Naime, reč je o odlomku teksta Dejmonovog prijatelja, istoričara i aktiviste Hauarda Zina (1922-2010), koji je isti govor održao još 1970. tokom debate o građanskoj neposlušnosti, a glumac je tekst pročitao u sklopu festivala “Louder Than a Bomb” koji se početkom godine održao u Čikagu.
Neki tvrde da je reč o pozivu na revoluciju, a drugi smatraju da je to nadahnuti govor koji ne bi trebalo da propustite:
“Počinjem od pretpostavke da je svet okrenut naglavačke. Pogrešni ljudi su u zatvoru, a pogrešni ljudi izvan njega. Pogrešni ljudi su na vlasti, a pogrešni ljudi nemaju moć. Bogatstvo u ovoj zemlji, ali i u ostatku sveta, raspoređeno je tako da ne zahteva malu reformu već drastičnu preraspodelu.
Počinjem od pretpostavke da o ovoj temi ne treba mnogo pričati jer dovoljno je da razmislimo o stanju stvari kako bismo shvatili da su izokrenute. Ako ne razmišljate i slušate ono što se govori na TV-u, počinjete da uviđate da stvari nisu toliko loše ili da su problem neke sitnice. Međutim, morate se na trenutak odvojiti od svega i vratiti unazad, kako biste na pravi način sagledali svet i užasnuli se njime.
Građanska neposlušnost nije naš problem. Naš problem je građanska poslušnost. Naš problem su ljudi širom sveta koji su poslušno prihvatali naredbe vladajućih i kretali u ratove, a milioni ljudi su poginuli zbog ove poslušnosti.
To smo videli u Nemačkoj pod nacistima. Znamo da je problem u tom slučaju bila poslušnost. Ljudi su poslušali Hitlera. To je bilo pogrešno. Trebalo je da mu se odupru. Čak i u Rusiji, za vreme vladavine Staljina, ljudi su bili poslušni. Kao u krdu. Sećate li se dana kada su ljudi dopustili da ih feudalisti izrabljuju? Sve je bilo očajno u to vreme.
Danas imamo zapadnu civilizaciju. Vladavinu zakona. Vladavina zakona uredila je i povećala nepravdu koja je vladala pre vladavine zakona. To je ono što je učinila vladavina zakona. U svim zemljama sveta, vladavina zakona je miljenica vladajućih i pošast naroda. To bi trebalo da prepoznamo.
Moramo prevazići te nacionalne granice u našem razmišljanju. Nikson i Brežnjev imaju više dodirnih tačaka nego mi i Nikson. Džej Edgar Huver imaju više zajedničkog sa šefom ruske tajne policije nego s nama. Međunarodna predanost zakonu i redu ono je što spaja svetske vođe. Zato smo uvek iznenađeni kada se sastaju, smeju se, rukuju i puše cigare. U stvarnosti se vole, nezavisno od toga šta govore.
Ono što pokušavamo da učinimo, pretpostavljam, je da se vratimo principima i duhu Deklaracije nezavisnosti. Taj duh je pružanje otpora nelegitimnoj vlasti i silama koje ljudima oduzimaju pravo na život, slobodu i potragu za srećom. Pod tim uslovima, Deklaracija ljudima daje pravo da ukinu takav oblik vladavine.
I da, naglasak je bio na ukidanju.
Da bismo to učinili, moraćemo izaći izvan okvira zakona. Prestati da poštujemo zakone koji od nas traže ubijanje, ovakvu raspodelu bogatstva i zatvaranje ljudi zbog sitnica dok u isto vreme počinioce teških zločina drže izvan zatvora.
Nadam se da će ovakvo razmišljanje zavladati ne samo u mojoj zemlji već i u ostatku sveta jer nam je svima potrebno. Ljudima u ostalim zemljama je potreban duh neposlušnosti. To nije stvar metafizike već stvar sile i bogatstva, a nama treba Deklaraciju međusobne zavisnosti među ljudima svih zemalja koje teže istom cilju.”
Tekst preuzet sa portala B92
Arhiva