Novine s vremena na vreme objave vest, pokupivši je sa kakve konferencije ili tribine, da Srbija više od bilo čega drugog izvozi softvere. Verovatno većina ljudi koje svaki dan srećete ne samo da ne zna za to, nego nema pojma šta bi mu pa to bio softver.
Posle takve vesti neko od državnih činovnika obavezno izjavi kako je to naša razvojna šansa, kako bi Srbija trebalo da ulaže u razvoj IT sektora, kako će to i učiniti, olakšati, pomoći pogurati i tako dalje i tako dalje. Sve su to izjave „po potrebi“ i za dati trenutak i bar godinu dana se niko više neće baviti time.
Na žalost, čak i ljudi koji kroje državnu strategiju nemaju pojma koliko značaj za privredu, recimo, imaju poslovni softveri. Naravno, neki shvataju vrlo dobro o čemu se radi, ali se obično oni ne pitaju mnogo. I dalje vlada uverenje da nas samo poljoprivreda može spasti. Dakle, naš izvozni adut su maline, jabuke, krompir, sok i slično, a ne nekakvi poslovni softveri ili bilo koji drugi programi. Jer kakav je to izvoz kad u njega nije uključena železnica, brodovi, čelični kontejneri, šleperi, carinici i ostala čuda.
A šta da radi neko kome su poslovni softveri krajnji produkt kad u našoj zemlji tek svaki deseti preduzetnik to koristi u svom poslovanju. Naravno, moraće da svoj proizvod (da, to je proizvod kao i svaki drugi) plasira na svetsko tržište. Možda ne bi bilo loše da se, pored toga što izvozimo softver, ova branša ne podrži i tako što će država nekako motivisati predizetnike da shvate kako su poslovni softveri veoma korisna stvarčica. Uz pomoć njih mogu da značajno uštede vreme prilikom obavljanja velikog broja poslova, što direktno dovodi do veće produktivnosti. Verovatno niko od njih nema ništa protiv veće produktivnosti i poboljšanja kvaliteta svojih proizvoda ili usluga, samo im to valja objasniti.
Jeste, dobri poslovni softveri moraju da se plate, ali je ulaganje u njih više nego opravdano.
Više od 200 miliona evra od izrade softvera
Domaće kompanije koje se bave izradom softvera su naši najveći izvoznici i pored toga što se dobar deo posla odradi „na crno“. Ovdašnji programeri poseduju zavidno znanje, nude usluge po nižoj ceni od svojih kolega iz Amerike ili zapadne Evrope, a opet, odaju bolji utisak kod konkurencije sa istoka.
Cifra koja se pominjala kao vrednost izvezenih softvera iz Srbije premašuje 200 miliona evra. Ali nije uopšte reč samo o evrima, premda su oni svakako element oko koga se sve vrti. Bitno je imati u vidu i ostale parametre u ovom biznisu. Naime, poslovni softveri da bi bili napravljeni ne zahtevaju da se poseče šuma, ili da se uvozi nafta, ili da se vadi pesak. Nešto malo struje će su utrošiti na rad računara i to je sve. Dakle, ne samo što ne zahteva uvoz sirovina, već nije „crna industrija“, na koju su mnoge nerazvijene zemlje poput nas primorane ne bi li se „skrpile“.
Na kraju, malo ulaganja u ovu sferu će zdržati veliki broj programera u Srbiji. Neće se prekinuti, ali će se smanjiti takozvani odliv mozgova.