Balkan,brdovit,predivna priroda,dobri domacini,ljudi sa velikim srcem,dusom,osmjehom,dobrom rakijom,pecenjem,rostiljem,al natopljen krvlju. Koji god stranac bi dosao bilo gdje na balkanu,koji bi god bar prosao kroz gradove ne bi ostao ravnodusa,svaki stranac bi reko to su divni ljudi,divni domacini,sa divnom kulturom (bilo nekad) . Ne kazem ja da i sada ti stranci,turisti ne govore tako o ovim krajevim i da nisu odusevljeni,ali nije to ono mjesto koje je puno topline i razlicitih ljudi,toliko razlicitih ali ipak skladnih i u harmoniji. Odmah bi zelio da se ogradim i da kazem ne pricam o politici,pricam o nama koji smo dozvolili da budemo tako daleko i da se mrzimo,a zbog cega? Ja ne shvatam kako ljudi mogu da mrze po imenu,boji koze,nacionalnosti,vjeri,ne shvatam to i opet se vracam na onaj moj prvi blog ovdje,meni to nije jasno. Zasto mi dozvoljavamo da neko drugi upravlja nasim osjecanjima,a ne da upravljamo mi sami sa sobom,onako kako nam srce ili dusa kaze. Nije mi jasno zasto bi ja tebe mrzio zato sto nisi iz moje drzave ili zato sto se drugacije molis Bogu,zasto svi mi dozvoljavamo da budemo necije marijonete. Ja ne pricam ovdje o Jugoslaviji i o tome kako bi mi trebali da budemo Jugoslavija ili ti neznam koja drzava,pricam o tome kako ne treba da mrzimo komsiju,da bacamo pikavce u njegovo dvoriste kako nase ne bi zaprljali ili kako bi njega otjerali sa njegove zemlje,zar nije lakse biti u slozi sa tim komsijom,da djelite ta ista dvorista i da budete prijatelji,da pomazete jedan drugom,da se postujete.Zasto smo postali tako okrutni,tako sebicni i tako “bolesni”. Ja znam da ovaj Balkan ima jos uvjek onu svoju dusu,ali smo je zatrpali nebitnom tamom,krvlju,zatrpali smo je necim ruznim i ne dozvoljavamo da ispliva. Rekoh necu se politikom baviti i ne zanima me ona,ali mi nije jasna jedna cinjenica. Prolili smo krv,posvadjali se,izgubili rodne krajeve,kuce od pradjeda,izgubili smo sve da bi se iz necijeg tamo interesa odvojili i zamrzili,a sada poslije toliko prolivene krvi i svega toga ulazimo opet u zajednicu,opet zelimo da budemo svi zajedno i to ovaj put moramo da se dobro pomucimo i DA LI TO OPET SVJESNO SRLJAMO U PROPAST? Zar to nije apsurdno,zar nismo mogli mi sada da postavljamo uslove drugima,da budemo samostalni,da budemo snazni. Zar nam nije jasno da smo mi samo ujedinjeni dovoljno jaki da se borimo protiv onih koji nam zele zlo,a vjerujem da i vi primjecujete da je malo onih koji nam ne zele zlo,odnosno da nam jedino ne zele zlo komsije (komsije koje jos uvjek imaju dusu),da se jedino mozemo podrzavati medjusobno. Opet kazem ja sa ovim znam da ne mjenjam nista,ja sa ovim mozda necu nikog podstaci da malo razmisli,mozda ovo niko nece do kraja ni procitati,ali ja u sustini samo zelim jedno da prestanemo medjusobno da se mrzimo,da se ne mrzimo jer puno smo jaci,pametniji kada se medjusobno postujemo i podrzavamo…NISMO MI LOSI,SAMO NAS POJEDINCI CINE LOSIM,A SA POJEDINCIMA JE LAKO AKO SE ZANEMARE….