Moleban i Evroprajd

Kampanja stranaka i pojedinaca iz ekstremne desnice, podržana od Srpske pravoslavne crkve (SPC) i njenih velikodostojnika1
protiv pežorativno tumačene „rodne ideologije“ predstavlja napad na
ravnopravnost žena i na jednaka ljudska prava pripadnika LGBTQI+
populacije.

Moleban za „svetinju braka i porodice“ je služio
poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije na pravoslavnoj litiji
protiv Evroprajda.

„Svetinja braka“, u skladu sa dokumentom
„Bračna pravila Srpske pravoslavne crkve“ (deo koji se odnosi na „Prava i
dužnosti bračnih lica“)2
vezana je za stavove da je „muž glava porodice i ima pravo i dužnost da
upravlja bračnom zajednicom, da se stara o izdržavanju porodice“, a da
je „žena dužna zajednički živeti onde gde on to izabere, ukoliko to ne
bi bilo protivno zakonu i moralnim obzirima, dužna je pomagati muža u
vođenju kuće i domaćih poslova i, naročito, posvetiti se rađanju,
negovanju i vaspitanju dece“. Sve u navedenim ličnim pravima i uzajamnim
dužnostima bračnih drugova je sa stanovišta realnosti postignuća rodne
ravnopravnosti istorijski prevaziđeno, i neprihvatljivo sa stanovišta
ljudskih prava, demokratskih principa i vrednosti.

„Svetinja
braka“ ili „svetost braka“ se odnosi na patrijarhalni model braka koji
podrazumeva podređivanje i poslušnost žena. Kažnjavanje od strane „glave
porodice“ je implicitno ili eksplicitno prihvatljivo, ako poslušnost i
podređivanje zakažu. Otuda neretko dobijamo nasilje u porodici, koje se
po zvaničnim statistikama ispoljava srazmerno najviše prema ženama.
Osudu ubijanja žena ili seksualnog zlostavljanja žena i dece, međutim,
ne čujemo od SPC-a i ekstremne desnice, a i pedofilija unutar krugova
SPC-a ostaje prećutana, zataškavana, nesankcionisana.

„Svetinja
braka“ se postulira, uprkos činjenici da je tradicionalni brak kao
hijerarhijska institucija civilizacijski prevaziđen i u vrednosnom i u
faktičkom smislu. Masovni su razvodi brakova, jer se na polju braka
sukobljavaju tradicionalni i demokratski elementi, te i muškarci i žene
(dakle, i oni koji se uklapaju u model u kome se „rodni i polni
identitet poklapaju“ i među kojima su mnogi zasigurno vernici) masovno
napuštaju bračne zajednice i ulaze ili u nove brakove ili u alternativne
partnerske zajednice. Nasuprot pomenutim idejama o smislu i značenju
„svetinje braka“, monogamni brak zasnovan na rodnoj ravnopravnosti i sva
partnerstva zasnovana na ravnopravnosti bilo heteroseksualnih ili
homoseksualnih individua, predstavljaju legitimne istorijske alternative
patrijarhalnom modelu monogamnog braka.

U vezi sa „svetinjom
porodice“ ili „svetošću porodice“, treba reći da je porodica – za
razliku od patrijarhalnog braka, koji se može posmatrati kao prolazna
istorijska kategorija – bila, jeste i biće ćelijski društveni odnos.
Ali, u pomenutom molebanu i u desničarskim tumačenjima porodica se
izjednačava sa tradicionalnom porodicom, koja se neretko tumači kao
navodni temelj nacije i ključ opstanka Srbije. A tradicionalna porodica
nije znak jednakosti sa porodicom. Tradicionalna porodica je sadržala
elemente brige, solidarnosti, ljubavi, ali i elemente hijerarhije,
podređivanja, poslušnosti, legitimacije za nasilje prema podređenima ako
nisu poslušni. A moderna demokratska porodica bi trebalo da sačuva
elemente brige, solidarnosti, ljubavi i da ih razvija u kontekstu rodne
ravnopravnosti muškaraca i žena, kao i ravnopravnosti partnera u
zajednicama homoseksualne orijentacije. „Svetinja“ i u duhovnom i
svetovnom smislu bi morala da bude demokratska porodica, u kojoj su
briga, solidarnost, ljubav negovani u odnosima ravnopravnosti, uzajamnog
poštovanja ličnosti i zabrane svake vrste nasilja i zlostavljanja
unutar porodice. Demokratskoj porodici je primerena pravična podela
domaćih poslova i brige o deci i starima u privatnoj sferi, kombinovano
sa jednakim šansama za sve subjekte partnerskih odnosa da karijerno i u
svakom smislu napreduju u javnoj sferi.

