“Pocecu pisati na 6yki. Imam toliko toga da napisem. Obicni blogovi su otisli kvraga ovdje mogu imati kolumnu cak. Cim dodjem kuci!” odjekuje u svakome sokaku, ulici, ulicici, kaficu i statijaznamcemu (tako se zove mjesto jedno, ziva istina). Kako divno kako bajno, novinar, ugledna licnost, osoba ciji se znacaj ne moze zanemariti, disident, veliki um svojeg vremena i svakojake titule i epiteti odzvanjaju u trenutku. Pohvalili smo se saputniku, osobi sa kojom smo upravo pili kafu, rekli smo uradicemo to i vec na nicemu pobrali zasluge… “fjuuu ne fercera to tako, malo se ti odmori i idi na kafu” drumski bandit u osobi govori, oduprijeti se treba, “pa nije tako lose sve ti na tacni daju to je internet tehnologije slobode i tako ti fazoni”.
Daj da vidimo na cemu smo: Naime sam put do kuce, isfrustriranost saobracajem, vremenom i ostale stvare koje bi trebale biti inspiracija nekako oduzimaju jacinu tim prijasnjim konstatacijama. Dzaba iscrpljen si, onaj kreten sto je naglo zakocio ti je uzeo koncentraciju za citav dan, ha ja. – Nigdje veze nije dovoljno.
Ali dosao si kuci, ukucani su trebali tvoju pomoc, pa skokni vamo, skokni tamo pa dok si sta pojeo vec si dovoljno dobra ucinio. – Jesi jesi aha… nista to nije previse da bi promjenio naum, nisi se ni zadihao!
Pa dobro nije nesto radio internet napocetku, jest da je samo trebalo resetovati modem ali me izbacilo iz takta skroz. – Pa sto uopste ovakve gluposti spominjes, ovo nemoj ni da ti ovo komentarisem.
Dobro realno jest glupa izvlakusa, nisam ni trebao spominjati ali vidi sad ovo, otvorim ovu Buku izlgeda ovo lijepo i neki likovi na pocetnoj strani. Uff nije ovo tako “ljudi koji super pisu pa smo ih prepoznali i evo ih”, meni se cini da oni ove ljude na naslovnici sto pisu placaju a tebe nece 100% jer to su neki prijatelji koji mlate nekakvu praznu slamu nekakvi ko fol ugledni vlasnici diplome sa “prestizne zurnalistike”. – Ooooj mahalca majko mila pa daj jesi procitao i jedan clanak? Nisi! Jesi nekad… a nisi ni tad pomno garant. Hajde se ti pusti tih gluposti neg svoj ti posao.
Evo registrovao se i tako to ali ima samo blog nekakav da napises, nema ove kolumne i tako to?? Jesam rekao da je to za prijatelje, vazne ljude nekakve i koga vec. Nema brate nigdje postenja. – Stipu se toga to znas odavno. Ti napisi stagod, pokazi sta znas i umijes pa neko ce prepoznati, ako ne napises ne moze se nista desiti.
Huh realno hajde evo Dodaj post, Naslov… ovaaaj… …. sta da napisem za naslov? – eto klosaru, sta da napisem za naslov, izkritikovao ljude dzaba, nista mu ne valja a ne moze da skonta obicni naslov.
Cuj obicni naslov ne budali, naslov je vazan. Naslov je jako vazan, pogotovu kada nemam udarnu kolumnu pa da ja pisem sta hocu a narod kada otvori stranicu odmah da mu iskace. Naravno da je vazan i nemoj mi solit’ pamet. – normala, normala…e evo napisa ti podosta tog post-a a i naslov se kroz tvoje nedoumice pronadje nekako.
A naravno da se iznadje kad krenes i kada zelis i kada ne trazis glupe razloge da nesto ne radis. Mozda je realno reci sebi da imas jako male sanse da ovo neko procita, pogotovu pomno ali ne postizu velike i fantasticne stvari realni ljudi, to rade nerealni ljudi. Eto vi ljudi koji imate kolumne na pocetku sajta ne sudim, no procitajte i ove obicne blogove ponekad, pruzite nekada i nekom strancu koji moze biti bilo ko ruku. Bilo kojemu. Nadam se da ce uskoro postati navika da vrijedni i dobri blogeri postaju kolumnisti.
Do uskoro!
Naslov je vazan
