Bileća:Kad partizan postane senilni četnik

Bileća:Kad partizan postane senilni četnik

Piše: Dragan Bursać

Kako je moguće, kakva je lobotomija izvršena nad ljudima koji su bili antifašisti i koji su se direktno borili protiv četničkih fašističkih hordi da sad zen-budistički pričaju o nekakvoj mirnoj kohabitaciji?

Ovih dana, pod okriljem noći, u Bileći je uklonjen partizanski spomenik iz Drugog svjetskog rata. Zašto? Umjesto petokrake, na omiljenom okupljalištu mladih, uskoro bi trebala zasjati kokarda. Bageri i viljuškari su sramotno, mučki, uklonili Spomen obilježje Desetoj hercegovačkoj brigadi, koje je više od 70 godina predstavljalo simbol antifašističkog otpora Bileće u Drugom svjetskom ratu.

Centar Bileće krasiće novo obilježje - 13 metara visok spomenik „zahvalnosti” ravnogorskim četnicima.

Treba podsjetiti da je Bileća mjesto u istočnoj Hercegovini koje je po broju narodnih heroja iz Drugog svjetskog rata bilo među prvih 5 u Jugoslaviji. Istovremeno je i veliko stratište Bilećana, od kojih su mnogi ubijeni u divljanju četničkih jedinica. Sad se tim fašističkim četničkim jedinicama podiže spomenik. I to pod patronatom opštine Bileća.

Iz bogatog četničkog almanaha zločina, dovoljno je napomenuti samo da su četničke jedinice početkom septembra 1941. godine poubijale u Berkovićima i Trusini 526 muslimanskih civila iz obližnjih sela, svih starosnih dobi. Od toga je 365 bačeno u jamu.

A tu je i slučaj jame Čavkarica, koja u svome grotlu krije kosti nekoliko stotina ljudi bačenih u nju. Svi su bili Bošnjaci iz sela bilećkog kraja. Tačan broj onih koji su skončali u jami nikada neće biti poznat. Znaju se imena 468 ubijenih, ali se zna da je i broj znatno veći, pošto za mnoge niko nije mogao dati podatke, jer su cijele porodice iskorijenjene. Vjeruje se da se broj kreće do 700.

Na to sve, Smiljan Aleksić, načelnik opštine Bileća, sav ponosan, za Radio Slobodnu Evropu lakonski kaže:

„Ja ga doživljavam kao nešto što je trebalo davno uraditi. Kad su mogli partizani praviti partizanima spomenike, što ne mogu četnici četnicima?“

I za razmišljanje jednog neočetnika koga su izglasali drugi neočetnici na lokalnim izborima, nema tu ništa sporno. Ima jedna druga stvar koja je čudnovata, užasna i jadna istovremeno.


Gerijatrijski prelazni rok

Najnadrealnije je to što je i Nemanja Papić, predsjednik opštinske organizacije SUBNOR Bileće, podržao izgradnju spomenika ravnogorcima i dodao kako je riječ o pokušaju kompromisa:

„Zbunjujuće jeste, bolje bi bilo da stoje jedan kraj drugog, nego da ne stoji nikako. Kad je već usvojeno regulacionim planom da se ovaj pravi, bolje bi bilo da stoje jedan pored drugog, sporno je što je ovaj srušen na brutalan način“, ističe za RSE Papić.

Nemanja Papić je prije sedam decenija ratovao protiv tih istih četnika koji su zulumarili po istočnoj Hercegovini. Nemanja i njegovi saborci su zasluženo uživali u svim beneficijama i povlasticama kojima ih je zemlja koju su i stvorili nagradila. Nemanja i njegovi drugovi su i poslije Drugog svjetskog rata, sve do sredine 50-ih godina, ganjali i eliminisali odmetničke bande koje su se krile na tlu istočne Bosne i Hercegovine. Ali, očigledno, zlo je preživjelo.

Preživjelo, i poput svakog vampira, probudilo se negdje početkom 90-ih, te nastavilo tamo gdje je i stalo, radeći ono što najbolje zna. Uništavati ljudske živote. Ti “nastavljači tradicije” ravnogoraca, poput Milana i Sredoje Lukića, pravili su žive ljudske lomače i u svojim pirovima poubijali više stotina bošnjačkih civila, uglavnom žena i djece. Treba li napominjati da su im glave krasile kokarde, iste one koje su klale i palile nejač u Drugom svjetskom ratu. Ta i takva kokarda će biti ovaploćena u spomenik koji je civilizacijski, narodni i mentalni odron u svakom pogledu!

I, kako je moguće, kakva je lobotomija izvršena nad ljudima koji su bili antifašisti i koji su se direktno borili protiv četničkih fašističkih hordi da sad zen-budistički pričaju o nekakvoj mirnoj kohabitaciji?

Da li je riječ o staračkom strahu za egzistenciju? Da li je Nemanja Papić vidio još početkom devedesetih da se čunak okrenuo naopako, pa je napravio ideološki zaokret? Da li je počeo vjerovati lokalnim instant-četnicima, umjesto svojim čulima, svojoj memoriji? Moguće da je memorija u tim godinama na izdisaju, ali kakvu će poruku primiti mladi ljudi, kad se jedan partizan odriče istine, zarad nekakvog kvazipomirenja?

Ne radi se ovdje o senilnosti Nemanje Papića, nego o trijumfu fašizma. Čista pobjeda nazadne ideologije, koja je svijet koštala preko 70 miliona mrtvih i koja je devastirala ljudsku civilizaciju. I možda je slučaj rušenja partizanskog spomenika u Bileći minoran u svjetskim okvirima, ali je tragičan u ljudskim očima. Svijet i svi mi koji se dičimo da mu pripadamo ćutke gledamo kako se prave novi fašistički spiskovi za odstrel nepodobnih, kako se uništavaju antifašistička obilježja, kako se gazi, blati, pljuje i fabrikuje domaća istorija, na koju je čitav svijet bio ponosan... Mutavo blejimo u kvazi-istoričare koji, kao gljive poslije kiše, niču sa svojim “novim poimanjem četništva”. Tu i tamo, pišemo jalove statuse kako smo ćutali...sve dok nisu došli po nas.

A šta je sa klincima rođenim uz rat i poslije rata 90-ih? Zašto od njih uopšte očekivati neki antifašistički duh, kad su odrasli zadojeni nacionalizmom. Kad im je mržnja i violencija jedini nači komunikacije. Kad je nasilje odgovor na sve, a ksenofobija prema drugom i drugačijem, inače nikad viđenom biću, osnovni model ponašanja. I zašto bi tamo neki tinejdžer imao uzora u kakvom partizanskom narodnom heroju, kad ga se isti taj partizan odriče?

Ako je partizan mogao postati senilni četnik, zašto da se neko mlado čeljade ideološki muči i zavoli nešto drugo, strano, nepoznato, internacionalno? Zar nije bolje biti lokalni nacionalista i fašista, opštinski službenik i klimoglavac, koji baštini izmaštanu istoriju i još je plaćen za to?

Fašizam se ne dešava i ne prolazi. Riječ je o, očigledno, neizlječivoj bolesti, koja se hrani ljudskom mržnjom, zlobom i sujetom i koju je na ovim našim gudurama izgleda moguće samo privremeno zaliječiti.


Terapiju ovo društvo odavno ne uzima. I zato danas ruše spomenik u Bileći, a sutra, Kozara, Sutjeska, Kadinjača...zar je uopšte bitno? I partizani su počeli aminovati! O Bileći i čuvenoj “Bilećanki” kao pjesmi koja je internacionalni simbol otpora fašizmu izgleda da je passe i pričati.



