U našoj državi nema čega nema, ili da se preciznije izrazim svega nam nedostaje. Nedostaje nam novca, radnih mjesta, beba i sve što razuman čovjek može zamisliti. Međutim, ono čega imamo viška su akademci. Svake godine iz naših fakultetskih ustanova izađe nekoliko hiljada akademski obrazovnih ljudi. Zaista toga nam ne nedostaje, imamo i viška. Danas je fakultet u nekom nepisanom pravilu postao obavezan.
“Sangre Azul” ili ljudi plave krvi. Naravno, ne mislim bukvalno. To su ustvari ljudi koji dolaze iz viših slojeva društva, koji se smatraju boljim od ostalih ljudi u društvu.
Danas bih govorila o Akademcima plave krvi u Sarajevu. Nije ni njih malo, čini mi se da ih je svaki dan sve više i više. To su uglavnom ljudi koje je lako prepoznati. Oni se međusobno lako prepoznaju i grupišu. U prvom pogledu na njih vidiš ljude koji imaju 2 ruke,2 noge, i sve ostale organe kao i svi drugi.
Međutim, naši akademci plave krvi žive drugačije živote. One imaju posebne rituale kad izađu, idu na posebna mjesta, oni su uvijek cool. Poznajem ja jednu djevojku iz tih krugova i prisustvovala sam jednom razgovoru koji me je i naveo da napišem ovaj tekst. Naime, jedna zajednička prijateljica je bila u kontaktu s momkom koji je bio daleko i od akademaca i od plave krvi. Ja znam da se on njoj sviđao i da su nekolika puta izašli na kafu i znajući sve to pitala sam je da li se desilo nešto novo. Prije nego što mi je ona uspjela i odgovoriti “uletila” je ova djevojka i izjavila: “On nije za nju, ona će uskoro biti akademski građanin, a on nije ni fakultet završio”. Prijateljica je samo šutila a ja nisam više ništa ni pitala jer mi je sve bilo jasno. Malo nakon toga kreće priča djevojke plave krvi kako je imala cool provod proteklih dana, kako je izašla s trojicom mladića(od kojih je jedan zaljubljen u nju, u drugog je zaljubljena ona),malo se popilo a onda je ona završila tako što se ljubila u WC-u sa konobarom. Naravno, ona s konobarom ne planira ništa, to je bio samo provod jer i ona će uskoro biti akademski građanin.
Slušajući cijeli razgovor ja sam bila blago šokirana. Zar će ovako izgledati naša akademska zajednica i zbog čega su pojedinci umislili da su plave krvi? Po meni, u ovom slučaju ova djevojka ima problema s dvostrukim identitetom. Naime, u toku dana se predstavlja kao akademik plave krvi, koji završava svoje obaveze na fakultetu, polaže ispite ali čim padne prvi mrak ona se pretvori u djevojku lakog morala koja ide od jednog do drugog, nekog počasti poljupcem nekog i nečim više. Ona se poput pepeljuge transformiše, samo u malo zamjenjenoj ulozi. Pepeljuga se u ponoć vraća iz provoda,a ova djevojka u ponoć ide u provod i to u kakav provod. Međutim, nije ona usamljeni slučaj. Znam hiljadu ovakvih djevojaka i momaka koji žive dvostruke živote.
Sama sebi postavim pitanje zbog čega ove djevojke i momci smatraju da su bolji od ostalih. Da li taj njihov stav proizilazi iz činjenice da imaju bogate roditelje koji su spremni da im ispune sve hirove ili iz same činjenice da su završili fakultet? Zašto se onda ja tako ne ponašam i ne osjećam? Jest da nemam bogate roditelje ali završila sam fakultet, pa ono što kažu ispunjavam bar jedan uslov. Zbog čega se uopšte moraju stvarati veće razlike među ljudima? I ove već postojeće razlike nam donose samo neprilike. Pravimo razlike u etničkom pogledu, u nacionalnom,vjerskom, govornom i sad još pravimo razliku na akademce i neakademce, te na ove što su plave krvi i one što nisu.Da li će nam to donijeti nešto dobro? Ja sam sigurna da neće.
Nadam se da će se vratiti nekadašnji akademski građani koji su zaista zasluživali i tu titulu i taj položaj. Nadam se također da ćemo da ćemo postati bolji ljudi, da ćemo manje glumiti, da ćemo biti iskreniji. Nadam se da ćemo biti više ljudi.
Za konkurs.