Borosane za rad ostaju legenda i sve nas podsećaju na neko lakše vreme o kom smo slušale od naših baka i mama.
Borovo je jedno od mesta koji na poznat način obeležava specifičnost
stare Jugoslavije, reč je o sedištu fabrike obuće koju je uglavnom
nosila srednja klasa, a koje će krajem šezdesetih godina postati toponim
ka kojem će biti usmerene oči žena u zajedničkom radu, a postaće i
simbol jednakosti i ostvarenih prava – borosana
Zvanična definicija medicinski ispitana obuća čuva fiziološke
vrednosti ženskog stopala zbog čega je naročito korisna osobama koje
moraju dugo stajati, omogućava prirodno ponašanje stopala u stajanju i
hodu otklanja umor mišića i olakšava napor u radnom prostoru.
Najčešće, borosane su se nosile u kombinaciji sa radnim mantilom,
leti na bosu nogu, zimi sa pamučnim, a kasnije najlon čarapama.
Ako bismo malo iskoristili maštu, mogli bi smo da kažemo da je
stotine radnica bivše Jugoslavije, odlazeći u penziju, a koje su ceo
svoj radni vek provele u proizvodnji u svim granama industrije, stojeći
satima za mašinama, te konobarice, servirke, sobarice, prodavačice,
medicinske sestre, higijaničarke, jednog dana uzelo poklon za odlazak u
penziju i borosane obesilo o klin.
A mnoge od njih su bile baš borosanama zaštićene od profesionalnih
bolesti, proširenih vena, hroničnih problema sa kičmom i bolovima u
stopalima.
Sve je počelo 1986. godine kada su se borosane prvi put pojavile na tržištu.
Na njihovom dizajnu i nameni je godinu dana radio zim stričnjaka na
čijem čelu je bio ortoped dr Branko Strinović iz Zagreba. Tako je
napravljena ova dvodelna obuća sa otvorima za prste i petu, uglavnom
platnena ili kožna, na pertlanje sa niskom potpeticom.
Borosana je stvorena prema anatomskim svojstvima ženskog stopala čime
se postigla uspešna kontrola svih njegovih bitnih delova, a bila je
isključivo namenska obuća kreirana za žene koje dugo stoje ili mnogo
hodaju.
Originalna borosana je dolazila u dve boje, u teget plavoj i u beloj, a crne Borosane su se pojavile tek krajem 80-ih godina.
Sredinom 70-ih i početkom 80-ih borosane su doživele pravi procvat i u
fabrici Borovo se proizvodilo više od 500 hiljada pari borosana
godišnje.
Jedan par borosana trajao je odprilike godinu dana, a u njihovoj
udobnosti možemo samo da maštamo. Moja baka ih redovno nosila kad je
radila u apoteci i kaže da su bile raj za stopala.
Mladost u Jugoslaviji je mnogima bila označena proizvodima iz Borova.
Higijeničarke u školi su nosile Borosane, a na fizičko se išlo u
Startasicama.
Tokom poslednje decenije, ovi proizvodi su dobili novo platno.
Jedan mladi kreator iz Rovinja je 2010. godine ponudio novo
dizajnersko rešenje za startasice i tako je nastala nova patika koja je
već uveliko postala hit među mladima, a sličnu sudbinu je sad počela da
doživaljva tradicionalna bela ili plava borosana koja je sad postala
raznobojni platneni komad i gotovo da se može naći na modnim pistama na
prelepim manekenkama.
A pošto umetnica mora biti zdrava, sad nam je jasno zašto je
Konstrakta izabrala baš ovu obuću da je isprati na pesmi Evrovizije jer
je, kako znamo, posao scenske umetnice i pevačice naporan, a noge će u
borosanama biti sačuvane na bini u Torinu.