Komentari na tekst (170)
Objavljeno:
Svaka cast za ove komentare. mene interesuje dali neko zna o borcima bilecanima koji su nestali u ostupnici.hvala i pozzz.
Objavljeno:
Problem ovih prostora je ideoloske ostrascenosti i zelje da svako ima svoju istinu,a ne zvanicnu istinu.Ovde i da se neko bori bez ikakvog obelezja nasli bi mu mrlju i zamerili bilo sta.Takvi smo nedosledni i ne respektujemo nikoga i nista.Vise se gledamo kroz mane nego kroz vrline i najbitniji nam je licni interes.Proslost nam je vaznija od sadasnjosti ali u svrhu da diskreditujemo drugoga,drugacijeg i ocigledne cinjenice.Degradiramo ocigledno i ne zanima nas sto ce nas stav povrediti druge.Cetnici su branili jednu elitisticku doktrinu,privilegije bogatih.Partizani su dosli na snazi ideologije boreci se za slobodu obicnih ljudi.Naravno,bilo je u njihovim redovima onih koji su vrsili zloupotrebe,ali je i cinjenica da ovaj narod nije nikada za bolje znao.Eliti se inace j... za narod i zato kad su neki potomci dobili na znacaju krenuli su u reviziju istorije,tako sto ce sirotinji koja je izginula pljunuti u lice.Toliko o nama.
Objavljeno:
http://www.youtube.com/watch?v=cSa2zV9lXgA ako jeon pre 7 decenije se borio protiv Cetnika onda sam i ja sa Ahilom pio kafu pre nego sto su posli u borbu sa Trojom :) i usput malo se informisite o Bileci cija je bileca Mislite ako je ovde bilo toliko Partizanskih spomenika da je ovo Parrtizanski grad e pa nije Cetnicki je pogledajte malo bolje spise i porazgovarajte sa pravim BILECANINOM koji nije pobjegao negde iz hercegovine kao sto su to radili titovi ljudi odavde :) pa onda nesto pisite o tome! a usput zasto bi Draza Mihajlovic onda dao Karadjordjev Orden Bileci i zasto bi je nazvao moj Alkazar dalje necu da pricam jer vidi se da je neki nacionalista ovo pisao dovoljno vam je rec koliko je taj tekst tacan kada i neznaju koliko njihov kolega komunista ima godina da su ga stavili u 80-90-to godisnjake umjesto sto je prava istina da njihov kolega ima negde oko 30-35 godina ako vam je svaka vest ovako tacna onda pod hitno treba da ukinete ove novine sta li je vec ovaj sajt! ako neobjavite ovo znaci da se nepridrzavate SLOBODE GOVORA
Objavljeno:
Franjo Tudjman je bio chuveni partizan,koji je na Blajburgu tamanio ustashe kao pacove,pa na kraju postade najvechi ustasha....
Objavljeno:
Против усташа у Херцеговини су први пружили отпор четници. Четнички покрет је био врло ”националан” за разлику од комунистичког који је био потпуно ”анационалан” што је на крају крајева било разорно по српско национално биће. Комунисти су од Срба направили неколико народа. Србију су комунисти поделили на три дела па и данас посрће од тих последица. Једна од наизглед споредних ствари је што не видим ни један коментар исписан ћирилицом а то говори о прилично уздрманом идентитету. Зашто Хрвати нису задржали богатство два писма? ЈБТ се осветио Србима за понижење које је доживео на Церу 1914! Тамо је учествовао као добровољац и одликован је од Фрање Јосифа за ”јунаштво” над цивилима. Југославија је била ужасна гробница српског народа. Период такозваног ”доброг живота” за време ЈБТ је био анестезија :да Срби не схвате шта им се дешава:раскомадана је Србија 1974 год! Није пало на памет ЈБТ-у да направи покрајину у Хрватској за Србе. Човек је водио врло националну хрватску политику. Успео је и да целу јадранску обалу угура у Хрватску. Мало је фалило па и Трст да буде њихов. А у својој глупости смо викали :”Трст је наш!” Дакле,браћо Срби,научимо да гледамо своја посла!
Objavljeno:
Kakav debilizam.HAHAHA.Za Vašu informaciju Nemanja Papić je rođen 1977.godine...POZDRAVLJA Vas realan BILEĆANIN....
Objavljeno:
Za "ISTORIJA" Svi Srbi Partizani uopšte nisu bili, kako lik "ISTORIJA" to navodi, pripadnici Kraljevske Jugoslavenske Vojske, vrlo je lako ovo raskrinkati kao obicnu i vrlo grubu istorijsku netacnost i lažnu tvrdnju, tj. pokušaj provlacenja istorijskog falsifikata i ciste neistine. Dalje, ako cemo se igrati terminima "teroristi" i "paravojne formacije", samim padom Kraljevine Jugoslavije (a ime joj bijaše SHS, od cega je samo jedno S bilo "Srbi", da napomenemo uvijacu u celofan salonskog...) - valjda je i ta vojska postala paravojna formacija nakon što je njen vrh potpisao njenu kapitulaciju, raspuštanje i prestajanje njenog postojanja, bez nekog Solunskog Marša nalik onom tokom prvog svjetskog rata (ili marša na Drinu). O tom ko je i u kojoj mjeri terorisao civilno stanovništvo tokom 2. svj. rata postoji obilje dokumenata, naravno da su i partizani pocinili zlocine, ali porediti one koji su se od prvog dana borili na strani saveznika protiv sila osovine s cetnickim pokretom je smiješno do bola. Istorijski jednostavno potpuno neutemeljene tvrdnje, cisti velikosrpski nacionalizam u najgrubljoj formi. Simptomaticno je i da ova pojava od komentatora spominje Švedsku kao mogucu destinaciju za one koji ne dijele njegova "mišljenja", može biti da je doticni dobro informisan vec odavno (vjerovatno i prije 1992.) o destinaciji namijenjenoj svim onima koji se nisu uklapali u njegovih docekanih istorijskih "pet minuta"; a valjda ovaj mali detalj daje dodatno lijepu dimenziju njegovom pomaljanju na ovom portalu. Naravno, sada niko više medu partizanima nije bio pripadnik partije, a po oprobanom istorijsko-revizionistickom receptu su i komesari svi odreda ništa drugo nego fašisti (dok su ljoticevci, nedicevci i dražini sljedbenici heroji i borci za slobodu - sasvim slucajno samo jednog naroda) - nesebicne kozmopolitska ljubav prema dojucerašnjim sugradanima i sudržavljanima ovdje dostiže nove vrhunce... Naravno da mnoge seljake nije zanimalo da li se bilo pod kokardom ili petokrakom, dobro poznata cinjenica koju gosn.-drug- osoba - pojava ne spominje je da su tokom druge polovine rata ovi s kokardom mahom presvlacili uniforme da bi nakon samog rata lijepo svi uživali u tim fašisticko-komesarsko-petokrakaškim borackim penzijama, nagrada za mudre transfere doživotno na rate. To što su klali nesrpski živalj po Bosni i drugdje nedugo prije presvlacenja je valjda bio izraz borbe za svoju zemlju, o kojoj prosjecni seljak nije ni trebao ni htjeo ništa da zna, naravno, zavisno od toga koje seljake imamo na umu - one s prave ili pogrešne strane kame, tj - kako bi to draškovic rekao "Noža". I tako je ta crna SFRJ stvorena masakrom nevinog naroda, samo za dobro svih nesrba, a i propala u još gorem (navodno) masakru za koji su naravno krivi jedino i iskljucivo razularene ustaško mudžahedinske horde, koje su Radovane i Ratke dovele u situaciju ugroženosti, iz koje se do danas nije izašlo, niti ce se nikad izaci dok ijedan razularenik postoji na planeti, a i Nato i Vatikan i Angela Prangela. Albance ovdje ne spominjati ni pod razno, ni to kako su gaženi tenkovima i maltretirani tokom dugog niza godina, jer je i to obicna izmišljotina i laž nad lažima. Americki kredit je bio placen krvlju... naravno... ovi novi, s humanijim (provjereno) kamatama koje ce otplatiti naša bogata industrija (koja, aha ona koja je nestala tokom i nakon rata u svim republikama) su placeni spermom i vaginalnim sekretom u sveopštem orgazmu demokratije koja je urodila opštim ekonomskim blagostanjem u svim republikama. Taj kredit u kom je bila SFRJ - izvucimo cifre, je maciji ne kašalj nego prdež u poredenju sa kreditima koje Evropske zemlje i druge i danas duguju. Naš spoljni dug je bio kudikamo manji, kao i unutrašnji. SFRJ je bila propast, skup na gazimještanu i zbog SFRJ, te crne tamnice izgleda najviše jednih, (mada se i drugi - pukim cudom drugi od dva najveca i najjaca naroda u toj bivšoj zajednici mlogo žale na tu bivšu im tamnicu, koja im je, kao i prvima bila nametnuta i samo nametnuta - od koga možemo se pitati) - a platiše - kako to ovaj lik, tj. nalicje piše - najviše Bošnjaci - cudna neka nagodba, pogodba i odvijanje istorije. Možda su ovi treci pomenuti bili ti koji su konspirirali sa saveznicima i prisilili, zajedno s makedoncima, slovencima, itd. ove druge da udu u tu nesrecu, pa im je sve to vraceno svojski. Mada ostaje nejasno kako se onda isti ti Bošnjaci (ono su po Iliji Garašaninu i nacertaniju Bošnjaci katolici i pravoslavci ko i ovi treci Bošnjaci - procitajte šta on piše u Načertaniju, tj. kako ih sve imenuje) nisu do kasnih godina 20. vijeka mogli uopšte izjašnjavati kao nesrbi ili nehrvati. Vjerovatno su zato i trebali da plate, jer otkako se njima velikodušno podari ta mogućnost, tako uslijediše i maspok i nikezić skoro istovremeno. A o agrokomercu, pozdercima, politički montiranim procesima, ubistvima najbližih titovih saradnika (do danas pod velom tajne), orkestriranim hajkama na bih orijentisane pisce i promoiviranjem literarnih veličina tipa dobrica ćosić da ne govorimo, i to valjda spada u domen švedske naučne fantastike. Sad smo se naravno vratili na ono, što je po ovom komentatoru, uvijek funkcionisalo, a to je bio nivo zaostalih, blatnjavih, sifiličnih i nerazvijenih sredina kraljevine SHS - i pri tom se na kraju krajnje humano pominju i Albanci. Ono što je uvijek funkcionisalo, a to je najbolje sažeto u citatu od dobrice ćosića o laži kao vrlini naroda. Naravno, pomenuti "akademik" je kao i obično tu osobinu rezervisao samo za jedan narod, a za druge nije valjda htjeo da govori, znajući da smo valjda po tome braća, slični i jedinstveni iznad svega, svi zajedno. 20 godna nakon početka krvoprolića nismo u stanju pogledati istini u oči nego služimo kao smetljište kom se smije ostatak svijeta.
