Sistem u kom živimo perfidno i podmuklo podmeće nam svoje velike još
od naših malih nogu. Bajke su napravile prinčeve na belom konju,
teretane i moda nametnuli nedostižne fizičke izglede, pornići oblikovali
nezasite apetite, televizija ispromovisala instant moral… O ljubavi
malo ko, retko kad i toliko stidljivo priča, da se u takvom svetu došlo
do tačke kada je ljubav nepoželjna. Kako to vole da kažu – „čini nas
ranjivima“. Laž. Odustvo ljubavi nas čini ranjivima, a ljubav nas jača.
Kasnije, kada se ti silni prinčevi pretvore u obične trbušaste
muškarce a lipicaneri u rage, kada te manekenke poskidaju veštačke
trepavice i jastučiće iz grudnjaka a bilderi ispišaju steroide, kada
posle nekoliko godina kurac malo smekša a vlaženje usmina se proredi,
počne da se vara. Pošto je mozak bajkama, pornićima, trendovima i
televizijom već podešen na pogrešne fabričke vrednosti, umesto da
preispitaju šta to ne štima u postojećoj vezi, ljudi krenu da traže opet
neke nove pastuve, neke nove trepavice, pornićare i pornićarke, misleći
da je strast pojavna stvar, a ne duhovna.
Od početka sve se gradi pogrešno jer mislimo da polažemo ekskluzivna
prava na misli, osećanja i fizičko telo naših partnera. A tada, zapravo,
voli naš ego. I to ne njih, naše partnere, već nas same. Kad se voli
srcem, tad ne zadržavamo ali se držimo, ne sputavamo ali puštamo, tad ne
zarobljavamo ali čuvamo. Dok mislite da ste vlasnici i kontrolori
partnera, samo se zavaravate da volite jer u suštini samo robujete
strahovima štiteći svoj ego. Ne srce. Srcu ne treba čuvar da ga čuva,
nego junak da ga nosi.
Prevara je jedan prizeman, banalan, plitak, vođen niskim pobudama a
onim između nogu izvršen čin kom ne treba davati mnogo značaja. Izvršen
je ili željom za guranjem ili za primanjem, nebitno je, odgovornost je
istovetna. Izdaja je ono što vrlo često prati čin preljube, a to je ono
najgore. Izdaja je čitava mreža laži, obmana, neiskrenosti, neistina,
gluposti. Prevara nije toliko strašna jer obično traje do svršavanja,
dok izdaja traje dok istina ne izađe na videlo. Tragovi preljube kao što
su tragovi karmina ili sperme peru se u mašini za veš, dok se tragovi
izdaje ne peru ničim ni sa obraza ni sa srca.
Vara se iz gluposti, nikad iz potrebe. Ukoliko mislite da je vrednije
uložiti vreme u muvanje nekog novog, nego u razgovor sa nekim sa kim
provodite tolike godine, ukoliko mislite da ćete preko noći naći nešto
što vam nedostaje u nekoj novoj osobi koju nemate, nego da to možete
potražiti u ovoj poznatoj koju već imate, ukoliko mislite da par
orgazama sa nekim ko vam je nebitan, a ne par iskrenih reči sa nekim ko
vam je bitan, može rešiti nezadovoljstvo, onda niste vredni tako
uzvišene stvari kao što je dvojstvo. Takvi, iako možda mogu imati
svakog, uvek su sami.
„Ako ne poštuješ sam sebe, neće te niko drugi poštovati“ – ja bih pre
rekao da ako ne umeš da voliš nema tog samopoštovanja koje može
zameniti ljubav. Svi vi koji ste prevarili a niste se iskreno pokajali,
znači da niste ni voleli. Svi vi koji niste iskreno oprostili onima koji
su se pokajali, znači da niste ni voleli. Kako da znate da li je
pokajanje iskreno? Nikako. Morate da verujete. Kako da verujete ako ste
prevareni? Nekako. Ljubav znači praštanje, a ako mislite da je u sebi
nosite i da umete da je dajete, onda to i pokažite. Sada. Odmah. Uvek.
Svakome. Da, i njima.
Preuzeto sa bloga autora