Ako se malo zamislite… Dolazite do zaključka da tačno postoji jedna vrsta ljudi koji vole da daruju i to rade redovno i da postoje ljudi koji skoro nikad ništa ne poklone.
Zaista je zanimljivo da ljudi koji malo imaju i skromno žive, više daruju od ljudi koji svoje bogatstvo ne mogu ni da procijene. Često se zapitam: što je to tako? Zašto ljudi koji imaju mogućnosti imaju od čega da odvoje, neće ili ne žele poklanjati? Neki će možda reći, pa upravo zbog toga što ne poklanjaju i ne daju „šakom i kapom“, toliko imaju i raskošno žive. Ali da li je to tako?
Mislim da njihovo bogatstvo zavisi od drugi stvari i da nije u pitanju da li su darežljivi ili ne. Pitanje se postavlja: da li su oni uopšte bogati, koliko dugo će posjedovati materijalno bogatstvo i šta će biti poslije? A, najvažnije pitanje je: kakva je sveopšta situaciju u kojoj se ti ljudi nalaze?
E, sad nije baš osnovna stvar kod darivanja – NOVAC. Bitno je darivati i punu drugih i plemenitijih stvari ljudima. Naravno, novac je takođe bitan i spada među nešto što je potrebno dati. Ali, postoji mnogo drugih stvari koje neki ljudi izostavljaju.
Ljudi vrlo malo poklanjaju povjerenje, poklanjaju pažnju, poklanjaju obzirnost, poklanjaju ljubav, poklanjaju poštovanje, poklanjaju interesovanje, poklanjaju dobrotu… Sve su to stvari koje svakodnevno treba poklanjati, a ljudi to zaobilaze. Neki čak to u velikoj mjeri očekuju od drugih, a nisu u stanju da drugim to isto daruju. A to ne može tako.
ONAJ KO DAJE, TAJ MOŽE DA OČEKUJE I DA DOBIJE. Vrlo je bitno da to ljudi shvate. Ne možeš očekivati da dobiješ, ako prethodno ti nikad nisi dao. Sve se vraća kao bumerang. Jer, ako si se prema nekome loše ponio, ne možeš očekivati da se on prema tebi ponese dobro. Tako isto je i kod darivanja. Ne bude to samo odnos koji se zasniva na pukom poklanjanju. Vremenom se tu razvijaju puno dublji i plemenitiji odnosi.
Sjetite se osjećaja onog momenta kad ste nekom nešto darovali. Prvo: preplavljeni ste u tom momentu vi sami najplemenitijim i najzadovoljnijim osjećajem. Drugo: zamislite situaciju u kojoj se nalazi neko ko je dobio dar i kakvi su njegovi osjećaji, kad je dobio nešto što mu treba. Obostrano zadovoljstvo ispunjava ljude i čini ih srećnima. A kada je čovjek srećan, odnosno kad su ljudi srećni, misli su usmjerene pozitivno i vlada harmonija. Harmonija u društvu je harmonija u državi.
I sad kad pogledamo dokle to doseže, možemo zaključiti da sve jedno drugo vuče. Sve su stvari povezane i čine jednu cjelinu, koju mi sami možemo, ako hoćemo oblikovati. Zašto onda to ne činimo? Koji cilj je da ti budeš srećan i presrećan, jer imaš sve, a čovjeku do tebe nedostaje mnogo manje da i on bude srećan i zadovoljan, a ti mu to ne daješ? Pritom, treba imati u vidu da taj čin ne znači gubitak – već dobitak.
Zato DARUJTE, jer to je odlika plemenitih i pravih ljudi.
Skaut