Autorka istraživanja sa Instituta za pedagoška istraživanja Jelena Stevanović rekla je da je iznenađujuća bila degradacija znanja maturanata i studenata koji su radili test.
– Očekuje se da znanje koje je trebalo potpuno da utvrde do kraja osmog razreda umeju da primene nakon završene srednje škole, na fakultetu – kaže Stevanovićeva, ističući da su najupečatljivije bile greške u oblasti pravopisa i leksikologije.
Kako navodi, ispitanici nisu umeli da napišu reč “auto-put” ili “nijedan” u skladu sa pravopisnom normom. Takođe, niko od učenika i studenata nije umeo da navede naziv rečnika srpskog jezika.
– Nedopustivo je da učenici ne znaju da postoji Rečnik srpskoga jezika Matice srpske ili Rečnik SANU – navela je Stevanovićeva.
Rezultati nedvosmisleno pokazuju da se znanje stečeno do kraja osnovne škole kasnije ne dopunjuje i ne obnavlja.
– Najpre bi trebalo da bude jasno da se jezik ne može učiti radi ocene, to nije ni adekvatna opcija i znanje postaje pasivno i neprimenjivo. To je i u suprotnosti sa osnovnim ciljevima nastave srpskog jezika – rekla je autorka istraživanja.
Kolokvijalni stil je, ističe, postao predominantan – izjednačava se upotreba jezičkih sredstava u formalnoj i neformalnoj komunikaciji.
Rezultati državne mature pokazuju da su maturanti ostvarili bolje postignuće na testu iz engleskog nego iz srpskog jezika.
– Sve bi to trebalo da nas zabrine. Primat se daje engleskom jeziku jer se podrazumeva da srpski jezik znamo, a ne znamo ga dovoljno. Srpski jezik treba da ima natpredmetni status, on je sredstvo za ovladavanje znanjem iz svih drugih predmeta i neophodno je da na svakom fakultetu, posebno na nastavničkim fakultetima, studenti imaju predmet u okviru kog će se izučavati pravila srpskog jezika – zaključila je Jelena Stevanović.