Slika prva – žali mi se jedan doktor, kaže, i njega je veoma pogodilo ukidanje švaleracija, a nešto manje i što kafane ne rade. Pa dobro bre, reko, idi u švaleraciju kad nije policijski čas. Ama, kaže, ja sam bio dve nedelje u samoizaciju, takoreći, bio sam sumnjiv na koronavirus, pa sad ova moja neće ni da me vidi. A ni ova zakonska. – Pa reko, tako ti i treba, pa joj opet kupi džip. Za to vreme, jedna poznata funkcionerka na lokalu, direktorka takoreći, žali mi se na Viberu "Nisam ovoliko vreme provela sa mužem otkad sam se udala!".
Slika druga – nama koji smo 'piskarala' nikad nije dosadno – ili čitaš ili pišeš. Ali, ima i nekih korisnih strana ovih 'vikenda pod ključem'. Tako sam, na primer, saznao ko je to Coby, i da ima stotine miliona pregleda. Takođe, prešao sam ceo Dragons Lair, što nisam uradio još od tamo neke 1997. A neko od mojih komšija ima dron, jer nas redovno subotom i nedeljom snima iz vazduha svako popodne – dok druge komšije ili glume DJa sa prozora, ili (ozbiljno) roštiljaju ogromne količine mesa.
Slika treća – "Ostani kod kuće!" A šta da radi neko ko nema kuću? Šta da radi neko ko ne može da ostane kod kuće, jer mora da ide u nadnicu kako bi prehrani porodicu? Šta da radi neko kome možda situacija u porodici nije najveselija?
Ma kako se ova pandemija završila, ostaje činjenica da je ona na površinu iznela sve dobre – i sve loše – strane kako našeg, tako i globalnog društva. Ko zna zašto je to dobro.
Ivan Trajković