Pocetak septembra doneo nam je i pocetak nove predizborne kampanje. Sa svakog coska nam se smese lica kandidata koji bi da zasednu u fotelju sledece cetiri godine. I tako nekoliko puta dnevno uzurbani omladinci idu u akciju cepanja i prelepljivanja plakata suparnickih partija , deljenja letaka i ostalog promotivnog materijala. Koliko je to zahvalan posao imao sam priliku da se uverim u svojim srednjoskolskim danima kada sam zapravo mislio da se time nesto moze da postigne. I tako dok sam ja u 6 ujutru sa cetkom i lepkom obilazio lokalne panoe funkcioneri cije smo slike lepili su bili u svojim toplim krevetima i sanjali kancelarije koje ce moci da prisvoje posle izbora. Danas gotovo deset godina kasnije nista se nije promenilo osim sto su omladinci provalili da je selotejp efektivniji od lepka jer onima koji dodju da pokidaju te plakate treba vise vremena za tu radnju.
A posto se nasi politicari trude da prate sve svetske trendove vise se ne ogranicavaju na plakate. Danas je trend iznajmljivanje bilborda. Uz tu novu tehnologiju lica kandidata nas gledaju na svakom cosku poput velikog brata. Ta cast i zadovoljstvo nije jeftino tako da to mogu da priuste samo imucnije stranke (po mogucnosti iz dzepova poreskih obveznika) A posebno veliko zadovoljstvo je kada iznajmite bilbord u neposrednoj blizini suparnicke stranke. Iako zvuci kao odlicna ideja to se uglavnom zavrsi prefarbavanjem od strane revnosnih aktivista uvredjene stranke.
Da bi privukli paznju cak i kratkovidih neki se odlucuju za iznajmljivanje zidova zgrade. Nema nista lepse nego kada se probudis ujutru i vidis da je na tvom zidu slika onog istog kandidata koji je i pre cetiri godine pricao istu pricu i naravno nista od toga nije uradio. Ali jedina uteha je sto izborno ludilo traje samo mesec dana i onda ce opet sigurni na svojim funkcijama da zaborave na agitovanje glasaca sve do sledecih izbora kada ce odjednom opet u svima da se probudi zelja za boljim svetom.
Ali najinteresantnije od svega je to sto pored ogromnih kolicina para koje se trose na plakate i ostali propagadni materijal nikome ne padne na pamet revolucionarna ideja pomaganja tim glasacima. Od para potrosenih na jedan bilbord se na mesec dana moze nahraniti par porodica… Medjutim takvu predizbornu kampanju verovatno necemo nikada doziveti jer tih par porodica nece svetleti sa zgrade…
by Srdjan Obarcanin