S obzirom na to da se ne zna koliki broj žitelja balkanskih zemalja radi „na crno“ ali se zna da taj broj nikako nije mali, dobar deo stanovništva je lišen mogućnosti da sarađuje sa bankama po pitanju kredita ili kakvih pozajmica. Imajući u vidu kamate, to možda i nije tako loše. Ali muka je u tome što kad „zagusti“ nema ni pozajmice, nema ni dozvoljenog minusa, pa ni potrošačkog kredita, naravno. A znamo da se od minimalne, pa ni od prosečne plate ne može baš bog zna kako luksuzirazi. Kada još na red dođu neki iznenadni troškovi, čovek narodski rečeno nadrlja. Zato mnogi odlaze u zalagaonice, mada većina još uvek zazire od njih. Zalagaonice su nekako u našoj (pod)svesti povezane sa nečim negativnim, sa nekakvom prevarom, kao što će verovatno banke biti za nekoliko decenija. Ali u suštini, nema tu nekog velikog rizika. Princip rada zalagaonice poznat je vekovima, još od kad je počela ta taozvana akumulacija kapitala, kad su se pojavili oni što nemaju a treba im i oni što imaju viška, pa mogu drugima da daju na zajam i da još od toga zarade.
Dakle, nekome je više ili manje hitno potrebna novčana pozajmica. U banku ne može ili neće i ostaju mu samo zalagaonice. U njih može svako, pod uslovom da ima šta da ostavi kao zalog. Dakle, kao što im ime kaže, zalagaonice nisu mesta gde ćete moći nešto isključivo da prodate. Možete predmet ostaviti u zalog, u skladu sa njegovom procenjenom vrenošću dobićete novčanu pozajmicu, a kad je vratite, zalagaonica će vam vratiti predmet.
Ugovor između klijenta i zalagaonice
Proverite sa kim imate posla. Ozbiljnije zalagaonice sa svojim klijentima potpisuju ugovor kojim se utvrđuju pravila saradnje. Najčešeće se ugovor potpisuje na 30 dana, a njime se utvrđuju i pravila u vezi sa eventualnim produžetkom ugovornog odnosa u slučaju da onaj ko je uzao pozajmicu nije u mogućnosti da je vrati u dogovorenom roku. Naravno, u tom slučaju kamata i dalje teče. Ugovorom bi trenalo da bude utvrđena i mogućnost vraćanja pozajmice pre isteka dogovorenog roka. Pored visine pozajmice, zalagaonice naplaćuju i određenu kamatu, kao i neki iznos na ime čuvanja predmeta.
Šta sve može biti predmet zaloga
Iako se uobičajeno smatra da zalagaonice prihvataju samo dragocenosti, to nije tačno. Ponudiće vam pozajmicu za gotovo sve što ima neku prodajnu vrednost. Tako neki ljudi u zalog daju automobile, belu tehniku, nameštaj i tako dalje. Naravno, ukoliko želite ozbiljnu pozajmicu, morate da ponudite nešto ozbiljno. Zalagaonica angažuje ljude iz različitih oblasti koji daju procenu o tome koliko založeni predmet vredi, a zalagaonica klijentu na osnovu toga nudi određenu pozajmicu koju ovoj može da prihvati ili ne prihvati. Kad prihvati, to se potvrđuje ugovorom.
Normalno je da su dragocenosti posebno interesantna stvar za zalagaonice. Zlato, srebro, nakit, drago kamenje, umetnine – sve to ne zahteva mnogo skladištenog prostora, a može se relativno lako prodati.
Na žalost, ljudi koji donose svoje predmete u zalagaonice najčešće nikad ne dođu po njih, pa taj predmet u skladu sa ugovorom više ne pripada njima i zalagaonica ga prodaje. Više o tome šta sve možete dati kao zalog i pod kojim uslovima pogledajte ovde.