Nocas,kada zadnji pijanci i zadnji drogirani skupa sa policijama,napustaju proslave i odlaze svojim kucama,ja se setim,sa bolom,da mnogi kuci nikada nece doci,jer im je kuca postala groblje.
Dok mnogi pevaju,smeju se,vole se,i raduju Novoj 2019 godini,setim se,da su mnogi nocas u zatvorima,jer traze svoje pravde,za ubijenu decu…
Dok neki placu,neki se vesele,i ubijaju svoju nemoc pred zivotom alkoholom,ili se pak svesrdno bore, po mrezama,protiv ,”tih koji ruse Republiku Srpsku”,tih “sorosevaca”,”tih,”koji im ne daju proci trgom Banja Luke”,neki su morali da pobegnu.
Moja “praznicna noc” je prosla bez slavlja,bez cestitki i bez veselja,a pogotovu bez muzike,jer smatram da nisam spremna na slavlje,dok drugi pate,placu ili su gladni ili u zatvorima…
Dok su nocas, po celom svetu bljestali vatrometi,ja sam imala samo jednu molitvu i zelju. Izgovarala sam je tiho, i sa bolom u srcu,jer me je podsetila na sve vreme,gde smo cutali u neznanju,pa i ja. Moja vecerasnja molitva je bila samo jedna,:”Dragi Boze,daj svima na svetu istinu i pravdu,i daj ljudima ljubav, mir i dostojanstvo.Dozvoli,molim te,da sve bude mirno oko nas, i pomozi nesrecne,bolesne i gladne.Rasiri ruke svoje i zagrli nas,decu svoju,u svoj topao i siguran zagrljaj!”
U Nedelju,30.12.2018,sam bila na mirnom skupu u Becu,u krugu vrednih ljudi,zena i dece,koji su pruzali podrsku nesrecnim borcima za Pravdu u Banja Luci.
Jedna fina gospodja,koju sam vec jednom srela na jednom od skupova ovde,me je upitala,sta mislim ja,sta ce biti na okupljanju u Banja Luci…
Odgovor sam joj dala,kakav sam i znala,a verujte mi,volela bih da ne vidim sve te stvari,DA CE POLICIJA KRENUTI NA NAROD TAJ DAN!,i onda sam i ucutala,postidjeno,jer sam shvatila i sama,da sam izgovorila,ono sto vec odavno vidim,a ne priznajem ni sebi a ni ljudima…Samo uzi krug mojih prijatelja zna da vidim buduce dogadjaje.Pokusavam to sakriti,ali mi se nekad omakne,pa kazem…Volela bih da ne znam,jer se lakse spava.. Volela bih da precutim kad pitaju,ali,to je nesto jace…
Moja vece i noc,posle toga skupa je prosla bez sna,sa ocima uperenim na taj grad Banja Luku,na udaranje dece,ljudi,zena,pritvaranja i mnogo toga jos…
Gledala sam te live prenose ,sto u grupi Pravda za Davida,sto preko medija,i nisam spavala…Bolovi u glavi,stomaku i predelu srca su bili,kidajuci,unistavajuci,i podsetili su me na bolove, zbog bivseg rata na teritoriji nase bivse Jugoslavije,zbog ubistava,zbog ranjavanja,silovanja i svih onih ruznih stvari,koji su mnogi od vas,na zalost preziveli…
Tada sam bacila moj televizor van,i prestala da pogledam ista iz medija,jer sam videla,koliko lazi i manipulacija se nalazi u njima.
SHVATILA SAM DA UBICE I MANIPULATORI;NEMAJU NI VERU NI NACIJU,I DA SU TO SAMO UBICE.
To sve vidim i sada, i iznova vidim, onaj bol i osecaj nemoci, u ocima zena,dece i ljudi,koje su besomucno tukli.
Nisam odgovarala ni nocas,ni juce na novogodisnje cestitke.Necu ni sutra,jer ne mogu. Isuvise su usecene scene iz Banja Luke u mom srcu i dusi,i previse bolne,da mogu da napisem ikome bilo sta…Mogu i ja,kao i mnogi drugi da zatvorim oci,i zatvorim srce pred tim svim dogadjajima i da to posmatram,onako,nehajno,ali,nisam to ja i nije to moj karakter…Ne zelim nikome od mojih prijatelja ni da prebacim tu hladnocu,ili neka druga verovanja,jer,svako ima pravo na svoj zivot i na svoja misljenja,kao i ja na moje .
Danas cu nanovo da upalim svecu za sve nas i da zamolim dragog Boga,da nam da, razumevanje za druge,da nam da ljubav,i da nam da pravdu…