podu i vodokotlić na zidu.
čovjek polazi od sebe pa misli da svako tako, tako ja mislim da svi znaju kako se koristi toalet, a to ne mora biti istina. ali eto, uzmimo da znaju, onda je nešto drugo, što bio reko amidža Idriz, dublje u sistemu. šta god da je u pitanju, mislim da nije zgoreg provući ovu priču kroz uši pučanstva, tojest pučanki.
desi se, kad je zauzet ženski, da se poslužim muškim WC-om, i mada se to rijetko desi, nijedan muški toalet me nije tako sablaznio kao ženski.
budimo ljudi, budimo žene, žene su ženstvene. kakimo, ne serimo. piškimo, ne zapišavajmo. menstruirajmo, ne krvarimo neodgovorno kao pred smrt. i puštajmo tu vodu dok je ima. Amin!
i perimo ruke i prije i poslije!