BUCO SIR
Osnova je žuta kao mućak, masna i jeftina. Neprivlačna. Ime je igrom trokrilnog ogledala, kao indigom, odštampano triput. Dizajner je površinu čitave forme presekao debelom bledocrvenom linijom, kao da njom nešto treba naglasiti. Alhemijska mešavina tri boje, kao fleka, gradi roršahovski prepoznatljivo lice dečaka s komadićem bledunjavog hleba, suvog ili ne, zaglavljenog među prstima neprirodnog i tajanstvenog porekla. Iz mraka očiju i usta probija se osmeh melanholije, kao predznak. Kao neotkrivena dimenzija. Kao sećanje na miris i ukus iz detinjstva, bez prava na pogled i dodir, kao kazna zbog preteranog konzumiranja hlepčića s premazom. Iz knjige Andersenovih bajki, kao bookmarker, deceniju ili dve kasnije, kao iz herbarijuma, ispada izlizano i spljošteno kartonsko pakovanje “topljenog sira za mazanje: Buco”. Kao i sve ostalo. Sada.
Predrag Dojčinović
COCKTA
Piće naše i vaše mladosti! Čuveni osvežavajući napitak, jugoslovenske proizvodnje. Naime, kao socijalistička zemlje, SFRJ nije želela da dopusti da se njena omladina ‘navuče’ na kapitalističku ”Coca colu”. Pošto nije želela da bude zemlja rigidnog socijalizma i da omogući svojoj omladini da ima svetski napitak, stvorena je ”Cockta”, domaći pandan ”Coca coli”. Naravno, kako niko nikada nije zaustavio neman iz Atlante, ”Coca cola” se ubrzo probila i na jugoslovensko tržište, a ”Cockta” je lagano pala u zaborav, mada nikada potpuno. Raspad SFRJ omogućio je mnogim privatnicima iz Srbije da proizvode poluotrovne napitke koristeći ime ”Cockta”. Bilo je više pokušaja plagiranja, od kojih se posebno isticala ”Cookta”. Ista firma je proizvodila i deterdžent za pranje sudova, koji je na policama stajao odmah pored ”Cookte” i imao vrlo sličan dizajn, a verovatno i ukus.
Mihajlo Spasojević
CRTANI FILM U 19:15
Kao dete uvek sam bio pred televizorom pet minuta pre. To je bilo jedino kada se mogao videti crtać. Onda su išle šarene reklame (koje su priča za sebe), i na kraju dnevnik.
Dušan Matić
ČKALJA I MIJA
Među najzanimljivijim predstavnicima kulture ovdašnjih prostora bili su glumci, naročito komičari. Oni su bili interesantni pre svega zato što su bili upečatljivi likovi, koji su posedovali kvalitete kakvi se ne stiču u nekakvoj školi (većina nije ni imala formalno glumačko obrazovanje), već je licna harizma bilo ono što je odlučivalo. Neki od glumaca su bili zapravo prvi junaci ovdašnje posleratne popularne kulture, pre nego što su se pojavili pevači, tv voditelji, i njima slični (još par decenija nakon rata je trajao jedan prilično strog soc-realistički poredak). Među najpopularnijim glumcima bili su svakako Čkalja i Mija. S obzirom da sam rođen 1963., legenda o Čkalji i Miji je bila fenomen čiji je vrhunac bio već pomalo u prošlosti u vreme kada sam se ja “prikačio” na sve to. S obzirom da sam oduvek voleo da kopam po onome što su svi zaboravljali, to je samo uvećavalo misteriju. Iako je kinematografski “crni talas” bio (čak i ideološki) mnogo bliži mom osećanju i onome što je predstavljalo nekakav moj lični izraz u jednom potpuno desetom mediju (stripu), oduvek sam međutim osećao nostalgiju prema nepatvorenosti te nadrealne ere kada su komičari, a ne polugole pevačice, bili najveće zvezde.
Moj drug Bane Gvero je, kao dete, sreo Čkalju na ulici. Toliko je bio oduševljen, da je skočio pred Čalju, i rekao mu: “Sutra je moj rođendan, molim te dođi!”. Banetova mama je morala da se izvinjava, ali je isto tako bila zaprepašćena kada se na rođendanskoj zabavi zaista pojavio Čkalja, koji je pored Tita u to vreme bio možda najpopularnija ličnost u zemlji. Što je još uzbudljivije, Čkalja je nastavio da svake godine posećuje Baneta za njegov rođendan, da razgovara sa njim, i savetuje ga. Bane mi je ispričao da je Čkalja odavao utisak tužnog, melanholičnog čoveka…
Aleksandar Zograf
DŽIRLO
Paleta proizvoda koji su se osamdesetih, putem telefona mogli naručiti i dobiti na kućnu adresu poredstvom bosanske firme čiji je osnivač Bata Džirlo. Zbog svoje beskorisnosti i lošeg kvaliteta (hit-proizvod: Stomak-eliminator, sprava za vježbanje), vrlo brzo su u žargon ušli kao nešto najgroznije što čovek na tržištu može naći. Ipak, u uslovima solidnog standarda, male ponude novotarija i potrošačkog mentaliteta ljudi iz tadašnje SFRJ, Džirlo proizvodi su, uz pomoć mota “za Džirlo ljude, Džirlo proizvodi”, našli svoje mesto na tržištu, tako da se vlasnik relativno brzo obogatio. Ostao je upamćen i slogan za devojke koje su promovisale proizvode: “biti Džirlo djevojka, to je dobro plaćen posao!”, što su zlonamerni često povezivali sa prostitucijom.
