Radnici civilnog sektora u BiH ističu da neprihvatanje kandidatskog statusa Bosne i Hercegovine od strane Evropske unije obeshrabruje sve naredne korake na ovom putu. Činjenica je da nismo napredovali, nego smo nazadovali i to je naglašeno u zadnjem izvještaju Evropske komisije. Koliko će sve ovo predstavnike politike natjerati da rade nešto na rješavanju nagomilanih problema u našoj državi samo je jedno veliko otvoreno pitanje, kao i uostalom i sva druga pitanja u procesu prilaženja Evropskoj uniji.
Dragana Dardić iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka kaže da ovo što se desilo nije dobra poruka, jer u našem društvu sve više imamo euroskeptika.
“Od nekog prvobitnog talasa oduševljenja što apliciramo za pridruživanje i želimo da postanemo punopravna članica Evropske unije broj ljudi koji to podržavaju je sve manji i manji. Poslije ovog to povjerenje biće drastično smanjeno. U poruci koja nam se šalje mogu se pročitati dupli aršini, jer od nas se traže bezuslovno ispunjavanje taksativno pobrojanih x-y uslova sa jasnom porukom da dok god se ti uslovi ne ispune nećemo biti primljeni u Evropsku uniju, a sa druge strane svjedočimo čemu svjedočimo. Politika duplih standard Evropske unije nije dobra i negativno će se odraziti i na građanstvo i njihovu percepciju, ali i na vlasti u BiH. Njima će ovo biti vjetar u leđa da rade i dalje šta rade, imaće pokriće za svoje odluke. Oni inače ne rade ništa, a tek sad neće raditi ništa”, rekla je Dragana za BUKU.
Dragana kaže da će građani sve ovo gledati negativno i razočaravajuće.
“Bilo mi je žao i Sjeverne Makedonije koja je među prvima ispunila dosta uslova, promijenili su i ime države, i još uvijek se ništa nije desilo. Mi smo oduvijek među najlošijim zemljama kada je riječ o ispunjavaju uslova, praćenju trendova i usaglašavanje zakona. Zemlje koje su sve od sebe dale da ispune uslove nisu se približile članstvu u Evropskoj uniji. Razlozi su vrlo razočaravajući”, ističe ona i dodaje da će ovo našim političarima biti dodatno pokriće za nerad.
“Političarima je uvijek lako naći opravdanje. Godinama pratimo naš put prema Evropskoj uniji kroz Inicijativu za EU monitoring i stvarno je poražavajuće koliko je malo urađeno, pri tome od nas se ne traži nešto što je previše teško ili komplikovano”, ističe Dragana.
Haris Ćutahija, direktor Vanjskopolitičke inicijative BH kaže da je situacija obeshrabrujuća, jer su ne samo Bosna i Hercegovina, nego i cijela naša regija izostavljeni u procesu evropskih integracija.
“Ovo je, barem što se tiče Bosne i Hercegovine, bilo očekivano. Više od tri godine prošlo je od kada smo dobili 14 ključnih prioriteta i od toga mi smo ispunili samo jedan, koji je bio tehnički, kao i još nekoliko stvari koji su dijelovi prioriteta. Kod nas u javnom prostoru dominira etnonacionalistička retorika, a u suštini ništa se ne radi. Sve stranke koje su parlamentarne i one koje su u vladajućoj većini naglašavaju da im je prioritet članstvo BiH u Evropskoj uniji, ali to je uvijek ostajalo na riječima i to smo isto tako mogli vidjeti na zadnjem okupljanju u Brisleu kada su naši lideri iz stranaka tamo otišli. Njihov dogovor iz Brisela nije bio obavezujući i čak su i u Briselu bile prisutne neke razmirice između političara”, rekao je za BUZKU Ćutahija.
On smatra da bi bilo dobro da Evropska unija koncizno navede šta je od ovih 14 prioriteta najbitnije, odnosno, šta su uslovi za sticanje kandidatskog statusa i onda nakon toga za šta je potrebno otvaranje pregovora.
“Kada je sam kandidatski status u pitanju to nama u suštini puno i ne znači, to je možda samo pristup za još nekoliko fondova, mada ni to nije sigurno. Ono što je nama bitno je otvaranje pregovora. Kandidatski status bio bi više koristan političkim strankama koje su na vlasti kako bi prikazale da su nešto radile u prošlom mandatu, mada nisu”, rekao je Ćutahija. On dodaje da kada je u pitanju proceš proširenja vidljivo je da postoji jedan zamor u Evropskoj uniji.
“To možete vidjeti posebno po izjavama gospodina Makrona i predstavnika nekih drugih zemalja. Postoji kriza proširenja. Sa druge strane, u zemljama koje su u procesu, posebno kada je Zapadni Balkan u pitanju tu postoji zamor u procesu integrisanja. Ono što Evropska unija treba da uradi jeste da promijeni dinamiku i da nađe način da se opet aktivira proces integracije, a kod nas to prosto nije na dnevnom redu. To je nekih zadnjih mjesec-dva došlo u fokus javnosti, inače je ovo ne u drugom, nego u petnaestom planu”, ističe naš sagovornik.
Edo Kanlić, koordinator Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH rekao je da ne iznenađuje odluka institucija EU da BiH ne dodijeli kandidatski status.
“Ništa nije upućivalo na to, osim geopolitičkih preslagivanja koji ne zavise od nas. Pravo je pitanje zašto vladajuće stranke u BiH nisu pokazale minimum spremnosti da sprovedu barem dio reformi na evropskom putu, poput usvajanja tri ključna zakona koji su godinama u parlamentarnoj proceduri. Ako gledamo iz perspektive bh. vlasti, moguće je da će ova situacija biti instrumentalizovana u svrhe političke kampanje. Da smo dobili kandidatski status, on bi bio prikazan kao uspjeh vlasti bez ostvarivanja rezultata. Sada će se vjerovatno prebacivati loptica odgovornosti među članovima vladajuće koalicije. Nadam se da to neće utjecati na kreiranje antieuropske atmosfere među stanovništvom”, rekao je Kanlić za BUKU.
Dodaje, da imajući u vidu da država to ne radi, na medijima i organizacijama civilnog društva je da javnosti približe proces integracija i svih reformi koje taj proces nosi.
“Podsjećam da pravi reformski put počinje po dodjeljivanju kandidatskog statusa, odnosno po otvaranju pregovora. Građani trebaju razumjeti da su reforme nešto što je potrebno nama, a ne briselskoj administraciji. Evropski standardi se ostvaruju usvajanjem evropskih zakona. Mi ih trenutno ne usvajamo. Nadam se da će ova odluka probuditi vlasti i da će usvajanje zakona krojenih po evropskim standardima našoj zemlji omogućiti što skoriji kandidatski status i otvaranje pregovora”, zaključuje naš sagovornik.