Blog #Argument
Piše: Slobodan Martinović
Seča šuma
„Nekako s proleća seti mene nepravda“, kaže pesma. Ona mene podseti, gotovo svake jeseni, na bespravnu seču šume u blizini svog imanja. Iznova neljudi povređuju. Po Zakonu o privatnim šumama vlasnik šume dužan je da vodi računa o svojoj šumi, ukoliko primeti da je neko ugrožava obavezan je da o tome obavesti Šumsko gazdinstvo. Šumsko gazdinstvo bi trebalo da izađe na lice mesta, sačini zaspisnik, i o tome obavesti šumarsku inspekciju, policiju. Obavestio sam pre par godina Šumsko gazdinstvo o seči šume ali nije reagovalo. Kažu, obrati se policiji, sudu, tužilaštvu, čak su konstatovali da predmetna stabla oni nisu obeležili, što je bila obaveza da urade.
Iz Zakona o šumama, „sopstvenik šume ili lice koga sopstvenik ovlasti, podnosi zahtev za doznaku revirnom inženjeru ili revirnom tehničaru za šume sopstvenika u šumskom gazdinstvu, odnosno šumskoj upravi ogranka Preduzeća, na obrascu ŠS-4. Podnosilac zahteva za doznaku u obavezi je da stručnom licu prilikom podnošenja zahteva priloži kopiju lista nepokretnosti pri čemu dostavlja na uvid original lista nepokretnosti (ne stariji od tri godine) i dokument kojim se identifikuje kao podnosilac zahteva. Sopstvenik šume je odgovoran za tačnost i preciznost pokazanih spoljnih granica nepokretnosti odnosno šume i šumskog zemljišta u kojoj se vrši doznaka“.
Ljudi na selu smatraju da imaju pravo da rade šta hoće i kako hoće. Vodu, grejanje, odnošenje smeća ne plaćaju, dok u gradu te obavezu su u proseku na godišnjem nivou 1000 eura. Iako su u obavezi da svaku seču prijave oni to ne čine, čak seku i za prodaju. Uz logistiku secikesa taj kriminal je uzeo toliko maha da pošten čovek ne može da zaštiti svoju imovinu.
Srbijašume kao javno preduzeće, policija, inspekcija, sud, tužilaštvo moraju zaštiti imovinu građana u obliku šume, vode, prirodnih resursa bez čega nema života na zemlji.