Pavle Grbović je diplomirani pravnik i
predsjednik Pokreta slobodnih građana.
“Gotovo da je postala aksiom istina o
štetnosti režima koju smo toliko puta dokazali. Takođe smo pokazali da postoji
snažna alternativa jer rezultat koji je ostvarila naša koalicija je ubedljivo
najbolji od kako je SNS na vlasti. Sada je ključno da pokažemo da imamo plan i
da građani poveruju da smo sposobni
da upravljamo državom, što znači mnogo više proaktivnog pristupa i rešenja” –
kaže Grbović u razgovoru za BUKA magazin.
Šta konkretno
znači usvajanje evropske rezolucije o izborima u Srbiji?
Rezolucija predstavlja ozvaničenje svima
dobro poznatih činjenica da je nedemokratski režim SNS-a pokrao izbore, da je
to uradio uz aktivno učešće zarobljenih institucija i zloupotrebom javnih
resursa, da je primenio golu silu i brutalnost hapšenjem studenata koji su se
tome protivili i da je sve to pokušao da sakrije od polovine građana Srbije
medijskom cenzurom. Rezolucija je mnogo opširnija i detaljnija, ali ovo je
najkraći mogući sažetak. Tačno je da je ona pravno neobavezujuća, ali jeste
politički obavezujuća za zemlju koja pretenduje da postane članica EU.
Ponašanje u skladu sa nalazima rezolucije i primena mera koje se traže je
vododelnica budućeg procesa integracija i u tom smislu je ona veoma važna.
Verujem da niko nije srećan što je naša sramota internacionalizovana i da bi
bilo bolje da do svega ovoga nije ni došlo, ali kada smo već u takvoj situaciji
onda je bolje što smo na vreme dobili dijagnozu, pa da što pre počnemo sa
rešavanjem problema.
Da
li usvajanje rezolucije može dovesti do promjene autokratskog izbornog
mehanizma?
Rezolucija garantuje da ništa neće ostati
isto – ili će se menjati izborni uslovi ili će se promeniti odnos međunarodne
zajednice prema autokratskom režimu. Za sve nas, ne samo u Srbiji već u celom
regionu, prva opcija bi bila mnogo bolja jer svako dalje udaljavanje Srbije od
EU i približavanje Rusiji i njenom vrednosnom sistemu izaziva sve dublje krize
i nestabilnost na Balkanu. Rešenja koja mi tražimo su jednostavna – da se uredi
birački spisak, utvrdi koliko fiktivno upisanih birača ima u njemu i da se kontrolišu
izmene. Mi smo kao opozicija pre nekoliko godina tražili uspostavljanje
izvršnog tela za sprovođenje izbora. U Crnoj Gori je u jednom trenutku pred
izbore pravljena tehnička Vlada. U Makedoniji 100 dana pred izbore neka od
ključnih ministarstava preuzima opozicija kako bi se sprečile manipulacije.
Dakle, rešenja postoje. Važno je da opozicija i civilni sektor imaju kontrolu
nad onim ministarstvima koja su učestvovala u prevari – pre svega ministarstvo
unutrašnjih poslova, ali i ministarstvo državne uprave.
Mijenja
li se odnos Evropske unije prema aktuelnom režimu?
Da, to je više nego jasno. Vučićev režim je
iz kategorije “ključnog faktora mira i stabilnosti” prešao u kategoriju
nedemokratskih režima koji kradu izbore. Iz te kategorije se teško izlazi,
gotovo nikada. Očigledno je da su izgubili strpljenje, a bilo je i vreme. Svima
je jasno da Vučić nije posmatran kao ključni faktor mira i stabilnosti zbog
njegove sposobnosti da širi mir i ljubav, već zbog njegovog ogromnog
destruktivnog potencijala koji bi mogao da zapali ceo region. Zbog toga su
ljudi u Srbiji imali ispravan osećaj da je međunarodna zajednica u određenoj
meri žrtvovala demokratiju zarad stabilokratije. Sada nemamo ni demokratiju ni
stabilnost i ta istina iziskuje drugačiji pristup EU režimu Aleksandra Vučića.
Ova rezolucija je upravo na tom tragu.
Da
li je moguće očekivati da se u ovom trenutku, s obzirom na situaciju, proevropska
opozicija fokusira na predstojeće lokalne izbore?
Naravno, s tim što prethodno pitanje mora
da bude obezbeđivanje elementarnih izbornih uslova. Ukoliko bi režim zadržao
mogućnost da ponovo seli desetine hiljada birača iz jedne opštine u drugu, onda
bi takav proces bio unapred obesmišljen. A svakako da bi to želeli da urade jer
je i njima jasno da gube podršku i da ih očekuju porazi.
