Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je izveštaj u kojem naučnici upozoravaju: dve trećine evropskog kontinenta suočilo se sa najvećom sušom u proteklih pet vekova, a stvari bi mogle da postanu još gore.
Situacija je posebno teška u zemljama kao što su Italija, Španija, Portugal, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Rumunija, Mađarska, Srbija, Ukrajina, Moldavija, Irska i Velika Britanija.
Ovo je ukupno 47 odsto kontinenta, a zemljište se ovog leta potpuno osušilo, pišu autori izveštaja.
Još 17 odsto kontinenta je na ivici potpunog isušivanja, a šanse da se tamo sačuva bilo kakva vegetacija su male.
U Velikoj Britaniji, gde je suša zvanično proglašena u nekoliko regiona, lišće na drveću je već u avgustu dobilo nijansu kestena.
Naučnici objašnjavaju da katastrofalni nedostatak vlažnosti i padavina, drveće “shvata” kao rani dolazak jeseni.
U izveštaju se upozorava da će suša imati veliki uticaj na useve, da će povećati rizik od šumskih požara, i da bi velike vrućine mogle da potraju još nekoliko meseci u nekim od južnih regiona Evrope.
U odnosu na proseke za prethodnih pet godina, prognoze EU za ovogodišnju žetvu zrna kukuruza biće niže za 16 odsto, soje 15 odsto, suncokreta 12 odsto.
“Čini se da je trenutna suša najgora u poslednjih 500 godina”, navodi se u izveštaju.
Prema rečima evropske komesarke za nauku Marije Gabrijel, toplotni talas koji je zahvatio kontinent stvorio je neviđeno opterećenje za snabdevanje vodom širom Evropske unije.
“Vidimo da je broj šumskih požara mnogo veći od proseka i da ima ozbiljan uticaj na useve.
“Nesumnjivo je da su globalne klimatske promene svake godine sve uočljivije”, rekla je ona.
U izveštaju se upozorava da su skoro sve evropske reke u određenoj meri presušile.
Osim očiglednog uticaja na plovnost, suša pogađa i energetski sektor koji je već u krizi.
Prema izveštaju, evropska hidroenergetska proizvodnja pala je za 20 odsto.
Velika suša je prisutna na mnogim mestima cele godine, ali se “od početka avgusta dalje širi i pogoršava”, navodi se.
Ovakvi uslovi će verovatno trajati najmanje do novembra ove godine duž evropskog Mediterana.
Reke su postale toliko plitke da se na površini pojavilo takozvano “gladno kamenje” – stene sa natpisima koji se pojavljuju iznad vode tokom najtežih suša.
Takvo kamenje je nekoliko vekova služilo kao neka vrsta znaka ekstremnog pada nivoa vode u rekama.
Suša je izazvala veliku nestašicu hrane i glad.
Toplotni talas koji traje već mesec dana i rekordno male padavine doveli su do neviđene suše duž Jangcea, najduže kineske reke.
Jezera i pritoke su se povukle kao rezultat suše, otkrivajući korita reka, pa čak i 600 godina staru budističku rezbariju i stene ispod čuvenog paviljona Gvanđin, u Vuhanu, u provinciji Hubej.
Letnje padavine u slivu reke Jangce su najmanje od kako se pravi evidencija 1961. godine, prema kineskom ministarstvu vodnih resursa.
Nizak nivo reka smanjio je proizvodnju u hidroelektranama u ovoj oblasti, a vlasti su uvele mere štednje i restrikcije struje u velikim gradovima, poput Šangaja i Ludžoa.
Nizak nivo vode je utiče i na snabdevanje pijaćom vodom u nekim oblastima, a vlasti su bile primorane da isuše neka akumulaciona jezera kako bi ublažili nestašice, javlja državna televizija CCTV.
Širom regiona, suša je ugrozila kineske useve, a u provinciji Sečuan šteta je već nastala na hiljadama hektara.
Veoma visoke temperature se predviđaju do kraja avgusta.
Suša i u Americi, ukazali se tragovi dinosaurusa
Velika suša otkrila je tragove dinosaurusa stare 113 miliona godina u koritu reke u centralnom Teksasu.
Masivni tragovi, koji su pripadali akrokantosaurusu, nisu viđeni od 2000. godine, jer su bili pod vodom i nekoliko slojeva sedimenta.
Staze u Nacionalnom parku doline dinosaura u Teksasu neke su od najbolje očuvanih na svetu, rekao je upravnik parka Džef Dejvis.
Prema američkoj Službi za praćenje suše, skoro ceo Teksas je pogođen.
Prošle nedelje, više od 87 odsto države suočilo se sa jednom od tri najozbiljnije kategorije suše – teškom, ekstremnom i izuzetnom.
Ovakvi vremenski uslovi doveli su do toga da se reka u centralnom teksaškom parku skoro potpuno presuši, otkrivajući tragove.
Akrokantosaurusi su bili terapodi, “tipični dinosaurus sa tri prsta”, rekao je Dejvis za BBC.
Bili su visoki oko 4,5 metra i teški oko sedam tona.
Ovi dinosaurusi su verovatno lovili sauroposejdona, druge vrste čiji se tragovi takođe mogu naći u Nacionalnom parku.
Sauroposejdon je bio visok 18 metara stopa sa dugim vratom i težio je oko 44 tone.
BBC na srpskom