Jarboli

Prehladio sam se. Glava mi puca od pritiska. Jutros sam zorom ustano radi poslovnog sastanka na drugom kraju grada. Svratih u Starbacks na kafu i usput uzeh bananu za dorucak. Crna kafa bez secera me brzo okrepila dok sam zurio da se nadjem sa klientom na Powell metrou. BART, tako se zove gradski prevoz San Franciska. Sastoji se iz nekoliko linija, podzemne zeljeznice, trolejbusa, regularnih autobusa, tramvaja i zicane zeleznice po kojom je grad svetski poznat. Sve je lepo povezano i covek se vrlo lako snadje.

Danas mi je zadnji dan u San Francisku. Na brzinu sam se spakovao i ostavio stvari na recepciji hotela. Kuci letim veceras tek u jedanaest tako da imam gotovo ceo dan da se prepustim ulicama grada. Svratih u lokalnu apoteku po lekove. Prehlada je sve jaca. Osecam se kao da nosim uteg od sto kila na prsima.

Mozaik

Bez cilja, onako gde me instinkt odvuce, izadjoh trazeci inspiraciju. Pade mi na pamet sushi pa se spustih niz Stockton ulicu pa preko Union trga do malog japanskog restorancica gde sam vec par puta okusio svezu, vrhunski pripremljenu ribu. Narucih Miso supu i sushi tunu. Seo sam pored prozora. Uctiva i slatko nasmejana Japanka mi je dopunjavala solju sa vrelim cajem od Jasmina dok sam posmatrao kisu kako pada. Vreme je vrlo promenjivo. Sunce, kisa i vetar se konstanto saplicu za primat vremenu.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Posle rucka sedoh na voz, F liniju koja povezuje biznis distrikt sa ribarskim kejom gde sam odlucio da provedem popodne. Izadjoh na zadnjoj stanici i trceci preko ulice do Starbacks da pobegnem od kise. Uzeh caj i uvalih se u fotelju pored prozora. Zvucnici se nalaze na zidu tacno iznad moje glave. Tango melodija se tanano provlaci kroz zvuke harmonike. Odvlaci mi misli u daleke zemlje moje proslosti. Na stotine galebova pletu nevidljivu mrezu na tmurnom nebu ispred luke. Jarboli se njisu kao da mi masu. Mozda me pozdravljaju.

Da li mi govore da treba da ostanem?

Melanholija.

Zaljubio sam se u ovaj grad. Zaveo me miris okeana.

Daleko je Sinisa San Francisko, pomislih u sebi.

Daleko od cega?

Daleko sam rodjenom bratu koji godinama planira da me poseti. Kao sto Miladin Sobic jednom lepo rece, “ako mislis da smo daleko , nemoj put mene, bolje ostani gdje si”. Taj covek je zivi mit.

Kakve sada ovo ima veze sa San Franciskom? Odakle ovakve emocije Sinisa?

Ljubav nema granica.

Posle kise pojavi se duga. Razidjose se i oblaci. Kao po narudzbi, muzika se iz melanholije izlila u lagani juznjacki bluz. Prestade i hladni vetar da duva. Ljudi pocese da izlaze iz restorancica da nastave setnju.

Vreme je da krenem nazad.

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Pismo Druga Tita

Salaš

Ukrajinski otpor

Svi štampaju novac

Da li nama ima spasa

Primorani

Prinuda za mir

Najčitanije