Koji
su dalji pravci djelovanja proevropske opozicije kada je riječ o dizajnu javnih
politika?
Osim borbe za izborne uslove koji jesu
preduslov razvijanja bilo kakvih politika, Pokret slobodnih građana je
fokusiran i na one probleme čije rešavanje je urgentno. Tragedije koje su
obeležile prošlu godinu ogolile su činjenicu da je naše društvo preplavljeno
nasiljem, da nam je obrazovni sistem urušen do temelja a prosvetni radnici
poniženi. Trudili smo se da svaki mogući prostor koristimo za promociju rešenja
tih problema, što nastupima u Narodnoj skupštini što vaninstitucionalno, i to
ćemo nastaviti i ubuduće.
Mogu
li građanke i građani Srbije očekivati novine kada je riječ o političkom
komuniciranju?
Novina bi bila kada bi se komunikacija
između političkih neistomišljenika upristojila, što imajući u vidu ljude koji
predstavljaju vlast nije lako zamisliti. Sa druge strane na nama je da
pronađemo alternativne kanale i drugačije načine komunikacije sa građanima do
kojih ne dopiremo konvencionalnim putem. Sa jedne strane su to mladi ljudi koji
i ne gledaju TV već je njihov svet u telefonu, dok drugu krajnost predstavljaju
oni u čijem svetu nacionalnih frekvencija mi i ne postojimo. Ali ono što je
sada još važnije jeste i sadržina poruke. Gotovo da je postala aksiom istina o
štetnosti režima koju smo toliko puta dokazali. Takođe smo pokazali da postoji
snažna alternativa jer rezultat koji je ostvarila naša koalicija je ubedljivo
najbolji od kako je SNS na vlasti. Sada je ključno da pokažemo da imamo plan i
da građani poveruju da smo sposobni
da upravljamo državom, što znači mnogo više proaktivnog pristupa i rešenja.
Šta
najviše nedostaje u dizajnu socijalnih politika i borbi za socijalnu pravdu?
Nedostaje najpre humanost. Suština
socijalne politike jeste da se ona kroji prema potrebama i za dobrobit čoveka,
a ne da se zloupotrebljava kako bi se narod držao u kontrolisanom siromaštvu,
kako bi se razvijala naučena bespomoćnost i kako bi se birači lakše korumpirali
pred izbore. Cilj socijalne politike i davanja jeste da se ljudima pruži
sigurnost, da im se pomogne da prevaziđu teške situacije i da im se pomogne da
se osposobe za dalji život. To nažalost nije situacija u Srbiji. Najbolji
primer toga su takozvane “socijalne karte” koje su uvedene sa namerom da se u
najvećoj mogućoj meri smanji broj korisnika socijalne pomoći tako što se
postavljaju kriterijumi koji isključuju čitave grupe ljudi kojima je pomoć
potrebna. Na taj način se “oslobađa” više novca za druge budžetske linije, a
statistički se prikazuje “trijumf” ekonomske politike vlasti.
Na
koji način proevropska opozicija planira zagovarati politički i ekonomski
program u narednom periodu?
Ključna stvar u predstojećoj kampanji biće
očuvanje koalicije “Srbija protiv nasilja”, što se ne dovodi u pitanje, uz
eventualno proširenje koalicije. Kad je reč o programskim osnovama nije tajna
da mi o pojedinim pitanjima imamo različite stavove, ali da nam je vrednosni
osnov identičan. Možda imamo različite poglede na to kako treba rešavati
kosovsku krizu, ali nema podele oko toga stava da je rešenje potrebno, da ono
treba da donese dugoročni mir, da je takvo rešenje moguće samo kroz dijalog uz
aktivno učešće naših strateških partnera a to su EU i SAD. Baš kao što i po
pitanju ekonomskih tema imamo neke specifičnosti, primera radi Pokret slobdnih
građana je više tržišno orijentisan nego neke druge stranke koalicije, ali je
neupitno da moramo zajednički da se izborimo za jednak položaj domaćeg kapitala
u odnosu na inostrane investitore, na smanjenje poreskih i parafiskalnih
opterećenja malih i srednjih preduzeća koja su kičma ekonomskog razvoja i za
profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima koji su već decenijama “rupa
bez dna” i glavni rezervoar za partijsko uhlebljivanje. Verujem da takva
politika može da dobije većinu, samo pre toga moramo da nađemo način da do tih
ljudi dopremo.