Dragi, moji, redovni posetioci!
Evo, posle duže pauze, vraćam se blogu. Nije da mi nije do vas, vaše pažnje i komplimenata (kojih je u komentarima na moje pisanje, baš dosta) nego sam pokušao život bez računara, Interneta… Nije išlo!
Kako sam imao previše slobodnog vremena, koje sam do tada trošio na Internet, kompjuterske igre… počeo sam sve više i više razmišljati. To mi se u prvom “naletu” baš svidelo, a i konačno sam završio knjigu – zbirku priča “Apsurdi modernog doba”, koju pišem već… pa biće preko 5 godina. No, nakon što sam napisao odjavnu priču, računajući da je apsurda “preko glave” i da ih nije lako sve na jedno mesto strpati, pa nikad neću završiti svoje remek delo, a nije mi ni do slave posthumno, pogledao sam oko sebe i pomislio: “PFFFFFFFFFFFFFFFFFFF”, ala mi se patka digla, sama od sebe, a to se nije odavno desilo i osetih se kao Vuk Stefanović Karadžić… pa radim sličan posao kao i on… on je skupljao pesme, a ja skupljam apsurde… FAKAT sam zadovoljan samim sobom!
Zašto “Miševi” i zašto “Mačka”?
Pa, sad, ajmo reverznim inženjeringom rešiti ovu dilemu!
“Mačka” je predator i hrani se miševima! To je sve oke, normalno, dok stanje stvari ostane u granicama prirodnih pravila. No, šta ako se mačka prestane hraniti miševima i čak šta više, počnu surađivati na planu da se reše, ono malo, što je ostalo, ljudskog roda???
E, tu je belaju početak, a autonomiji misli i slobodi kraj.
Vidite, dragi moji… postoji “ZAVERA” u BiH da se iskoreni pamet i mudrost, a da se forsira “tabula rasa”. Zavera je opšteprihvaćena, kao što hranu i vodu prihvatama, bez rezerve i sa osmehom na licima, od strane “MASE” vesele… slatkih ljudića i ljudica, što “vazdan” okolo bauljaju, troše i prljaju.
Sad, znam, pomislićete, “Pa šta? Šta si to ti sad nama rekao novo?”
A ja kažem: “Tišina! Ima da čitate, jer je napisana reč za pročitati”
E, sad kad smo to raspravili, da idemo dalje… Gde dalje i koliko dalje, samo BOGOVI znaju, a mi ćemo, putem zaobilaženja dogmi, nepoštovanja pravila društa, zanemarivanjem moralnih, opšteprihvaćenih načela i neplaćenjem karte za gradski prevoz, osetiti bar malo slobode i ponekad se glasno nakašljati, a da ne nameravamo nekome da skrenemo pažnju na nešto.
Sve u svemu, krenućemo putem beznađa, jer je nada za mentalne sisice, a ne za mentalnu masturbaciju…
Zapamtite moje reči: “Ovo je mali tekst za čoveka, ali gomila nejasnih i nepovezanih misli za ljudski rod”.
Do sledećeg čitanja… Vaš Bosanski Jedi… Ljubim vas…