Daleko u istoriju sežu prvi dokazi o potrebi da se hrana bezbedno skladišti i da bude dostupna ljudima u kriznim periodima.
Bezbednost hrane je bila važna vlastima u drevnoj Kini, opšte su poznati egipatski silosi sa žitom koji su otvarani u vreme nestašice, kao i vojna strategija da se prilikom opsade grada stanovništvu prvo onemogući pristup pijaćoj vodi i da se prekinu putevi kojima dolaze namirnice.
Na Svetskoj konferenciji o hrani održanoj 1974. godine definisan je termin “bezbednost hrane” i podrazumeva “dostupnost u svakom trenutku adekvatnih, hranljivih, raznovrsnih, izbalansiranih i umerenih svetskih zaliha hrane osnovnih namirnica kako bi se održala stalna ekspanzija potrošnje hrane i nadoknadile fluktuacije u proizvodnji i cenama”. U kasnijim definicijama dodat je i problem potražnje.
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija identifikovala je četiri stuba bezbednosti hrane, a to su: dostupnost, pristup, korišćenje i stabilnost.
Na prvom Svetskom samitu o hrani, održanom 1996. godine, navedeno je da bezbednost hrane “postoji kada svi ljudi, u svakom trenutku, imaju fizički i ekonomski pristup dovoljnoj, bezbednoj i hranljivoj hrani kako bi zadovoljili svoje prehrambene potrebe i preferencije u hrani za aktivan i zdrav život”. Takođe, smatra se da postoji sigurnost hrane u domaćinstvu kada svi članovi, u svakom trenutku, imaju pristup dovoljnoj hrani za aktivan, zdrav život.
Bezbednost hrane uključuje meru otpornosti na buduće poremećaje ili nedostupnost snabdevanja hranom izazvanu različitim faktorima rizika, uključujući suše, poremećaje u transportu, nestašicu goriva, ekonomsku nestabilnost i ratove.
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija identifikovala je četiri stuba bezbednosti hrane, a to su: dostupnost, pristup, korišćenje i stabilnost.
Ujedinjene nacije pravo na hranu uvrstile su u deklaraciji o ljudskim pravima 1948. godine, i od tada je ono od vitalnog značaja zajedno sa ostalim.
Na Svetskom samitu o bezbednosti hrane 1996. godine takođe je odlučeno da “hrana ne treba da se koristi kao instrument političkog i ekonomskog pritiska”, pošto je razvijeno više različitih međunarodnih sporazuma i mehanizama za rešavanje pitanja bezbednosti hrane.
Glavna globalna politika za smanjenje gladi i siromaštva jeste druga tačka u okviru Ciljeva održivog razvoja, a u okviru toga su postavljeni globalno dogovoreni ciljevi za okončanje gladi, postizanje bezbednosti hrane i poboljšane ishrane i usvajanje principa održive poljoprivrede do 2030. godine.
O ovoj temi govorićemo više na konferenciji koja će se održati u okviru National Geographic projekta Žuti okvir 2022: SVET BEZ GLADI, HRANA ZA SVE u novembru 2022. godine.