6yka.com
Seksualno nasilje - žena kao sredstvo rata
Vanja Ljujić  06.11.2005.

Tokom godina, Ujedinjene nacije su razvile ogromnu mašineriju za promociju i zaštitu ljudskih prava, koja je dostigla zavidan nivo sofisticiranosti. Na žalost, na planu efikasnosti, ovaj besprekorno razrađen sistem, pokazuje najslabije tačke upravo na polju najugroženijih prava - manjinskih i ženskih. Kao posledica sve veće protivrečnosti između dnevnopolitičkih interesa velikih sila i međunarodnog prava, retorika ljudskih prava se razvodnila do apsurda i svela na definicije. Možemo se, do izvesne granice, složiti sa feminističkom tezom da je nasilje nad ženama pokušaj da se očuva status quo, odnosno privilegovana ili dominantna pozicija muškaraca. Međutim, nameće se logično pitanje: gde je tu žrtva? Neprimerene ideološke spekulacije i bespotrebna i preterana uopštavanja potpuno apstrahuju strahotu nasilja. Krucijalna pitanja, kako sprečiti nasilje nad ženama, odnosno, kako konkretno pomoći žrtvi nasilja da se vrati u normalan život, ostaju bez odgovora.
Statistike nedvosmisleno pokazuju da je ogroman procenat svetske populacije gotovo svakodnevno izložen ponižavanju, fizičkom i psihičkom maltretiranju, pa čak i torturi, samo zbog toga što je ženskog pola. Evidentno je da seksualne predrasude vode u seksualno nasilje i u situacijama u kojima žena nije pogođena ekskluzivno zbog pola, već po nekom drugom diskriminatorskom osnovu, kao sto je nacionalna, verska, ili rasna pripadnost. Masovna silovanja su bila i ostala deo ratne strategije. Prema izveštajima Human Rights Watch, u Ruandi je rođeno između 2.000 i 5.000 dece čije su majke silovane za vreme građanskog rata i masovnih ubistava. Stvarnost je suviše dramatična da bi trpela ideologiziranja.

 Nezavisno od ideološkog konteksta, negativni stereotipi predstavljaju pretpostavku diskriminacije, njen organski deo i konačno pokriće za diskriminatorsku praksu u jednom društvu.


Na početku svakog zla leže predrasude. Seksualne predrasude kao i svake druge predrasude nemaju jasno određeno poreklo, ali se ispoljavaju u banalnom insistiranju na razlikama, počev od fizioloških razlika između muškarca i žene, do pokušaja da se superiornost jednih i inferiornost drugih opravda takozvanim kulturnim normama (tradicijom ili običajima). Nezavisno od ideološkog konteksta, negativni stereotipi predstavljaju pretpostavku diskriminacije, njen organski deo i konačno pokriće za diskriminatorsku praksu u jednom društvu. U situacijama rutinskog ograničavanja elementarnih prava i sloboda, najveći problem leži upravo u nemogućnosti društva da diskriminatorsku praksu uopšte registruje kao kršenje ljudskih prava.
Žrtve takozvane duple diskriminacije zahtevaju posebnu pažnju. One su u svojoj zajednici diskriminisane kao žene, a u društvu kao članovi ugrožene nacionalne, rasne ili verske manjine. U mnogim evropskim zemljama ovaj problem je jednostavno zanemaren. Odsustvo političke volje da se zaštite žrtve duple diskriminacije često se krije iza kulturnog relativizma. U vezi sa ovim problemom, valja napomenuti da samo tolerisanje bilo kog oblika diskriminacije predstavlja kršenje svih međunarodnih normi za zaštitu ljudskih prava.

U vreme političkih kriza i ratnih sukoba, svakodnevna diskriminatorska praksa kulminira u sistematsko nasilje užasnih razmera. Sistematska silovanja za vreme rata u Bosni ostaće zabeležena u međunarodnom humanitarnom pravu kao zločin bez presedana u posleratnoj Evropi. Indikativne su izjave izvršioca da je seksualno nasilje vršeno u cilju ponižavanja muslimanki i njihovih muževa. Kako saznajemo iz haških dosijea, žene su često seksualno zlostavljane jer su bile u "nekakvom srodstvu" sa neprijateljskim vojnicima. Brutalnost ispoljena tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije i u Ruandi (gde su masovna silovanja i drugi učestali oblici organizovanog seksualnog nasilja, korišćeni kao instrumenti zastrašivanja, sramoćenja i etničkog čišćenja), dovela je do uključivanja silovanja u definiciju zločina protiv humanosti.

 Seksualno nasilje se karakteriše kao zločin protiv humanosti, kada je počinjen prilikom sistematskog i raspostranjenog napada na civilno stanovništvo, a koje je motivisano diskriminatorskim intencijama nacionalne, verske ili rasne prirode.


Prema odredbama međunarodnog prava, silovanje je, kao i tortura, sredstvo zastrašivanja, degradacije, ponižavanja, diskriminacije, kažnjavanja, kontrole ili uništenja žrtve. Silovanje je, kao i tortura, povreda ljudskog dostojanstva. Seksualno nasilje je svaki akt seksualne prirode koji je počinjen pod prinudom. Seksualno nasilje se karakteriše kao zločin protiv humanosti, kada je počinjen prilikom sistematskog i raspostranjenog napada na civilno stanovništvo, a koje je motivisano diskriminatorskim intencijama nacionalne, verske ili rasne prirode. Međutim, u širem kontekstu, zakon se ne bavi uzrocima problema već njegovim, moglo bi se reći, grotesknim posledicama.

Šta se može učiniti da bismo ograničili i eventualno sprečili seksualno nasilje? Odgovor na ovo pitanje ne možemo naći u okvirima međunarodnog prava. Muško nasilje, koje neki autori nazivaju "fizičkim ratom protiv žena" prati širu strukturu institucializovane neravnopravnosti. Svet u kome živimo je oštro polarizovan i bazira se na moći. Jezik sile briše diplomatske obzire, desetogodišnji napori teoretičara i aktivista ljudskih prava nestaju u svakom novom divljanju hi-tech vojne industrije. U ovom kontekstu, prebijanje žena, silovanja i ubistva žena predstavlja materijalnu manifestaciju jednog većeg i šireg sistema dominacije.
Na kraju možemo zaključiti da su masovna silovanja za vreme ratnog konflikta rezultat dugog procesa koji počinje sa duboko ukorenjenim stereotipima o ženama, koje toleriše civilno društvo. Takvo društvo mora da se suoči sa činjenicom da su predrasude ove vrste opasne i da predstavljaju latentnu diskriminaciju. U izmenjenim političkim i socijalnim okolnostima, latentna diskriminacija lako prelazi u nasilje i tada je za izvesna pitanja, koja se tiču zaštite ljudskog dostojanstva i psiho-fizičkog integriteta ličnosti, suviše kasno.


Copyright © 2006 Centar za informativnu dekontaminaciju Banja Luka. Sva prava zadržana.