Dragan Odžaklijević
FIĆA
Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije “automobil”.
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje.
Kupovina “F.” je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog “F.” vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu: 1. ritualno pranje; 2. pažljivo nameštanje nalepnice “YU”; 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama. U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i – za svaki slučaj – na krovu. I taman kada su vozači fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštačkog krzna, na šta su vozači fiće jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku “Pazi!”), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima “Panoramic”, nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i fića stradao: poznat je slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.
Dejan Novačić
JUGO
Najpopularniji automobil jugoslovenske proizvodnje. Poznat po dugom čekanju da bi se dobio nakon što ste ga uplatili (i po više godina). Takođe poznat po tome što je fabrika Zastava sa svojim kupcima igrala igru iznenađenja sa nazivom “Pogodite kakav je vaš auto!”; naoko svi su isti kao novi, ali zahvaljujući varirajućem kvalitetu neki vam traje par godina ili 30.000 km, dok sa drugim možete da se vozite 10-15 godina i 150.000 km bez ikakvih problema, čak da poželite da kupite ponovo isti. Sa druge strane, to je auto koji je doživeo takvu popularnost u svetu da ga čak Bruce Willis vozi u filmu Die Hard (ne znam koji deo…). U proizvodnju je ušao oko 1983. godine i nikako nema nameru da izađe iz nje. Varijacije motora su od 45-65 ks, a varijacije nalepnica na zadnjim vratima su od 45, 55, 65, 60efi, 45a, 55a, 45ax, 55ax, 55ex. Onaj sa većim brojem na nalepnici i više košta. Naravoučenjije: skinite nalepnicu od komšije, a kupite jeftiniji.
Marko Tasić
KVISKO
– (im.): 1. Jedan od najpopularnijih likova u istoriji jugoslovenske televizije. Etimološki reč “K.” potiče od im.ž.roda “Kviskoteka”, što je bio naziv za kviz serijal RTZ osamdesetih godina XX veka. 2. Kao zbirna imenica m.roda “K.” označava predmet specifičnog oblika, najčešće izrađen od drveta u vidu stonog ukrasa. Izgledom asocira na štetne insekte i Olivera Mlakara. Istorija međutim beleži i “K.” izrađenog u obliku betonskog spomenika, monumentalne tapiserije i priveska za ključeve (vidi “Natječaj za najljepšeg kviska”, RTZ, 1984.). 3. Upotrebna vrednost “K.” sastoji se u “ulaganju” bodova osvojenih tokom kviza (npr. na osobu “C”) sa mogućnošću njihovog dupliranja. Pored utilitarne, K. ima i estetsku vrednost: znatno povećao ukupnu količinu lepote na prostorima SFRJ. Možda je jedino Vučko bio lepši. 4. U poeziji izraz “K.” se koristi kao metafora i hiperbola: “ima glavu ko Kvisko” (nar.).
LEDOLINA Predivna ledena torta (LEDO – Zagreb).
NEDJELJNI ZABAVNIK
Najbolja emisija za decu svih vremena. Emitovala se nedeljom pre podne, na zajedničkoj JRT šemi. Stvorena je ”da ne bi nedjelje dosadne bile, dan za spavače tužnog lika”. Zato je u pomoć dolazila TV sila i ”Nedjeljni zabavnik”. Pravljena je u studiju TV Sarajevo, a voditelji su bili Seid Memić Vajta i Zijah Sokolović.
ZNANJE IMANJE
Popularna emisija za poljoprivrednike i ljubitelje sela. Nedeljom pre ručka kada je “cela porodica na okupu”. Direktni prenosi. Takmičenja sela iz cele SFRJ u svemu i svačemu. Između kviza muzičke numere i skečevi. Skečevi izgledaju tako što dva popularna glumca sa obaveznim šajkačama stoje za mikrofonom i nadmeću se u duhovitostima po principu čuvene radio-emisije ” Selo veselo”. Žene su se najčešće takmičile u ručnim radovima, muškarci u znanju iz svih drugih oblasti. Postati selo-domaćin bila je stvar prestiža širom zemlje. Sela domaćini dobijala su asfalt i renovirani dom kulture gde se takmičenje obavezno održavalo.
