Još deset minuta za ispijanje kafe i onda izlazim van. Iznova, uz pitanje, zašto to radim? A onda pogledam svoje dijete koje spava u krevetu, poljubim je usnulu i odgovor mi se pruža sam od sebe. Ja sam bila ja, za sebe, dok nije bilo nje. Sada sam majka i sve što radim, treba da radim za nju. Nadam se da ne griješim u svojim postupcima. Uplašena sam…a ne smijem da se plašim. U svim tim filmovima majke su hrabre i ne klecaju pred izazovima sudbine. Ko sam ja onda da zastanem i povučem se u svoj ugao? Majke trebaju da su hrabrost. A tebe, tebe sam noćas sanjala…iako se sad više ne sjećam sna.