6yka.com
Prof. dr Dragan Simeunović - Država i Pamet
Siniša Marčić  06.11.2005.

BUKA: Kakvo je vaše mišljenje o političkoj kulturi Srba u prošlom vijeku i kako treba politički djelovati da nam se ne ponove stare greške?
Simenunović: Srbi su počinili previše grešaka u XX vijeku na polju politike da bi imali prava na mnogo grešaka u budućnosti! Zbog toga sadašnje političke strukture kao i one buduće koje će doći, moraju da vode mnogo razumniju politiku. To znači da, ne samo da nemaju pravo na grešku već treba da izaberu politiku koja neće biti samo u interesu njih i njihove stranke, već celog naroda, a i onih struktura u koje su srpski prostori sada inkorporirani. Da budem otvoren, srpski državni prostori su sada sastavni deo velike zapadne imperije i upravo je u toku proces globalizovanja, kako Republike Srpske, tako i prostora Jugoslavije. Drugim rečima, vrši se uklapanje ukrajanjem u veliki globalni sistem na ekonomskom, političkom i vojnom planu i zbog toga ne treba mnogo žaliti, jer je to neka vrsta šanse za Srbe. Kada ste već u imperiji vi treba da budete svesni da možete biti miljenik ili u stalnim problemima sa gazdama tog prostora. Mislim da je vreme da se naučimo racionalnoj politici koja ne isključuje ni nacionalno ni antinacionalnu komponentu, prosto se radi o tome da se vidi šta je najbolje ali na način koji je primeren svakom narodu. Taj način mora goditi interesima tog naroda i polaziti od očuvanja dostojanstva tog naroda.

 Prof. dr Dragan Simeunović
- Rođ. 1953. Studirao prava i političke nauke u Beogradu.
- Naučno se usavršavao u Holandiji i Njemačkoj.
- Doktorirao na Univerzitetu u Hejdelbergu 1984.
- Kao redovni profesor predaje na Univeriztetu u Beogradu "Osnovi političk ih nauke" i na postidiplomskim studijima "Teorija politike".
- Objavio nekoliko knjiga i preko 200 naučnih radova u uglednim domaćim i stranim č.
- Držao je predavanja na renomiranim univerzitetima kao Hajdelberg, Atina, Minhen, Kembridž, Berlin, San Sebastijan, Kolumbija, Čikago, Bašington...
Dugogodišnji ekspert UN za pitanja terorizma.


