Piše: Slobodan Martinović
Pregovori u Vašingtonu
Pregovori u Vašingtonu, između Beograda i Prištine, su više u službi predizborne kampanje Donalda Trampa pred predsedničke izbore u Americi. Pošto nema baš rezultate na planu spoljne politike, izvukao je problem Kosova za političku medijaciju, više ceremonijalno nego suštinski. Tako da možda Vučić i Hoti čine uslugu Trampu, više nego on Beogradu i Prištini. Prema anketama u Americi, 99% Amerikanaca ne zanima Kosovo, niti verovatno znaju gde se nalazi.
O čemu bi se mogli dogovarati Vučić i Hoti, uzimajući u obzir udaljene stavove. Priština ne želi ništa manje od nezavisnosti a Beograd je protiv. Iz takvih pozicija nema se o čemu pregovarati. Šta bi bio ekonomski dogovor, o kojem se priča, ako su načelni stavovi suprostavljeni. Takse jesu i nisu ukinute, šta je sa kulturom, sportom, obrazovanjem, zdravstvom, životnom sredinom, borbom protiv korupcije.
Nije mi jasna Priština zašto toliko insistira da je Beograd prizna, u svakom slučaju u poziciji je da mekše vodi pregovore, jer vlada teritorijom, određen broj zemalja ih je priznao. Ima logike da ne zatežu sa raznoraznim reciprotitetima. Beograd je u stalnom šahu sopstvene unutrašnje i spoljne politike i teže je kreirati praktičnu politiku.
Vučić i Hoti doći će u Vašington, slikaće se sa američkim zvaničnicima i istim putem vratiti kući. Završena ekskurzija.