Mnoge današnje porodice
(ne samo brakovi) ukrštaju u sebi elemente tradicionalnih i demokratskih
elemenata, i to unosi nemire, sukobe, što dodatno dovodi i do femicida i
rodno zasnovanih drugih vidova nasilja. Ideal za koji se vredi boriti
jeste – što demokratskija porodica, a ne vraćanje tradicionalnoj
porodici. Vraćanje u prošlost – kako bi to protivnici „rodne ideologije“
želeli – nije moguće, a budućnost bi svima bila bolja i srećnija i sa
manje nasilja u porodici i femicida, ako bi se afirmisala „svetost“
demokratskih porodica i „svetost“ demokratskih partnerskih i bračnih
odnosa.

„Nevidljive sile“ nameću „bogoprotivne i protivprirodne
zajednice kao zamenu za brak i porodicu“, kaže patrijarh. Da li su
„nevidljive sile“ zapravo Zapad, kome ne treba da pripadamo, ili
feministkinje i feministi, ili LGBTQI+ osobe, ili svi oni zajedno? Zašto
su istopolne zajednice bogoprotivne? A šta ako i u SPC-u i među
pripadnicima i simpatizerima ekstremne desnice ima homoseksualnih
jedinki koje bi možda želele da žive otvoreno u istopolnim zajednicama, a
realno je pretpostaviti da ih ima, šta bi u tom slučaju bilo rešenje i
pravi odgovor. Pravi odgovor bi, recimo, mogao biti – da treba izvući
lekciju i za veru i za nauku, da je homoseksualnost prisutna, jer
pripadnika LGBTQI+ ima i danas kao i ranije u svakoj populaciji i
legitimno je u demokratskom društvu da ispolje svoj identitet i da on
bude tolerisan i da bude socijalno, kulturološki, politički i pravno
prihvaćen. Zašto su „protivprirodne“ – da li je stav da su
„protivprirodne“ zasnovan na veri ili razumu ili ekstremno
konzervativnoj ideologiji?

„Nevidljive sile“ nameću istopolne
brakove i zajednice kao zamenu za brak i porodicu – veoma je
manipulativna teza, jer nikakve nevidljive sile to ne nameću nego ljudi
iz LGBTQI+ imaju potrebu da žive u zajednicama koje im odgovaraju, da
sami o tome slobodno odlučuju kao i sav drugi „normalan svet“, da mogu
javno i slobodno da iskažu svoj identitet, potrebe, interese, svoju
različitost u kontekstu jednakih prava za sve građane. I nemaju nameru
da ugrožavaju brakove i porodice svih ostalih, nikoga ne ugrožavaju. A
„zamena za brak i porodicu“ – odnosi se na tradicionalni brak i
porodicu, koje bi navodno trebalo odbraniti od ovakvih napada i
ugrožavanja. Nasuprot tome, vredno je ponoviti – procesi uspostavljanja
rodne ravnopravnosti zahtevaju napuštanje modela hijerarhije i
podređivanja patrijarhalnog braka i porodice, i s tim u vezi –
demokratski procesi zahtevaju porodicu rodne ravnopravnosti i fer
raspodele obaveza u domaćinstvu i prema deci, sa jednakim šansama
partnera za razvoj karijera i interesovanja u javnim poslovima, uz
poštovanje ličnosti dece, uz sprečavanje i zabranu nasilja u porodici,
posebno prema ženama i deci.