Objavljeno:
Sad jos malo o Principovom mostu, spomeniku vojvodi Stepi, spomeniku banu Jelacicu, sve u paralelama i (ne)principijelnom pogledu na stvari: Moja nepreciznost podataka oko mijenjanja naziva spomenicima u Sarajevu i Zagrebu ne mijenja sustinu. Vas pokusaj da apostrofirate moju gresku je zapravo pokusaj zamagljivanja sustine. A sustina je da su SPOMENICI UKLANJANI i da ste im MIJENJALI NAZIVE (Kod nas postoji narodna izreka "Rugala se sova sjenici da ima debelu glavu"). Kao sto vidimo iz DAREtovog linka, Bursacov tekst je povrsan. Zapravo, i on po inerciji kritikuje tu pojavu u Bileci na osnovu neprovjerenih podataka, a zapravo se radi o postavljanju novog spomenika ravnogorcima na drugom mjestu, a spomenik partizanima se ne unistava kako je u clanku napisano. (Neko je meni prigovorio kako sa neprovjerenim podacima poturam neistine o Principovom mostu, ili o spomeniku bana Jelacica). Ono sto je indikativno, to je ovdje NEPRINCIPIJELNOST u stavovima. Nekome smeta uklanjanje komunistickog spomenika u Bileci, a to isto opravdava u Zagrebu, ili slicno opravdava u Sarajevu. Pogledajmo pravdanje uklanjanja obiljezja vojvodi Stepi u Sarajevu (???). Toboze, to je ime kome su se divile ubice koje su 93 ispaljivali granate sa okolnih brda (!!!???) Halo gospodo! Vojvoda Stepa je umro 1929. godine i kakve on veze ima sa 1992. godinom? Znate li vi gospodo sta je to istorija? Znaci, pokusavate da brisete istoriju kao sto su i komunisti radili. Prekrajanje istorije je zlocin! Da bi apsurd bio jos veci, zahvaljujuci tom vojvodi, kao i Gavrilu Principu, istorija bosankog protektorata je ovakva kakva danas jeste. Kakva je da je, danas je Bosna nezavisna i priznata drzava. Da li bi to bila da taj vojvoda nije protjerao austrougare iz Bosne? Dobro, pretpostavljam da biste vi vise i voljeli da ste ostali u tadasnjoj Austrougarskoj, ali muslimani bi danas bili niko i nista i ne bi imali ni B od Bosnjaka! Nijemci nisu Srbi da im dozvole ovo sto su Srbi dozvolili - da im se drzava rusi! Da je Njemacka tada pobijedila, muslimana danas kulturoloski ne bi u Bosni uopste bilo! Srbi su kao "vladari" uvijek bili suvise mekani, i zato trpe mrznju i nekaznjeno prosipanje antisrbizma na Balkanu. Dakle, hoce li mi neko odgovoriti: Zasto je protjerivanje Gavrila Principa i Stepe Stepanovica iz Sarajeva opravdano u muslimanskim naseljima, dok je neopravdano da Srbi iste takve stvari (samo sa obrnutim predznakom) rade u svojim naseljima? (Nastranu to sto, kao sto vidimo, Srbi u Bileci ipak ne rade to isto).
Objavljeno:
DARE, hvala na linku. Ovo rasvjetljava istinu o tome sta se zaista radi u Bileci. Antisrbizam se pokusava prikazati kao antifasizam (a zapravo je obrnuto). Sve sto je srpsko, pokusava se prikazati kao fasisticko. Rijec je o fenomenu "camera obscura", zamjeni teza i projekciji vlastitog karaktera na druge. Sad da ja odgovorim onome ko je pitao "Navedite neku bitku u kojoj su cetnici ucestvovali protiv Nijemaca". Pored objasnjenja u ponudjenom DAREtovom linku, o ulozi cetnika u trebinjskom i bileckom kraju, kao i partizanskom udaru s ledja, preporucio bih radoznalom postavljacu pitanja da u pretrazivac ukuca "Bitka za Cacak" (septembar/oktobar 1941. godine) ili "Bitka za Kraljevo" (oktobar 1941. godine). Tu su cetnici vodili krvave borbe protiv Nijemaca (o ulozi partizana procijenite sami). O cetnickim borbama ne moze znati onaj ko je ucio istoriju pobjednika, partizansku hrvatsko-muslimansku istoriju, koja ce takve detalje svakako sakriti. Medjutim, jugoslovenski gradjanski rat 1991-1995 uveliko objasnjava i istoriju 1941-1945. Iste snage su bile na sceni, jedino sto su zvanicne drzavne snage imale drugaciji ideoloski predznak. Naime, general Mihailovic je bio castan kraljevski oficir koji je obavljao svoju ustavnu duznost - odbranu otadzbine. To sto je izgubio rat, stvar je mnogih okolnosti (sad necu da ulazim u detalje, ali jedan detalj je bitan: snage koje izginu na pocetku rata u zestokim borbama, imaju problem da docekaju kraj rata kao pobjednici, posebno u uslovima gradjanskog rata kakav je tada bio na balkanu: komunisti, ustase, itd.). Podrska sovjeta i Engleza Titovom pokretu je svima poznata. Ali, sta je sa ovim vremenom devedesetih. Pa ulogu Draze je samo zamijenio novi tragicar, oficir koji je branio svoju drzavu onako kako mu je to bio ustavni zadatak i nalagala zakletva, to je general Mladic. Ovog puta je samo u pitanju covjek koji je nosio petokraku umjesto kokarde, ali oficir koji je branio svoju drzavu kako je znao i mogao. Njegova sudbina je slicna Drazinoj. Uzroci poraza su veoma slicni onima zbog kojih je porazen Draza (odluka stranih sila) a i licna tragedija mu je skoro ista, s tim sto je general Mihailovic stradao u jednom monstruoznom komunistickom procesu, farsi od sudjenja i tajnom strijeljanju da mu se ni za grob ne zna. Za razliku od njega, Mladic strada u jednom nepravednom sudskom procesu koji je ocigledno politicki a ne pravni. A sta je sa snagama na suprotnoj zaracenoj strani? Pa sve su bile na sceni takoreci iste kao i 1941 - imate i ustase, i muslimansku miliciju, i zelene beretke, handzar diviziju, cetnike... jedino su komunisti i cetnici u ovom gradjanskom ratu zamijenili mjesta. Cetnici su bili paravojska, a komunisti (oficiri s petokrakama) su bili ti koji neuspjesno brane drzavu, dok su to cetnici neuspjesno radili 1941. Ostali (nekad pod nazivom "domaci izdajnici" su prakticno isti i sa istim pozicijama: ustase, muslimanske klero-fundamentalisticke grupacije, balisti ... Jedina stvar je sto je ishod ovog poslednjeg rata znatno drugaciji od prethodnog: taj ishod je takoreci identican sa onim sto je napravio Hitler kada je okupirao i podijelio Jugoslaviju (sa manje vise neznatnim nijansama). Tada je taj posao obavljao Hitler, sada je to obavio NATO pakt. Naravno, ja ne pisem ovo da bih apostrofirao proslost. Problem je ISTINA koju ne priznaju oni koji se danas pozivaju na laznu i nelogicnu pricu o proslosti. Ja vjerujem da za Balkan postoji rjesenje i u ovakvim uslovima. Potrebno je da se svi Balkanci nauce toleranciji, a prvi uslov tolerancije je da svak cisti svoje dvoriste i ne ulazi u tudje. Ne vrijedjati tudja vjerska i nacionalna osjecanja, ne optuzivati "one druge", ne nametati rjesenja silom onim narodima koji takva rjesenja nece, i nastojati slozno sa drugim narodima i susjedima praviti zajednicku strategiju ulaska u EU. Neki Balkanci jos uvijek misle da su u ratu. Mrznja im izvire iz svake recenice. Takav je bio pocetak rata koji je odgodio svima ulazak u EU. Ne treba tako i nastavljati, jer se tako jos vise odgadja taj ulazak u EU, a bogme se odgadja i ekonomski napredak. Da bi se to rijesilo, na potezu su oni koji mrze i koji drugim narodima namecu rjesenja silom.
Objavljeno:
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=28389 Ovaj link pročitajte svi vi komentatori zajedno sa autorom teksta. Da bi neko bio novinar, kolumnista, kritičar, pametnjaković potrebno je da poznaje istinu. A ne da preuzima neprovjerene činjenice sa Interneta. Velika bruka za sve vas.
Objavljeno:
