Facebook, i Twitter pogotovo – uspele da približe ljude iz medija publici, te novinari, voditelji i urednici mogu direktno komunicirati sa konzumentima vesti, one su stvorile i neke nove probleme. Kako sprečiti lažne vesti u svetu gde se u jednoj sekundi napiše preko 8000 novih twitova, a retvituje preko 10000? Kako novinar može biti siguran da njegova objava, video ili audio zapis neće biti pogrešno shvaćen ili (što je češće slučaj) zloupotrebljen?
Novinarka Slađana Tasić kaže da onlajn svet ima svoje dobre i loše strane kada su mediji u pitanju:
"Društvene mreže i njihove objave itekako utiču na kreiranje javnog mnenja, pa svakako i na rad medija. Primera je mnogo,a jedan od poslednjih je onaj koji se tiče vakcinisanja i protivnika vakcinacije protiv virusa COV19.
I jedna i druga strana su krenule neku vrstu kampanje putem društvenih mreža, a mediji su u pojedinim slučajevima išli dotle da su pojašnjavali objave sa Facebooka. Vest bi počinjala sa 'na društvenim mrežama kruži snimak, o tome i tome, a evo šta se iza njega krije…"
"Mnoge informacije su javnom mnenju dostupne isključivo preko društvenih mreža, ne i putem konvencionalnih medija, te svakako utiču na kreiranje stavova šireg auditorijuma. Isto važi bilo da je reč o ekonomiji, politici, potrošačkim navikama, verskim pitanjima.. E sad, tu je zamka, jer dosta često te informacije na društvenim mrežama nisu tačne, ili su pak nepotpune, sa tačno probranim podacima, koji se plasiraju i prezentuju javcnosti.Tu je šansa klasičnih medija, koji trebaju javnosti da pruže tačne i potpune informacije, naravno blagovremeno" dodaje Tasić.
I novinarka Jelena Stojković ima slično mišljenje:
"Lično, informacije koje se pojave na društvenim mrežama ja koristim samo inicijalno – proveravam ih i dalje istražujem.Društvene mreže u novinarstvu imaju i dobre i loše strane i treba naći neki balans" navodi Stojković.
Ne verujte svojim očima
Ne treba posebno napominjati da je u današnjem vremenu moguće na najrazličitije načine manipulisati video i audio sadržajima. Većina ljudi je upoznata sa softverom Photoshop, koji može svaku fotografiju ulepšati, ili pak od nje stvoriti nešto potpuno drugačije.
Sada postoje i 'Photoshop' softveri za video, koji mogu kreirati veoma ubedljive snimke praćene autentičnim zvukom, te je prosečnom gledaocu izuzetno teško da shvati da je u pitanju računarski generisani video klip.
Istraživanje koje je obavio Pew Research navodi da preko 45 procenata odraslih Amerikanaca vesti prati na Facebooku, a polovina njih se isključivo informiše preko društvenih mreža. Ovo stavlja težište na način na koji se vesti plasiraju na ovim platformama, te se postavlja pitanje – ko je (i da li je neko uopšte) zadužen za proveru tačnosti informacija koje nam stižu sa naših smartfona ili računara.