Na molebanu je, takođe, rečeno: „Zlo
se ne leči i ne pobeđuje nasiljem, nego se na taj način samo umnožava“.
„Zlo“ – reč bremenita mržnjom i netolerancijom. Čak i kada kažu da to
zlo ne treba „nasiljem i žigosanjem“ tretirati/lečiti (je li to bolest
koja je zla?), a zakazuju se višestruke litije i molebani za osudu
Evroprajda i šetnje u sklopu manifestacije, i za osudu LGBTQI+
„ideologije“, nedvosmisleno se nameće mobilizatorska poruka da ih treba
sprečiti, osuditi, demonizovati, zapravo – ima da budu nevidljivi u
javnoj sferi, da nam ne bodu oči, da nam ne remete normalno/uzorno
„prirodno“ i, da parafraziramo, „bogougodno“ bitisanje.

Ekstremna
desnica, predvođena u političkom miljeu strankom Dveri, promoviše
porodične šetnje za očuvanje patrijarhalne porodice i kod kuće i u
okviru evropskog ekstremno desničarskog pokreta za očuvanje porodičnih
vrednosti patrijarhalnog tipa. Politički program Dveri sa početaka
2000-ih je otvoreno zastupao očuvanje patrijarhalnog vaspitanja i
fizičkog kažnjavanja dece, ukidanja prava na abortus, svođenje žene na
majku i domaćicu. U programu je pisalo da „ženi ne treba više prava nego
majčinskih privilegija“.3
Današnji politički program je u delu posvećenom porodičnoj politici
„umiveniji“, ali zasnovan na istim pretpostavkama i ciljevima. A
delovanje Dveri na čelu sa liderom stranke predvodi energično
protivljenje pravu na šetnju u okviru Evroprajda, i Boško Obradović
preti učešćem 100.000 građana na litiji kao paralelnom kontra-događaju.

Na
delu je shvatanje Drugoga i drugačijeg kao neprijatelja, koga treba
eliminisati; ovde su to žene i gej osobe, ali ekstremnoj desnici su u
tom paketu smešteni i migranti i „volitelji Zapada“ i „mrzitelji Rusa“. A
kako te druge i drugačije eliminisati? Valjda pre svega u javnom
diskursu i vezano za javno bitisanje, ali ko zna?

Ako bi trebalo preispitati udžbenike,4
onda bi trebalo videti i šta se predaje na veronauci, kojim sistemima
vrednosti i kakvom tipu rodnih odnosa između muškaraca i žena se uče
deca. A trebalo bi ispitati i šta piše u drugim udžbenicima i nastavnim
materijalima po pitanju rodnih odnosa, položaja žena, afirmacije
tradicionalne porodice i braka ili, pak, demokratske porodice i rodne
ravnopravnosti. U lektiri za drugi razred osnovne škole,5
na primer, nalaze se pesme u kojima se na notoran način promoviše
tradicionalna uloga žene i, zapravo, se vređaju sve savremene majke i
očevi. Ako se u jednoj od pesama pesnika Dragomira Đorđevića,6 nazvanoj „Sve su majke“,7 kaže u prvoj strofi: „Sve su majke natmurene, ne baš uvek ali često, Svaka majka zna gde su joj Pegla, Metla, Igla, Testo“,8
to implicira ne prikriveni nego direktni inženjering za formiranje
patrijarhalnih sistema vrednosti učenika i učenica, nezavisno od toga da
li će te devojčice i dečaci u budućnosti ostati ili, pak, neće u
preklapajućem statusu pola i roda. Zahtevajmo, dakle, da se preispitaju
svi udžbenici i da se proveri da li su protivni promociji najviših
civilizacijskih vrednosti rodne ravnopravnosti i afirmaciji jednakih
ljudskih prava i, utoliko, i promociji prava manjinskih, ranjivih grupa,
uključujući i LGBTQI+. Ukoliko se „rodna ideologija“ tumači kao okvir
odbrane ljudskih prava svih građana, uključujući i prava žena i
seksualnih manjina, ne samo da je legitimna već mora da je bude mnogi
više u udžbenicima i nastavnim materijalima.