@ BOKi-BOKI; I po ko zna koji put nas omiljeni sarlatan-filozof, nas omiljeni instant filozof BOKI-BOKI ne propusta priliku da zabavlja I zadivljuje siroke narodne mase sa kompletnim nedostatkom rasudjivanja, vis a vis jos jedne promasene poente zadanog materijala. Ja obozavam Borisa Dezulovica na isti nacin na koji obozavam Viktora Ivancica, Predraga Lucica, Aleksandra Trifunovica, Miljenka Jergovica, Lorisa Gutica, Dubravku Stojanovic I sve ostale napredne, slobodnoumne I liberalne umove koji svojim radom I trudom pokusavaju nagnati ljude oko sebe da malo misle svojom glavom, da slusaju zdrav razum I da ne trce slijepo za cobanima-demagozima svih boja I dresova. To je poenta! To sto si ti umislio I stvorio fiks ideju u svojoj glavi da sam ja razvio idolopoklonstvo prema Dezulovicu to su tvoji unutrasnji konflikti I tvoje licne frustracije koje bi ti trebao rascistiti sam sa sobom u miru I tisini doma svoga, ne na javnim mjestima. Vec sam ti skrenuo paznju na to, molim te obrati paznju ovaj put da se ne moram opet ponavljati. Da se imalo potrudis uraditi domacu zadacu primjetio bi da su moji komentari manje-vise identicni u clancima bilo kog od gore pomenutih pisaca/zurnalista. Da se imalo potrudis uraditi domacu zadacu ovo bi ti bilo savrseno jasno, ne bi iskakao pred rudu I pravio nepromisljene kometare zaslijepljen nekontrolisanim emocijama I zeljom da se dokazes I pokazes kao neprikosnoven polemicar. To sto uporno I ocajnicki nastavljas da potezes godine I uzrast samo dokazuje ovo sve gore spomenuto. I molim te najljubaznije da ne tipkas citave recenice sa velikim slovom, to je znak povisenog tona I deranja, to je veoma nekulturno I nepristojno I ne prilici to bas covjeku tvojih godina!
Objavljeno:
Obraćam se onima koji pišu o fašizmu i pkolju, lomačama , hercegovačkim jamama. Da li je neko od Vas spomenuo ili se setio (A verovatno i nezna i nije čuo) za KORIĆKU jamu (selo Korita, sa leve strane puta Gacko Bileća). Molio bih Vas da se raspitate i da to prokomentarišete. Dalje bih želeo da pišem o nečemu što odslikava neke događaje u Bileći(okrugu). Moji po očevom ocu su sa Meke Grude- Ilina Glavica- Miloševići, svi partizani (deda i stric očeva braća po stričevima su upisani u grobnicu koju ruše). Očeva majčevina je sa Meke Grude od Vukovića, svi četnici. Znači ujaci od mog oca i stričeva četnici, njihovi sestrići partizani. 1941 Mog strica Radeta kao partizana zarobljava njegov ujak četnik i stavlja ga na streljanje, međutim nemačka vojska ga preuzima odvodi u Bileću i šalje u Grčku u logor.....stric iz logora uspeva da pobegne i priključi grčkim partizanima i bori se uz njih do 1945. Šta sada, da idem u Bileću da nekom j...m m...r zbog rušenja spomenika partizanima, ili da idem i da ljubim četnički spomenik očevim ujacima (ps: jedan je poginuo kod Zidanog mosta a drugi je uspeo da se izvuče i ode za Ameriku, treći je poginuo negde u Bosni). BILEĆANI (niste vi (malo v) BILEĆANI, vi ste bolećani-bolesni) produbljujete nešto što niste trebali raditi i čačkati mečku gde je ne svrbi. Ako ste tako mislili, podignite četnicima spomenik pored ovog patrizanskog ili negde gde je prikladno. Ako niste znali, oni koji su uklesani u starom i novom spomeniku VIŠE NE MOGU DA SE BIJU, šta sad, da se mi bijemo između sebe zbog njihovih zastranjivanja. BILEĆANI DOZOVITE SE PAMETI, to što radite to je SULUDO. MILOSEVIC, STATE-VOJVODINA
Objavljeno:
RODA@ zahvaljujem na komentaru, samo mi nije jasan početak i kraj. Naime, na početku se obraćaš meni, a završavaš sa nekim Bojanom. Mislim sa sam ti prilično pristojno ukazao kako ne treba da se poistovjećuješ sa pojedinim autorima i niti jednom riječju nisam doveo TEBE u negativan kontekst, a to što ja ne poštujem Dežulovića, Bursaća i njima slične, pa jasno sam to odvijio od tebe. Sad ti ovim komentarom upravo potvrđuješ moj komentar o poistovjećivanju. Moj RODA@ - nisi ti Dežulović, niti bilo ko sličan. Ti si jedan još uvijek mlad i neizgrađen momak, a pri tom nečim snažno frustriran, pa sebe "pronalaziš" u kvazi junacima poput Dežulovića. Razlika među vama je to što si ti još mlad i imaš prostora da se izgradiš u "zdravu" ličnost, dok je tvoj idol jedna u svakom pogledu propala i neostvarena "figura". Ja Dežilovića i slične izlažem kritici samo zbog činjenice da truju mlade svojim jevtinim "umotvorinama", a za nas starije su u pitanju irelevantni tipovi. Sad kako ćeš se ti postaviti u ovome, mene lično "zabole...", a da ću po njima osipati paljbu - to je neminovno. I na kraju - shvati - NISI TI DEŽULOVIĆ.
Objavljeno:
@ BOKI-BOKI; Ja koliko mozes samo srat’ to je cudo jedno. Ima li teme za koju ti nisi strucnjak I filozof? Ima li komentara u kome ti ne spominjes I ne pljujes Dezulovica, Bursaca I njima slicne istomisljenike. Kao mrzis ih a ne propustas ni jednu rijec koju napisu, opsjednut si njima dvojicom I svima koji dijele njihovo misljenje, opsjednut si dokazivanjem da su oni krivi za “kolektivno obezvrijedjivanje svega sa ciljem opste dezorjentacije drustva”, kako ti to fino I elokventno nama pojasni. Posto nemas na raspolaganju stvarne argumente jer oni I ne postoje, onda predjes na varijantu izmisljanja istih. Strucan si u tom polju, mora se priznati. Znas ti manipulisati cinjenicama pokusavajuci da natjeras vodu na svoju vodenicu perfidni licemjeru. Bursac tebi prilaze cinjenice, to je pravi “sablon” koji ti propustas primjetiti u svojoj zasljepljenoj opsjednutoscu da dokazas da je on glup a ti pametan. On ne izabere “drustveno osjetljive teme” svaka tema kod nas je drustveno osjetljiva. A koja nije, takvi moroni kao ti je onda naprave drustveno osjetljivom. On nije mis pa se smije suociti I sa najosjetljivijim temama, hrabro I posteno. Nije istina da vecina Bosnjaka prati njegove tekstove na ovom “portalu”. Opet izmisljas u nedostatku argumenata. Procitaj komentare pa onda pricaj, upoznaj se sa gradivom o kome komentarises. Da ne spominjem da u nekim komentarima otvoreno priznas da nisi procitao clanak a dajes sebi za pravo da komentarises I iznosis misljenje. Niko od gore spomenutih pisaca I zurnalista nije nikada zasnovao svoje misljenje na samo jednom primjeru, oni za razliku od tebe svoje misljenje iznose uz mnostvo primjera bazirano na stvarnim cinjenicama. Njihovi tekstovi ne privlace paznju onih koji pljuju po srpstvu I svemu srpskom. Njihovi clanci privlace paznju ljubitelja istine, pravde, napretka I stvarnih argumenata koje oni za razliku od tebe I priloze a ne izmisljaju lazi sarlatanski I brzopleto kao ti. Ovo ti kaze Srbin, da se zna! To sto ti imas paranoidnu psihu I bujnu teoriju zavjere to su stvari sa kojima ti treba da se suocavas u privatnosti doma svoga a ne na javnom mjestu kao “Buka”. E onda dolazi novi biser u tvojoj nebuloznoj kruni. Razmjena misjenja, otvoreni dijalog I polemika: Prva stvar koju redovno radis je da dovodis u pitanje sagovornikove godine I uzrast. Mene redovno nazivas djetetom od 15 godina, ovde si nekoga pitao koliko ima godina itd. Itd. Na taj nacin u pocetku zelis dovesti u pitanje zrelost svog sagovornika I kredibilitet onoga sto tvoj sagovornik kaze. To sve jer nemas prave argumente sa kojima mozes voditi postenu verbalnu diskusiju. Onda pocnes da citiras I navodis autore I knjige koje samo knjiski lero kao ti trazi I nadje, nikada nesto sa cime su siroke narodne mase upoznate, nesto opste priznato, dokazano I potvrdjeno, nego uvjek nesto sto samo besposleni psihopata kao ti izvadi iz nekog naftalina. Ne postoje nikada dokazi da su to priznati pisci ili tekstovi, ti to ne dokazujes jer zelis zastrasiti sagovornika sa nepostojecim arsenalom kojim kao raspolazes. Sve se to da lako primjetiti kada se malo obrati paznja. Providan si I predvidljiv previse, jadni moj Bojane. E posto tebi nije tesko pljuvati po covjeku kao Bursac (I drugima kao Dezulovic), e pa nije ni meni tesko brate pljuvati po licemjenom I perfidnom smradu kao sto si ti!
Objavljeno:
Jedina ISTINA jeste ta... da je bivsa ''komunisticka'' vlast, optuzila jugoslovensku vojsku u otadzbini tkz. cetnike, da su bili saradnici okupatora i fasisti samo da bi prikrili zlocine ustasa, balista, handzar divizija i time izjednacili krivicu svih u ime ''bratstva jedinstva'', ali bivsa ''braco'' nece da moze.
Objavljeno:
Lorka, ili vise volis tonski snimak, a taj je na adresi: http://pescanik.net/2006/06/nazad-u-boj-za-narod-svoj/
Objavljeno:
