Mora da kažem na početak – zakasni! Ustana, doručak ubav – pašteta, kuvano jaje, nivo ne li. Al, vrto se po kuću nešto, a komšika me preko terasu vika na kafu "Aj, aj, smini.. " i ja gu reko "Aj, aj…"
Pijemo mi kafu takoj, ona vika "Ne se itaj, polk, muž mi u Radovnicu čk otidna…". Mene me padna milo toj, računam u glavu kolko treba na IMT 530 sas prikolicu da se dovuče iz Radovnicu, kd, preko put komšija Mice, dovatija telefon, vika "Aloooo, alo, Vladooo, kamo pare..". Reko, dužan mu neki Vlada pare, pa je nel red sd da gi vrne, posle vanredno stanje. A vidim, i Ceca komšika se uzvrte nešto, gleda nešto na mobilan – odjemput ripna, vika "Brgoooo, puštili naručivanje sto evra!"
Ja frlji onuj kafu, ona slatka, ne komšika, kafa be, preripim terasu, ko Rambo, ili bar ko neki specijalac, upalim televizor, inače tnačak, uvozan,kd tam onj ministar vika "Ne viiiikaaaajteee, padnala centrala u Vladu, svi vikate, a sekretarica na pauzu. Nego, preko internet se naručuje, adresa je: daj.stoevra.rs. Očigledno nesu računali da sam i ja kupija računar, marka Acer, Acorn, takoj nešto.
Elem, reče ministar, vodete red, ne se majte, milion čoveka se već prijavilo. Reko kako toj, oni li su pobrzi be, ili imav pobrz internet od mene. Ukuca ovj sajt, ono stvarno, vika ime i prezime, matičan registarski broj, i oćete li sto evra po dvaes, po pedeset ili jednu od sto. Upisa sve toj, i kliknem na kraj na 'DAJ'. Tolko mu beše. Komšija se inače vrna pobrzo, bez drva, takoj da me i komšika izlža.
I eve sd sedim i čekam, il će gi poštar donese što evra do večeras, il će mi gi prativ na emajl. Će vidimo!