BUKA: U čemu je najveća nepoznanica u vođenju naše politike?
- Na ovim prostorima već dugo je problem što postoji nepoznavanje politike i to neznanje politike se može izraziti najmanje na dva načina. Jedan je neznanje politike od strane naroda i neznanje politike od strane političara. Naš narod je plaćao cenu nepoznavanja politike jer je uz to išla preterana ljubav prema politici pa je malo naroda kao što je Srpski narod koji tako vole politiku. Kad je pisao prologomenu za Kritiku čistog uma, Imanuel Kant je u očajanju rekao za Nemce koji najviše vole filozofiju, da ako im kažete da ne znaju praviti obuću oni se neće naljutiti osim ako nisu obućari. Ali ako im kažete da se ne razumeju u filozofiju onda će se jako naljutiti iako nisu filozofi. Ako kažete našem narodu da ne zna da pravi cipele niko se neće naljutiti čak ni ako je obućar. Ako mu kažete da se ne razume u politiku strašno ćete ga naljutiti, uješćete ga za srce. Kao što je u Nemačkoj razumevanje politike merilo pameti, tako je ovde kod nas razumevanje politike merilo pameti. Ako kažete našem čoveku da se ne razume u politiku, kažete da nije pametan što to ne mora da znači. Politika podrazumeva kvantum znanja a ne same inteligencije. Manje više, ljudi su inteligenti, ali nemaju znanja i tu postoji zabuna jer ovde ljudi zamenjuju znanje sa pameću i ne shvataju da posedovati inteligenciju ne znači da mnoge stvari znate. Ako ste jako inteligentan lider to ne znači da znate da vozite avion za šta je potrebno znanje, a za vođenje države potrebno je malo više znanja od vožnje aviona. Kod nas političari kad dodirnu stolicu pomisle da se sve znanje prelilo u njih i da dodirom vlasti postaju i znalci procesa rukovođenja. To se uvek loše završi. Stoga se zalažem za doobrazovanje naših političara koje je moguće postići samo ako ceo narod bude više prosvećen, ako uloži više truda u obrazovanje i znanje. Naprosto, nama trebaju kolektivni prosvetitelji, a to je država. Prošlo je vreme Dositeja Obradovića, Pelagića i drugih individualnih prosvetitelja, a mi još uvijek nismo dovoljno prosvećeni i zato smo zaostali, i zato nas gori od nas često pobeđuju. Kad se bude ceo narod više uzdigao i prosvetio, onda će iz tog celog prosvećenog naroda lakše proizaći političari koji će bolje rukovoditi. Veoma je važno da političari počnu da slušaju naučnike jer je njihov to što su svoje savetnike smatrali ukrasom a ne ljudima koji bi mogli nešto da nauče. Kod nas je autoritarna sredina i smtra se da je onaj ko je glavni i najpametniji i da najviše zna, što naravno nije tačno. Onog trenutka kad padne s vlasti nestaje mu kao oreol znanja i pameti koja mu se pripisuje, takođe neosnovano. I sada i u buduće, potrebno je da se naoružani znanjem i veštinom koja nam ne nedostaje, što pokazujemo najviše u sportu, krenemo u rešavanje naših problema u okviru jednog velikog, globalnog sistema kome pripadamo i umesto da žalimo što smo u tom sistemu treba da vidimo koje su njegove prednosti i da ga iskoristimo najviše što možemo. Zbog neznanja se zapada u ekstreme ili se gura prst u oko siledžiji pa kad dobijete batine osećate se uvređenim, pri tom zabaravljajući da ste možda sami doprineli tom. S druge strane se zapada u ekstrem i smatra se da treba da puzite što opet nije dobro jer postoji ogromno polje sredine, polje kompromisa, polje iznalaženje rešenja za šta je potrebno znanje. To je ono što političari treba da nauče i to je ono što birači treba da traže od njih jer se na taj način obezbeđuje i ostvarivanje interesa naroda i očuvanje dostojanstva. Kad puzi vlast onda puzi i ceo narod.

 mladi treba da traže svoju šansu u obrazovanju koje je kompatibilno sa privrednim i finansijskim tokovima u globalnom svetu


BUKA: Kao dugogodišnji ekpert pri UN-u, možete li nam reći kakvo je mišljenje i percepcija stranaca o Srbima, pošto je kod nas uvriježeno mišljenje da nas cijeli svijet mrzi?
-Nisam siguran da celi svet mrzi Srve, ali veliki dio sveta koga su zapljusnuli medijski izveštaji o Srbima u stvari ne misli dobro o Srbima. To je pogrešna slika i ja obično kažem da smo mi sada balkanski Nemci. Kao što je stvorena slika posle II Svetskog rata da su Nemci krivi za sve a zaboravljalo se da su fašističke države imali i drugi i sprovodili zločine, Nemci su uzimani kao primer i samo se njima sudilo u Nirnbergu a ne i drugim zločincima iz drugih fašističkih država. Zločine su činili i Italijani, logore su imali i Pavelićeve ustaše ali se samo sudilo Nemcima. Srbi će to sigurno ostati neko vreme ali mogu da poprave svoj imidž tako što će pokazati da su sposobni za politiku i treba da se dokažu na drugom planu. Nemci su to dakazivali na planu ekonomije i na drugimplanovima tako da ih postepeno počnete uvažavati na tom drugom planu. Mi treba na duži rok da zaboravimo polje rata jer budi ružne uspomene, bez obzira da li su one zasnovane na istini.

BUKA: U čemu mladi treba da traže svoju šansu?
U obrazovanju koje je kompatibilno sa privrednim i finansijskim tokovima u globalnom svetu u koji nas trenutno uključuju. To znači da bi trebali studirati pre svega one nauke koje će biti upotrebljive stranim kompanijama, kao što su kompjuterske nauke i menadžment, jedan strani jezik, engleski apsolutno jer je prva globalizacija izvršena putem englsekog jezika i dolara početkom ovog veka. Mlad čovek moraće da poznaje engleski jezik i da ima odgovarajuće fakultete mada su svi fakulteti dobri i savetujem da se uključe u proces tolerancije, ali i da ne zaborave ko su, šta su i gde pripadaju.


Copyright © 2006 Centar za informativnu dekontaminaciju Banja Luka. Sva prava zadržana.