nastavak- 3. dio teksta: Slobodan G. Marković: Pošto je teško definisati šta bi sve moglo da se podvede pod politički ekstremizam, ja sam uzeo njegov radikalan oblik, a to je političko ubistvo. Političko ubistvo kod Srba je nešto što je toliko prisutno, da od 1804. do danas teško da bi bilo moguće naći godinu u kojoj nije izvršeno bar jedno političko ubistvo. A bilo je godina u kojima je izvršeno više hiljada ili više stotina. Ono što je karakteristično za Srbiju je da je ona prošla kroz nekakva tri perioda u tom ekstremizmu. U prvom periodu, u XIX veku, naši vladari, i Karađorđe i Miloš, oci srpske državnosti kako vole da ih nazivaju, zapravo su želeli da zavedu apsolutnu vlast, da ne kažem strahovladu. I naravno, u tom zavođenju apsolutne vlasti oni su naišli na otpor, pre svega drugih knezova koji su želeli da zavedu oligarhiju. Dakle, niko se nije zalagao za demokratiju, razlika je bila samo u tome ga li će prevagnuti apsolutizam ili oligarhija, vladavina jednog ili vladavina nekolicine. Na tom samom početku, ono što uočavaju naročito istoričari koji su podržavali dinastiju Obrenovića, jeste broj ljudi koje je u svojoj jarosti Karađorđe ubio ili su ubijeni po njegovom naređenju. I oni su došli do broja 125. Dakle, tu se radilo o jednoj ličnosti koja je lako upadala u jarost, ličnosti koja je bila psihički neuravnotežena, koja je naredila da se ubiju njegova otac i brat, pa onda nije ni čudo da je i toliko drugih ljudi ubijeno. I to je bio jedan vrlo loš primer. Drugi primer, to je knez Miloš, on nije ubijao iz jarosti, on je ubijao iz pragmatizma, ko god mu se suprotstavio, taj je nemilosrdno bio ubijen. I uopšte, istoričari beleže da je okrutnost njegovih organa bila užasavajuća, to kažu čak i oni koji su skloni knezu Milošu. I uopšte, taj XIX vek protiče u toj borbi da se ograniči moć vladara i otpor vladara da ta ograničenja prihvate. Međutim, mi nemamo u pravom smislu političke stranke u Srbiji sve do 1871. Onog trenutka kada nastaju političke stranke, počinje da se pojavljuje jedan ekstremizam koji nam je poznat iz novije istorije. Dakle, velika je omraza među strankama, velika netrpeljivost i kada se tu ubacio jedan vanustavni činilac, koji je i mimo ustava koristio svoja ovlašćenja, a to je bio knez i kasnije kralj Milan, onda se do te mere zakrvila situacija da je u takozvanom Radikalskom odisaju ubijeno oko 400 ljudi u periodu od 1877. do 1896, dakle za nekih 10 godina. Ono što se dešava u XX veku, to je da se ekstremizam intenzivira i da moć države na globalnom nivou raste, da država sve više počinje da poprima one zastrašujuće mogućnosti koje je predvideo Orvel u knjizi 1984, i sa tom moći države oni koji su na vlasti počinju sve efikasnije da uništavaju neprijatelja. Ali tri ubistva, tri izraza političkog ekstremizma u srpskoj istoriji opredelila su na neki način celu našu modernu istoriju. To su Majski prevrat, ubistvo Franje Ferdinanda i ubistvo hrvatskih poslanika u parlamentu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1928. godine. Prvo ubistvo je donelo Srbiji užasan imidž, da je to država kraljeubica i primitivna država koja liči na azijske horde i kojom vlada vojna kamarila – bio je to Majski prevrat 1903. Drugo ubistvo, ubistvo Franje Ferdinanda još više je učvrstilo taj imidž, a posebno u javnosti Nemačke, Austro-Ugarske i zemalja naslednica. A treće ubistvo, dakle ubistvo grupe hrvatskih poslanika u parlamentu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca otvorilo je put ka još većem etničkom ekstremizmu i na talasu tog ubistva, do tada marginalna pojava u hrvatskom društvu, Ante Pavelić, počeo je da regrutuje svoje buduće saradnike. Može se reći da su u ta tri ubistva Srbi nastupili saborno. Prvi su izvršili Srbi iz Srbije, drugo su izvršili Srbi iz Bosne, a treće ubistvo je izvršio Srbin iz Vasojevića, dakle, iz Crne Gore. I eto, na taj neobičan način su se takođe Srbi našli ujedinjeni. Vidite, Apis, njegova uloga u Majskom prevratu je u velikoj meri stvar mita. Govori se o tome da je on bio vođa mlađih zaverenika, ali Britanci, koji su bili najbolje obavešteni o tome, jer su jedini insistirali na kažnjavanju kraljeubica, nigde ga ne pominju, ni u jednom spisku. Znači, on je tu odigrao neku ulogu, ali mnogo manju nego što mu se pripisuje. Kad počinje njegov uspon? Počinje formiranjem udruženja Ujedinjenje ili smrt. Obično u javnosti postoji pogrešna pretpostavka da je Crna ruka organizovala Majski prevrat. Ne, Crna ruka nije tad postojala, Majski prevrat je organizovala grupa nezadovoljnih oficira i nezadovoljnih političara, u jednoj zaveri u kojoj je učestvovalo otprilike 120 oficira. Crna ruka nastaje 1911. godine, u vreme kada inače cvetaju tajna društva po celoj Evropi, ali ono što je bitno, to je da je Dragutin Dimitrijević-Apis 1913, već sa rangon pukovnika postao šef Obaveštajnog odeljenja generalštaba. On je bio svojeglav čovek, koji je mnogo štošta radio na svoju ruku, vrlo retko konsultujući vladu ili je uopšte ne konsultujući. Pri tome, lična mržnja između njega i Nikole Pašića je bila nešto što se moglo videti golim okom. Kada su zaverenici iz Mlade Bosne počeli da pripremaju Sarajevski atentat, oni su bili u kontaktu i sa nekim članovima Crne ruke. Da li je Apis znao za to i da li je Apis učestvovao u svemu tome, postoje dve priče. Po jednoj, on je pokušao da spreči atentat, po drugoj on je dao podršku, pa je možda tu podršku u poslednjem trenutku povukao. Ali ono što je bitno, čini se da je on znao za pripreme za taj atentat. I kako vi sad jednom racionalnom zapadnjaku da objasnite da imate načelnika Obaveštajnog odeljenja generalštaba, da on zna za atentat, ali da o tome neće da obavesti predsednika vlade. I zato se na zapadu veruje da je srpska vlada u to umešana, to je jedna priča koju su lansirali, naravno, austrougarski i nemački krugovi, i koja je aktuelizovana tokom ratova 90-ih, kada je Srbija izgubila bilo kakav ugled. Neretko možete da pročitate obnovljene te optužbe da je Srbija izazvala Prvi svetski rat, iako nema apsolutno nijednog dokaza da je predsednik vlade bilo šta o tome znao. Međutim, tu se nije zaustavila Apisova delatnost. Problem je nastao 1915. godine, kada su vođeni pregovori sa Grčkom, Rumunijom, Bugarskom, kada se želelo da se te države uvuku u rat, jer na Balkanu su samo Srbija i Crna Gora ratovale, sve druge zemlje su stajale po strani i gledale. I onda se pokazalo da su i u Rumuniji i u Grčkoj glavna prepreka ulasku u rat njihovi vladari, posebno u Grčkoj. Sve balkanske dinastije, sem srpskih, bile su dinastije nemačkog porekla. I normalno, po prirodi stvari one su bile bliže Nemcima i Austrougarima nego Britancima i Francuzima i Rusima. I u toj situaciji Apisu je palo na pamet da možda ne bi bilo loše ubiti tog grčkog kralja, a možda i rumunskog. Dakle, Apis je bio tipičan primer političkog ekstremiste, koji ne samo da nije bio nesklon rešavanju pitanja političkim nasiljem, nego naprotiv, smatrao je da je to prilično dobra stvar. S druge strane, Gavrilo Princip je kod nas i dalje heroj, postoji ulica Gavrila Principa, postoji osnovna škola u koju deca idu, dakle, deci se servira da je on neki heroj. U suštini, on je jedan nesrećnik i ništa više od toga, ali to je još jedan primer ogromnog neslaganja između našeg i stranog viđenja iste stvari. Za nas je on patriota, za Austrijance on je terorista. Vi znate da je u Sarajevu bila obala Gavrila Principa, sada je to obala Franje Ferdinanda, vidite kako se sve menja. Imate još jedan primer,1921. godine bila je veoma aktivna teroristička organizacija koju su osnovali komunisti, Crvena pravda. Tu je između ostalih bio aktivan i Rodoljub Čolaković. Ta organizacija je aprila 21. pokušala da izvrši atentat na Milorada Draškovića, ministra unutrašnjih poslova ispred restorana Kolarac. Tri meseca kasnije Alija Alijagić, aktivista Crvene pravde ubio je ministra Draškovića u Delnicama. On je za komuniste, dakle, čovek koji je ubio ministra unutrašnjih poslova, bio heroj. Oni su mu dali ulicu u Beogradu, ali komisija za promene naziva ulica oduzela mu je ulicu prošle godine i znate kako se sad zove ulica Alije Alijagića – zove se ulica Milorada Draškovića. Dakle, vidite koliko je istorija i farsična ponekad, eto, to su jedan primer iz Sarajeva, jedan iz Beograda. Dakle, prvo date ime ulici po ubici, a onda date ime po ubijenom. Ono što je karakteristično za period između dva svetska rata je da etnička mržnja jača, dakle, iz jedne etnički homogene države pre Balkanskih ratova, Srbija ulazi u jednu etnički složenu državu i sad u toj državi počinju da bujaju etničke napetosti i mržnja i na tom talasu se stvara ekstremizam, i na talasu tog ekstremizma gine kralj Aleksandar 1934. Naravno, i država uzvraća, naročito prema Komunističkoj partiji, kada ubija razne njihove predstavnike, posebno od trenutka kada je ona postala ilegalna. I konačno, imamo treći period, to je period 44-45. Naravno, ja ovde ne obuhvatam ratove, koji su sami po sebi vreme političkog ekstremizma. Kada su u talasu političkog ekstremizma stradali, pored buržoaskih elemenata, što je sada već manje-više poznato, stradale su i mnoge