Žene su se kroz
istoriju do danas izborile za princip rodne ravnopravnosti, savremene
ustavne demokratije afirmišu rodnu ravnopravnost i prava manjina; u
realnom i privatnom i javnom životu još je dug put do ostvarenja
istinske ravnopravnosti po osnovi pola i roda. Ravnopravnost žena i
borba za prava homoseksualaca i trans-rodnih individua ne ugrožava
porodicu i svetost demokratske porodice. Borba za ženska prava i za
prava svih diskriminisanih, ranjivih manjinskih grupa je pitanje odbrane
ideje univerzalne jednakosti, odbrane ljudskih prava, koja ne mogu da
se uvažavaju selektivno i/ili deklarativno. Odbranom prava građana
LGBTQI+ orijentacije, branimo generalno ljudska prava i slobode.

Autorka je profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Peščanik.net, 17.09.2022.

________________

• Moleban
  za „svetinju braka i porodice“, koji je služio poglavar Srpske
  pravoslavne crkve Porfirije na pravoslavnoj litiji protiv Evroprajda.
• „Bračna pravila Srpske pravoslavne crkve“, II dopunjeno i ispravljeno izdanje Svetog arhijerejskog sinoda, Beograd 1994 (69-73).
• http://www.dverisrpske.com/sr-cs/nasa-politika/izborni program/mere-porodicne-politike.php Pomenuti link nije više dostupan.
• U
  pomenutom molebanu je zahtevano od nadležnih prosvetnih organa da se iz
  svih udžbenika za predškolsko vaspitanje, osnovno i srednje obrazovanje
  izbace sadržaji koji propagiraju „rodnu ideologiju“. Povod je bio
  udžbenik za 8. razred iz biologije, i svako može da se osvedoči da ono
  što se u molebanu dovodi u ozbiljno pitanje kao izraz promovisanja „LGBT
  ideologije“, u suštini predstavlja afirmaciju naučno utemeljenih
  stavova o slučajevima nepoklapanja pola i roda kod manjine pojedinaca, i
  vrednosnih stavova rodne ravnopravnosti i prava manjinskih grupa kao
  što je LGBTQI+. Mladi se ne podstiču na homoseksualnost, već im se
  poručuje da nema krivice i osude u slučajevima homoseksualnosti, bilo da
  se to dešava njima samima ili drugima, da tolerancija i solidarnost za
  drugo i drugačije treba da se razvijaju (Biologija 8, IK Klet, autori dr
  Goran Korićanac, Institut Vinča; dr Ana Đorđević, Institut za biološka
  istraživanja „Siniša Stanković, mr Vesna Albijanić, osnovna škola „Josif
  Pančić“). Nacionalni prosvetni savet je na vanrednoj sednici 16.
  septembra potvrdio da je program udžbenika zasnovan na naučnim
  činjenicama, a ne na ideologiji, a taj stav su zauzeli, na sastanku koji
  je prethodio, članovi ekspertske grupe Srpskog biološkog društva, svih
  biološki katedri sa univerziteta u Srbiji, kao i Instituta za biološka
  istraživanja.
• Lektira za 2. razred osnovne škole u knjizi Za zlato rđa ne prianja, Vulkan Znanje, 2019.
• Deo Izabrane pesme (108-123).
• Ibid 112.
• Moglo
  bi se reći da u svim pesmama, pa i u ovoj, pesnik nastoji da bude
  duhovit primereno dečijem uzrastu. Međutim, u toj duhovitosti nema ni
  naznaka kritičke distance spram navedenih stavova.