Kultni likovi: Zaharije Trnavčević i Kosara Balabanović. Za Kosaru se pričalo da najviše problema ima nakon povratka tv ekipe kada u prtljažnik treba smestiti živinu, prasiće, jaja i ručne radove. Ipak, tračevi oko reketiranja sela-domaćina nikada nisu dokazani.
Janko Baljak
BITKA NA NERETVI
Najpoznatiji domaći film svih vremena autora V. Bulajića.
“Neretva” je pomerila granice žanra uvodeći u realističku naraciju ratne epopeje elemente horrora i science fictiona. U svetskim okvirima smatra se začetnikom tzv. partizanske škole filma. Pored “Neretve”, poznatiji predstavnici ove škole su “Valter brani Sarajevo” (H. Krvavac) i “Saving Private Ryan” (S. Spielberg).
Nakon premijere “Neretve” (1969.g.), tumači glavnih uloga za kratko vreme stiču enormnu popularnost u zemlji (Lj. Samardžić, B. Dvornik) i svetu (J. Briner, F. Nero). Posebno se ističe glumačko ostvarenje Fabijana Šovagovića Tifusa, koji je personifikovao najstrašniju bolest domaće kinematografije do izbijanja epidemije variole vere na Kosovu.
“Neretva” tako postaje kultni film ne samo među članovima SUBNOR-a, već i među mlađim generacijama. Nastavnička veća organizuju kolektivne projekcije “Neretve” za učenike osnovnih skola. Pošto ovi veoma emotivno reaguju na masovne scene razaranja i kasapljenja (posebno učenici nižih razreda), učiteljice ih ponovo i ponovo vode na utvrđivanje gradiva (“Petroviću, opet žmuriš!”). Naraštaji se i danas dobro sećaju Hardi Krigera, četnika, ustaša i Handžar-divizije. Pod još nerazjašnjenim okolnostima, iz konačne verzije filma izbačena je čuvena scena kad vučjaci jedu ranjenike i iz nekog razloga prebačena u film “Sutjeska” (S. Delić). Što smo, naravno, takođe gledali. Sa školom.
Dejan Novačić
DOČEK TITA
Stari je voleo da ga narod čeka, pa su mu često organizovali ovakav provod. Radovali smo se tome, jer nije bilo časova; odveli bi nas do ulice kojom će proći kolona automobila, tamo bi dobili zastavice sa našom i partijskom zastavom, samo bi se videla nadlanica koja otpozdravlja narodu. Nekad je čekanje znalo da se oduži na nekoliko sati.
Dušan Matić
DRUGARSKA KRITIKA
Čin kolektivne egzaltacije članova SKJ tokom koje su na partijskom sastanku (v.), u ime Partije te progresivnih društvenih snaga, na račun jednog od njih sipali gomile optužbi, odnosno kritikovali njegovo partijsko delovanje, privatno ponašanje i veoma često – lično mišljenje. Drugarskoj kritici prethodili su pokušaji da se zabludeli drug prizove pameti i uvidi svoje greške u razgovoru sa radnom grupom (v.) sastavljenom od odabranih članova osnovne organizacije ili više partijske instance. Zato se drugarska kritika uvek završavala partijskom kaznom (v.) jer je prva prilika za pokajanje već bila propuštena. Tokom drugarske kritike optuženi je ne samo po prvi put saznavao za svoje grehe nego je tek tada uspevao da sazna sa kakvim je to tipovima do sada živeo ili radio. Zato je drugarska kritika bila obostrano poučna ali od te pouke za kažnjenog obično nije bilo neke posebne vajde. Naprotiv.
Živoslav Miloradović
KINO KOSMAJ
Porno kino pedeset metara od Trga Republike u Zagrebu. Usred dana bi bilo puno osnovaca koji zajapurenih očiju izlaze (izlazimo) na najgore sunce nakon poduke “Šest Šveđanki s benzinske pumpe” i “Istinitih priča”.
Ognjen Strpić
RADOVAN III
Glavni lik iz istoimene pozorišne predstave Dušana Kovačevića, prvi (i najbolji) nosilac tog lika je bio Zoran Radmilović, koji je posle prvih izvođenja preuzeo tekst u svoje ruke, tako da su se kasnije predstave sastojale mahom iz njegovih improvizacija.
ŠANGAJKE
Široko rasprostranjene, jeftine, bijele platnene tenisice kineske proizvodnje čiju je plavo-bijelu varijantu proizvodilo Borovo; kasnije, na tržištu se pojavila nova varijanta: tzv. STARTAS-ice, prvo samo u bijeloj a naknadno i u raznim bojama pa čak i visoke i vatirane.
Tamara Gruber
SFRJ
Zemlja koja je otišla u pičku materinu.