manjine, nemačka, italijanska, turska, albanska. I ove manjine koje su etnički očišćene, kao što su Nemci i Italijani, to nije više predstavljalo politički problem, nego više moralni problem sa kojim se nikada nisu suočili ni srpsko ni hrvatsko društvo. Ali jedan oblik terora sproveden na Kosovu, naročito tokom ustanka Albanaca 45. godine, ostavio je trajne posledice, jer je ogroman deo tamošnje populacije doživeo tu novu državu kao okupatorsku i zadržao taj stav prema toj državi, sve dok je postojao neki oblik jugoslovenske i srpske vlasti na Kosovu. Broj raseljenih lica u tom periodu se bliži cifri od milion, kada saberete Nemce, Italijane, Turke koji su tada prognani. Tako da je to bio jedan po obimu prilično veliki ekstremizam. Onda mi do 55. imamo koncentracione logore, koje je osnovala komunistička Jugoslavija, u kojima su prvo bili buržoaski elementi, u kojima su bili nemačka manjina u Vojvodini i oni koji su se opredelili za Staljina 49. godine. I od 55. godine imamo prelazak na jedno mirnije, autoritarnije razdoblje, dakle, koje nije više totalitarno, ali šta se dešava – imamo ogromnu Službu države bezbednosti, koja se meri u desetinama hiljada ljudi i imamo tu službu koja sada deluje na drugi način, ali koja i dalje povremeno vrši politička ubistva i u zemlji, a posebno u inostranstvu. I ono što imamo 80-ih godina, to je kriminalizacija te strašno moćne službe. Čelnici Državne bezbednosti nisu odoleli iskušenju da za sređivanje poslova u inostranstvu koriste kriminalce, a onda su očigledno počeli da ih koriste i ovde. I to je taj uspon ratnih, paramilitarnih formacija koje imamo i koje su počele da bujaju na početku ratova 90-ih. Tako da imamo kolumbizaciju ovog prostora, i to je, dakle, novi, četvrti period političkog ekstremizma kod nas. I imamo u okviru tih ekstremizama kao najekstremniji oblik – masovne ratne zločine. Naravno, to nije prvi put da se masovni zločini dešavaju na ovom prostoru, oni su se dešavali i tokom Drugog svetskog rata, ali je to 90-ih godina potpuni izuzetak, tokom 90-ih godina oni se dešavaju samo na ovim prostorima. I to je ono što će identitetu ovog prostora ostaviti trajan, mračan prizvuk i zbog čega javnost zapadnih zemalja ne može da shvati šta se ovde dogodilo, jer ipak politički eksremizam ne samo da je danas pojava koja je uzgredna, nego je i pojava koja ima opštu osudu javnosti tih zemalja, i to politički ekstremizam u mnogo slabijem vidu, kao pojedinačno političko ubistvo. Ali politički ekstemizam u obliku rata, u obliku masovnih zločina, to je nešto za šta je zapadna Evropa verovala da je potpuno iza nas i zato je taj šok utoliko veći, i to neprihvatanje onoga što se događalo na ovim prostorima potpuno, i to je nešto što bi javnost ovde morala da shvati. Danas su najpoznatiji Srbi u svetu Slobodan Milošević, Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Željko Ražnatović-Arkan, a ne na primer Milanković, Tesla i Pupin. I taj dakle, ratnički identitet, to je nešto čega Srbija mora da se oslobodi i tako što će se ograditi od svega onoga što se dogodilo, ako želi da bude iskreno primljena u zapadnoevropsku porodicu naroda, jer ne treba zaboraviti jednu stvar. Procesi evropskih integracija imaju tehnički deo i taj tehnički deo može da se odradi, ali oni imaju i vrednosni deo. Ako se vrednosni deo ne odradi, Srbija nikada neće iskreno biti primljena u tu porodicu, već će sa na nju gledati kao na neku crnu ovcu koja je, eto, primljena, nije bitno da li kao pridruženi član ili punopravni član, ali primljena iz neke geopolitičke nužnosti, a ne zato što ona zaista tu pripada. U ovom trenutku dešava se promena u srpskom identitetu, dakle, ono što je stvoreno 1918. na talasu velike pobede, na talasu toga da je zemlja koja je prethodno udvostručena u Balkanskim ratovima, sada, 1918. još dva i po puta povećana. Dakle,ogromno povećana, neviđeno. Mi uvek pitamo ima li nekog primera kada se dešavalo nešto kao što se sada dešava sa Kosovom. Pa evo, imamo primer da jedna mala država više nego četiri puta poveća svoju površinu za šest godina. Znači, ima primera i u našoj istoriji. Ima li primera da neko rastura državu? Pa ima primera, rasturena je Austro-Ugarska i tako dalje. Znači, ono što je bitno, na talasu tog ogromnog proširenja stvoren je identitet Srba da su Srbi ratnici i da su Srbi državotvorni narod, da Srbi imaju odličnu artiljeriju, da su oni odlični vojnici, da ti vojnici uvek pobeđuju i da Srbi stvaraju države ne samo sebi, nego i drugima, i Hvatima, Slovencima i tako dalje. Taj identitet je tokom 90-ih doživeo potpuni slom i fijasko. Reći danas da su Srbi ratnički narod, nakon svih poraza, može da kaže samo neko ko je ili cinik ili ludak. Reći da su Srbi državotvoran narod je takođe besmisleno, sve republike bivše SFRJ na referendumima su odlučile da ne žive sa Srbijom. Dakle, niko nije hteo da živi sa Srbijom Sllobodana Miloševića, ali, evo, ni sa Srbijom posle 5. oktobra. Znači, insistiranje na državotvornom identitetu Srba takođe je vrlo sumanut, i u tom smislu ja mislim da je isto tako besmisleno slaviti nezavisnu Srbiju, jer to nije bio neki samonikli proces, da se ovde okupila elita i rekla – mi ćemo da napravimo nezavisnu Srbiju. Nezavisna Srbija je posledica toga da su se svi od Srbije odvojili i da je ona ostala sama sa sobom. Šta tu treba slaviti? Kada bi se to slavilo, to bi značilo da se još jedan poraz pretvara u pobedu, a toga je valjda ovde već dosta. Dakle, ratnički i državotvorni identitet, to je nešto što je bio identitet Srba. Šta sada da radimo kada taj identitet više ne postoji, kakav identitet treba Srbi i Srbija da naprave, a da on bude u skladu sa nekim standadima koji postoje u Evropi i da on može da se uklopi u želju svih drugih zemalja u susedstvu da uđu u Evropsku uniju. Dakle, pored toga što Srbija mora da sarađuje sa Haškim tribunalom, ona mora i iskreno da prizna sve svoje susede, međunarodno priznate države u njihovim granicama. Znači, mora da se odrekne bilo kakvih pretenzija, ali ono što u ovom trenutku predstavlja veliki problem, to je taj trijanonski sindrom o kojem smo govorili, koji je jedan moj kolega, Đorđe Vukadinović, nazvao vajmarskim sindromom. Ja mislim da taj naziv nije dobar, jer mi Srbi stalno imamo sklonost ka megalomaniji. Nije Srbija Nemačka, niti može da bude Nemačka. Vajmarski sindrom znači veliki nesklad izazvan ogromnim potencijalom Nemačke, koji je ostao posle 1918. i željom saveznika da Nemačku svedu na perifernu državu. Dakle, ogroman nesklad između mogućnosti Nemačke i ovlašćenja velikih sila da određuju šta Nemačka može da radi. A trijanonski sindrom znači jednu malu državu, koja ima vrlo mali potencijal, ogromne želje, ali međunarodna zajednica joj kaže – e, baš takav mali potencijal koliki imate, toliko malu ulogu ćete i da igrate. I to je sad jedan problem, ova nova Srbija koja će nastati kada se reši status Kosova, dakle, centralna Srbija i Vojvodina, ona čini 30 odsto površine bivše SFRJ, ali mnogo važniji od geografskih pokazatelja su ekonomski pokazatelji. Srbija je već 1990. godine veoma zaostajala za zapadnom Evropom, a onda je od 90. do 2000. izgubila preko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda i ona je sada na ekonomskom dnu, što je često bila u svojoj istoriji i ranije, mada to niko nije priznavao. Ali ona je jedna mala evropska zemlja i to će za Srbe biti vrlo teško da prihvate. Šta je strašno pojačalo trijanonski sindrom u Mađarskoj, to što su mađarski nacionalisti uvek isticali da se Mađarska graniči sa Mađarima, dakle, kad Mađar ode na jug, on će da naleti na Mađara iz Vojvodine, kad ode na istok, naići će na Mađara iz Rumunije, kad ode na sever naići će na Mađara iz Slovačke. I ova nova Srbija graničiće se sa Srbima, Srbima u istočnoj Slavoniji, u Bosni i Hercegovini, tj. Republici Srpskoj, Srbima u severnoj Crnoj Gori, Srbima na Kosovu. To će pojačavati trijanonski sindrom kod nas i zbog toga je bitno da se stvara novi identitet, koji nije zasnovan ni na kakvom ekstremizmu, nego na realnoj situaciji u Evropi, a taj identitet mora pre svega da ide u pravcu da Srbija postane zemlja koja se ekonomski, trgovinski razvija. Da bi se to uradilo, Srbija mora da uđe u evroatlantske integracije i ona je u stvari sada na nekoj razmeđi. Ona se od Berlinskog kongresa, kada je priznata za nezavisnu državu, kao i Crna Gora i Rumunija, znači već 128 godina bavi srpskim pitanjem, bilo njegovim pokretanjem, bilo njegovim održavanjem. Da li sada treba čekati još 128 godina da se reši nešto što, ako nije rešeno za 128 