Pol je po rođenju biološka činjenica, a rod i pol su izjednačeni. Da li to znači da je siromašan srpski jezik ili je društvo u kome živimo nametnulo određene stereotipe i stroge definicije?
Na ovo pitanje Jovani i Srđanu odgovor su dale dr Jovanka Radić naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU i prof. dr Jelisaveta Blagojević sa Fakulteta za medije i komunikacije.
"Izjednačavanje pola sa rodom je krenulo davno u gramatici, dakle pogrešno izjednačavanje pa govorimo o prirodnom i gramatičkom rodu, a ustvari mislimo na pol i rod. Na to se nadovezao feminizam, pokret za uverenjem da jezik nešto kvari u društvu. I onda su konstruisali društvene rodove, mada ne samo u vezi sa time. Dete je postavilo logično pitanje u kontekstu današnjeg ideološkog mešanja u jezik i pokušaja da se jezik ideologizuje i da se nametne moje tumačenje neke forme jezika. Dete mora biti zbunjeno i nije dobro taj primer dati u ovom vremenu i ovom kontekstu. Ministri negiraju da postoji opšte u jeziku, na njihovim stranicama ćete naći sugestiju da se izbegava korišćenje imenice čovek u opštem značenju nego da čovek mora biti muškarac. To se sada sve pomešalo. Sa jedne strane traže da se sve razloži, da feminizacija bude dosledna, da nikad za ženu da ne kažete doktor, ako je ona žena", objašnjava dr Jovanka Radić.
Sa druge strane, prof dr Jelisaveta tvrdi da feminizam nije prvi dovodio u pitanje kategoriju čoveka, već da se to dešavalo još od početka 20. veka.
Kategorija čovek je kategorija koja je na početku 20. veka na najrazličitije načine dovedena u pitanje. Nisu je dovodile u pitanje samo feministkinje, da je ideološka kategorija, da ona zapravo nije neutralna kategorija ni u jeziku, niti uopšte u bilo kom kontekstu. da pod čovekom uvek podrazumevamo jednu privilegovanu poziciju, muškarca, belca, hrišćanina, dobrostojećeg, zdravog itd. Dakle, to nije samo feministička priča, tu se feminizam naslanja na jednu ozbiljnu teorijsku tradiciju od početka 20. veka.
A kako ovo na najbolji način objasniti detetu saznajte u sledećem prilogu.