Piše: Slobodan Martinović
Svi kradu
Svi kradu, svi su isti, ko se drži zakona, pametniji popušta, strpljen spašen, to je realnost, to je Srbija, što si video nisi video, što si čuo nisi čuo, ćuti ne talasaj, itd. Puno je ovakvih fraza kojima ljudi guše istinu, jer nju niko ne voli. Nju ne vole ni državni službenici koji bi kaznenom politikom za prekršaje trebali da pune budžet države. Oni koriste najčešće uzrečicu „ko se još drži zakona“. Onda je stvarno Vučić u pravu kada je parlament ukinuo. Još samo da poslanicima i državnim službenicima ukine plate. Ima logike.
Niko kao „džudže“ ne voli da ukrade i slaže. Odseći jedno tuđe stablo ili svoje ne prijaviti šumskoj upravi je kao ukrasti automobil. Samo što se seča stabla smatra kao normalnom, dok za kradljivcem automobila policija traga. I onda komšije koriste frazu „ništa nisam video“, „ništa nisam čuo“. Da sam ministar poljoprivrede predložio bih porez za „džudže“, što koriste prostor sa čistim vazduhom, vodom, jer je to sada luksuz i privilegija.
Čitajući iznova Novi Zavet stalno sebe preispitujem koliko sam ja verujući čovek. Ono što je napisano i kako se ponašam, vidim nemoć i greh u koji svaki dan upadam. Ljudi misle da ako idu u crkvu, slave slavu da su vernici, a da svete knjige nisu pročitali. Verovanje u boga je privatna stvar svakog pojedinca, nije za reklamiranje. Danas smo svedoci verskog nacionalizma, gde boga nema sem crkvene adminsitracije i neprosevćenih vernika.