godina od kad je postala nezavisna, odnosno 200 godina od kad je izbio ustanak, očigledno ne može da se reši. Srbija nije u stanju da reši to pitanje, a međunarodna zajednica neće da ga reši na način na koji bi to želeo neko u Beogradu. Znači, sad je trenutak da se stvara taj novi identitet i ja ne vidim kako drugačije praviti taj identitet, nego u smislu da je to jedna mala zemlja, koja želi da se ekonomski što brže razvije. A da bi to uradila, ona mora da prihvati neka rešenja međunarodne zajednice, uključujući i rešenja koja će biti predložena o Kosovu. Međutim, mi imamo situaciju u kojoj Srpska radikalna stranka ima preko ili oko 40 odsto podrške. Znači, u ovoj teškoj situaciji, u kojoj Srbija ima katastrofalan imidž, u kojoj su ljudi iz Evrope izgubili živce da se više bave srpskim pitanjem, jer ima i sto drugih pitanja u Evropi, mnogo važnijih, od ustava do identiteta same Evrope, u takvoj jednoj situaciji mi imamo 40 odsto građana koji podržavaju radikale, koji kao da pojačavaju ceo ovaj stereotip, znači, da su Srbi nekakvi divljaci, i ako bi oni pobedili, pa to bi bio krunski dokaz da Srbi zaista jesu divljaci koji ne žele da u ovom delu Evrope vlada mir i stabilnost i prosperitet. I da bi u tom slučaju nastupile sankcije, ja nemam ni najmanju sumnju. Zašto bi nastupile sankcije? Koja je razlika između Sanadera i Srpske radikalne stranke? Razlika je u tome što se Srpska radikalna stranka još uvek nije odrekla plana o stvaranju velike Srbije, razlika je u tome što Sanader gleda kako što više da sarađuje sa svakim zvaničnikom Evropske unije, a još uvek lider radikala piše knjigu o – galskom picopevcu, o vašingtonskom manijaku, o pederskom isprtku – to je britanski premijer u njegovoj verziji. Znači, u tome je razlika, razlika je što tu i dalje postoji konfrontacija. Javnost zapravo mora da zauzme jedan kritički stav, ne u smislu crno-belo, postoje oni i mi, nego u smislu da postoje neki standardi i ko god ne dozvoljava te sandarde, s njim ne možemo da sarađujemo, s njim ne možemo ni da se družimo. I ono što se dogodilo pre neki dan na Fakultetu političkih nauka isto je jedan primer toga. Predložen je za dopisnog člana Akademije jedan profesor, taj profesor istakao se knjigama kao što su Ekonomski odnosi i samoupravljanje, Ekonomija udruženog rada, a u poslednjih nekoliko godina istakao se velikim naučnim doprinosom u časopisu Srpska slobodarska misao. U nekim drugim okolnostima, neko bi preispitao da li neko sa takvim radovima može uopšte da bude redovni profesor. U našem slučaju, Nastavno naučno veće, dakle, redovni profesori glasaju da njega predlože od strane Fakulteta političkih nauka za dopisnog člana Srpske akademije nauka. Znači, odlučuju da, pošto je Srpska akademija nauka formalno najviša naučna ustanova, da poglase njega za najvećeg naučnika sa tog fakulteta. Među sadašnjim profesorima i predavačima Fakulteta političkih nauka nema nijednog ni dopisnog ni redovnog člana Akademije, znači, on je najveći član. Čime je on to zaslužio? Nema nijedno delo objavljeno na stranom jeziku, objavljuje članke u časopisu Srpske radikalne stranke. Pa, izgleda je zaslužio time što je gradski odbornik Srpske radikalne stranke i što je pisac ekonomskog plana Srpske radikalne stranke. Osim toga ja ne vidim neki drugi razlog. Znači, standardi su se potpuno srozali, naravno, pri svemu tome, da skandal bude još veći, nakon što je dobio 13 glasova od prisutnih recimo 16 redovnih profesora, a bilo je potrebno 14 glasova, on je samom sebi dao 14-i glas. Umesto da se tada reklo – ne može, jer je i to standard, znači, standard je da ne može neko da glasa sam za sebe, osim možda u nekom crtanom filmu, na primer, tamo može. Ali ne, to je prihvaćeno i upućen je predlog Srpskoj akademiji da se taj profesor, koji se zove Sreten Sokić, izabere za dopisnog člana SANU. E, znači, svako mora na svom konkretnom primeru da kaže – postoje neki evropski standardi u nauci, u kulturi, u politici i da kaže – nema prelaska preko toga. Vi možete da kažete, ako se stranka ne upristoji, ne izvini za to, mi nećemo sa tom strankom da sarađujemo ni po pitanju ustava, ni u odborima skupštinskim, niti bilo gde drugde. Znači, to je standard, vi ne možete to da promenite. Ali očigledno je da deo naše javnosti nije na to spreman, to je najžalosnija činjenica, jer Srpska radikalna stranka nije pala s Marsa, ona je očigledno izraz želja i nivoa političke kulture skoro polovine našeg stanovništva. Ako u Srbiji ima 83 odsto Srba i ako uzmemo da postoji veliko poklapanje, ne potpuno, ali veliko, između glasova Srpske radikalne stranke i toga da je neko Srbin, da se oseća kao Srbin, ta podrška je 41 odsto, to je pola od 83. Znači, približno svaki drugi Srbin u ovoj državi podržava u ovom trenutku tu stranku, to je činjenica s kojom moramo da se suočimo. Svetlana Lukić: Bio je ovo Peščanik, hvala što ste nas slušali, čujemo se idućeg petka. Emisija Peščanik, 23.06.2006. Peščanik.net, 23.06.2006.
Objavljeno:
nastavak- 2. dio teksta: Jovan Bajford: Prvo je počelo sa prvom i drugom, a onda nas je to naravno dovelo do izmišljanja treće Srbije, koja je negde između prve i druge. To je tema o kojoj se danas najčešće raspravlja i uglavnom na onim medijima koji su na neki način vezani za sadašnju vlast. To su Politika, NIN, to je Nova srpska politička misao. I obično, ono što se tu isto navodi kao detalj, jeste da to nije izmišljotina sadašnje srpske političke scene nego navodno sve evropske zemlje, sve demokratske zemlje su zadnjih 10 godina morale da prođu kroz to izmišljanje trećeg puta. I meni, kao nekom ko dolazi iz Engleske, cela ta tematika je poznata, jer Engleska je pre 10 godina isto tako tražila svoj treći put. Ali kad se poredi pronalaženje trećeg puta kod nas i na zapadu, tu postoje neke suštnske razlike koje kazuju koliko je ova naša situacija prilično bizarna. Recimo, kada je Toni Bler sredinom 90-ih osnivao novu Laburističku stranku, odnosno prekrajao staru u novu, to je bila situacija u kojoj laburisti prethodnih 10 godina nisu bili na vlasti i sva ispitivanja javnog mnjenja su pokazivala da laburisti onakvi kakvi jesu neće moći da ponovo osvoje vlast i da je zbog toga bilo neophodno transformisati tu stranku. Znači, to je nešto što su uradile opozicione stranke da bi uspele da nekako prigrabe ono što se zove middle ground, znači neku sredinu, nakon gotovo 10 godina vladavine Margaret Tačer, koja je Englesku i u klasnom smisu i uopšte englesko društvo potpuno transformisala. Kod nas, s druge strane, postoji situacija u kojoj stranke koje su na vlasti pokušavaju da pronađu sebe izmišljajući neku novu, treću Srbiju, da pronađu sebi neki deo političkog prostora na sceni i posmatraju sebe kao nekoga ko treba da se pozicionira između dva ekstrema, pri čemu je jedan ekstrem desnica, znači radikali, koji se nalaze tamo gde se nalaze, između ostalog i zahvaljujući činjenici da je sadašnja vlada nakon 2000. godine želela da nastavi sa politikom kontinuiteta, koja je omogućila radikalima da opstanu i da budu to što jesu. A s druge strane je ta druga Srbija, gde se oni diferenciraju u odnosu na jednu malu stranku, za koju stalno tvrde da neće preći ni cenzus. I onda je to ta bizarna situacija, da ljudi koji su na vlasti dve i po godine traže svoje mesto na političkoj sceni. Pa nema goreg dokaza da su potpuno nesposobni od toga da oni nakon dve i po godine na vlasti još uvek moraju da definišu svoje mesto. To je jedna krajnje, krajnje bizarna situacija. A s druge strane, ako se pogledaju primeri iz drugih zemalja, recimo iz Engleske, sa njihovom potrebom za trećim putem, Toni Bler, kada je stvarao novi laburistički pokret, i on je želeo da to formuliše kao neki treći put, ali to nije ispao treći put, jer on je od svoje stranke zapravo napravio konzervativce, tako da Engleska sada ima dve konzervativne stranke. To se na neki način dešava i ovde, jer se treća Srbija pozicionira kao nešto što je između prve Srbije, znači radikala, druge Srbije, odnosno LDP-a, ali uvek se naginje radikalima, jer oni su uvek užasno ljubomorni na radikale što radikali imaju svoje fiksirano biračko telo koje uvek glasa, oni bi užasno želeli da imaju to isto i vide da se to može uraditi tako što će se neke ideje koje su bliske radikalima promovisati. I isti termini, govor mržnje, esktremizam se koriste i za radikale i za ove druge. I onda znači svako može da kaže bilo šta, a ako neko odgovori na to, onda je i to ekstremizam, prema tome, to na neki način neutrališe ovo prvo. Kao kada je poslanik