Piše: Slobodan Martinović
Rodna ravnopravnost
U decembru 2009. godine donet je Zakon o ravnopravnosti polova koji određuje da su svi dužni da poštuju ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima.
Uglavnom se tema rodne ravnopravnosti analizira iz ugla marginalizacije i ugroženosti žena. To ne pruža objektvino sagledavanje učešća žena i muškaraca u društvenom i privatnom životu. Danas se tema rodne ravnopravnosti konektuju na sve oblasti, održivi razvoj, ekonomija, ekologija, politička participacija, javna i privatna preduzeća, itd. Najmanje se sagledava koncept rodne ravnopravnosti iz ugla porodice. Tržište rada, digitalizacija, doveli su do toga da sve manje ima podele na čisto muške, odnosno ženske poslove.
Manje se priča o marginalizaciji muškaraca u savremenom dobu. Ima i muškaraca koji su samohrani roditelji, pomagači osobama sa invaliditetom, dugotrajno nezaposleni, porodica gde žena više zarađuje. U takvim uslovima veliki su izazovi za svaremenu porodicu, kako da opstane. Više nego ikada u braku je potreban partner. Rodno budžetiranje, administrativne kvote muškaraca, žena, sigurno neće sačuvati porodične odnose.
Pre mi liči da ovom svetu porodica nije ni potrebna, već jedinke koje “zuje” u vremenu u prostoru, ograničene zakonima koji zaglupljuju i menjaju biologiju života na gore.
Da li se može uopšte govoriti o rodnoj ravnopravnosti kada živimo u društvu bez slobode i pravde.