Krasić rekao za Ivanu Dulić-Marković da je ustaša, onda je ona rekla da su oni fašisti, i onda je ispalo da je to sada isto. Sad je 1:1 u toj bici između radikala i između ovih koji su isto toliko radikalni na ovoj drugoj strani i onda nikom ništa. Oni su se izvređali i sve je sad potpuno svejedno. Ili kada recimo u Politici od ove nedelje kažu da je ono što je umetnik iz Irske rekao u Peščaniku o Ćele kuli i radikalima i tako dalje, da je to potpuno identično ovome što je rekao Krasić u skupštini. A između ostalog tu se kaže i da ako Petar Luković za nekoga kaže da je budala, da je to identično onome kad neko kaže da je neko ustaša. Znači, reći za nekoga da je budala i reći da je ustaša, to je isti govor mržnje. Uvrediti nekoga, reći mu da je budala nije govor mržnje, govor mržnje je ako se neko uvredi na nacionalnoj osnovi ili se uvredi na osnovu njegove seksualne orijentacije, na verskoj osnovi, i to je govor mržnje, a nije govor mržnje nekome reći da je budala. To je nepristojno, ali nije govor mržnje. Razlog zbog koga se kaže da je sve to isto, ide na ruku radikalima iz prostog razloga što se gubi iz vida da postoje suštinske razlike između reći za nekoga da je ustaša i biti umetnik, pa u Peščaniku reći da treba od radikala praviti Ćele kulu. Tu postoji suštinska razlika. Recimo, u Engleskoj se može čuti vic koji se priča na račun advokata ili ljudi iz poreske uprave i tako dalje, gde se kaže – kako se zovu 10 advokata na dnu reke, i onda je odgovor – dobar početak. I to su vicevi koji se prepričavaju i koji se mogu pročitati i u novinama i tako dalje, koji sami po sebi nisu problematični, ali vi recimo na sajtu Kju Klus Klana možete pročitati taj isti štos o crncima ili na sajtu Stormfranta taj isti vic se priča o Jevrejima. I sad, u čemu je razlika između to dvoje? Da li je ispričati taj vic o ljudima iz parking servisa govor mržnje prema ljudima iz Parking servisa i da li je to isto kao napisati taj vic o Jevrejima ili o crncima? Ako neko ne vidi razliku između to dvoje, to je problem samo po sebi, jer crnce jesu bacali u reku na taj način, a ljude iz Parking servisa nisu i najverovatnije niko ni neće. Znači, kada poslanik Krasić u skupštini kaže da je Ivana Dulić-Marković ustaša, to se mora staviti u kontekst. Taj poslanik je poslanik stranke koja je tokom 90-ih sve Hrvate isključivo zvala ustašama i koja im je pretila zarđalom kašikom i drugim stvarima. Znači, nekome reći da je ustaša, a čovek koji to kaže potiče iz tog ideološkog miljea je potpuno drugo, nego kada neki umetnik iz Irske kaže da će od Vučića da pravi Ćele kulu. To je razlika između štosa i ozbiljne pretnje. Kada se ta razlika izbriše, onda će ljudi jednostavno postati potpuno desenzibilisani na takvu vrstu mržnje. Onda reći neku fašističku izjavu i označiti to kao fašizam jedno dugo neutrališe i to je to, i to mora fašistima da ide na ruku. A obaška što ljudi koji formulišu čitavu ideju o trećoj Srbiji, koja bi bila između ova dva ekstrema, kada dođu do izbora koji je od ta dva gori, vrlo često će drugu Srbiju označiti kao mnogo strašniju i mnogo goru. I to se može videti na sajtu Nov srpske političke misli. Ovih dana je bio organizovan neki simpozijum o ekstremizmu i Slobodan Antonić je tamo imao uvodno izlaganje, u kojem on analizira ekstremizam u Srbiji i to poređenjem dve ekstremističke struje u Srbiji, a to su LDP i radikali. To je objavljeno dva dana nakon što je Krasić rekao Ivani Dulić-Marković da je ustaša, ali on zaključuje da radikali nisu ekstremna stranka, ali da LDP jeste i da nam LDP preti nekim revolucionarnim prevratom, a radikali su se od 2003. potpuno primirili, oni sad više nisu ekstremistička stranka. Znači, treća Srbija je između radikala i LDP-a, ali ako biraju između ta dva zla, pa naravno da je najlošiji LDP koji ima 5 odsto podrške, ali baš zato što imaju samo 5 odsto oni su nešto kao kvazirevolucionarni i tu će biti nekog prevrata i takodalje, potpuno neke nebuloze. Prirodno je približavanje radikalima – možda se to kaže za slučaj da oni dođu na vlast, trebaće i tada političkih analitičara. Ali u svakom slučaju, posledica toga je da treća Srbija zapravo legitimiše ovu prvu, zato što delegitimiše ovu drugu i predstavlja ovu drugu kao nešto što je ekstremno i što je neprihvatljivo. U NIN-u na naslovnoj strani navodi se naslov članka Tajni susret 120 vladara sveta. Kada sam pisao svoju knjigu o teorijama zavere mislio sam da će ta knjiga biti interesantna jedino sa nekog istorijskog stanovišta, znači, da će se ljudi sećati šta je bilo 99. i smejati se tome. Međutim, ovaj članak objavljen u NIN-u kao da je prepisan iz Politike 99. godine. Ali tu postoji i nešto drugo, što je još mnogo značajnije i opasnije. Recimo, nije nepoznato da kod nas, naravno, novine nemaju dopisnike u inostranstvu, i onda se rubrika iz sveta često prenosi iz drugih časopisa, i to je jedna sasvim legitimna strategija i ovaj članak u NIN-u o sastanku grupe Bilderberg u Kanadi je upravo članak te vrste. Novinarka koja je napisala taj članak nam od samog početka govori ko je njen izvor, a njen izvor je jedna organizacija koja se zove American Free Press i novinar koga ona najviše citira se zove Džejms Taker. I nije potrebno biti neki ekspert ni za emaričku desnicu ni za teorije zavere da se to sazna. Ako ubacite u Google Amerikan Free Press dobićete odmah informacije o kome se radi. Međutim, Amerikan Free Press je organizacija koja je nastala pre nekoliko godina, nakon što je časopis koji se zvao Spotlight bankrotirao, i ljudi odatle su osnovali Amerikan Free Press. A Spotlight je časopis koji postoji od 75. godine i njega je osnovao Liberty Lobby, koji je organizacija američke desnice koja se u većini literature koja se bavi američkom desnicom označava kao organizacija koja je odgovorna za opstanak organizovanog antisemitizma u Americi. Između ostalog, oni su vrlo tesno sarađivali sa Institutom za istorijsku reviziju, koja je najvažnija institucija za negiranje holokausta u Americi. Znači, kada je taj Liberty Lobby bankrotirao, njegovi članovi su osnovali taj Amerikan Free Press i taj časopis deli svoju adresu sa raznim drugim desničarskim organizacijama, što u stvari ukazuje da su oni jedno te isto. A interesantno je da je čovek koji je osnovao Amerikan Free Press vrlo tesno povezan sa Dejvidom Djukom, koji je jedan od lidera Kju Kluks Klana, a i zet je čoveka koji je osnovao Stormfrant. Znači, vi danas u NIN-u, u jednom glasilu koje pretenduje da bude neki mejnstrim časopis, imate članak koji je prepisan sa internet sajta jedne političke organizacije, koja je zapravo glasilo političkih organizacija kakav je Stormfrant. To ukazuje na nekoliko stvari, a prvo na to ne postoji neka osetljivost na vrlo problematične desničarske teme, koje bi tom autoru mogle da ukažu – pa, ovde možda nešto nije sasvim u redu. Ako to pogledamo u kontekstu glasila kakvo je NIN, oni su pre nekoliko meseci imali članak o streljanju na internet forumima, u kojima je PodForum Peščanika poređen sa forumom Stormfranta i gde su oni predstavljeni kao identične stvari. Znači, tada Stormfrant nije spominjan kao nešto ekstremno da bi se delegitimisao Stormfrant, nego da bi se delegitimisao Peščanik. Ali onda, nekoliko meseci kasnije u istom tom NIN-u se prepisuje članak, koji potiče potpuno iz ideološkog miljea Stormfranta. Znači, vidimo formiranje neke ideje o srednjem putu koja naginje ka ovom prvom, jer sa njim ima prirodne ideološke sličnosti. Isto se dešavalo u Srbiji 30-ih godina prošlog veka. Ljudi koji su insistirali da su komunizam i fašizam dva podjednaka zla, uvek su završavali na strani fašista. Kad je došlo do prekida pregovora o pridruživanju Evropi u maju, bilo je interesantno posmatrati kako se o tome izveštava na zapadu, recimo u Engleskoj. Dosta pažnje tome je posvećeno na BBC-u i tako dalje i zbilja nije bilo nikakvih antagonističkih stavova izrečenih o Srbiji. Znači, ja mislim da na zapadu oni zbilja sada Srbiju ne posmatraju, uprkos onome što se ovde može pročitati, kao bilo šta posebno. Oni posmatraju Srbiju u paketu, čak se ni ne govori toliko o Srbiji, govori se o zapadnom Balkanu. Znači, Srbija će ući kada ispuni određene uslove. Ali mislim da se ovde javlja problem, a to je ta Koštunicina ideja o dvosmernoj saradnji. To je kao kad bih ja otišao u biblioteku i kažu mi – izvini, dečko, moraš da ostaviš torbu na šalteru, a ja kažem – a šta ćete vi meni da date, gde je tu dvosmerna saradnja. Potpuno bezveze, nema dvosmerne saradnje, ispuni uslove ako želiš da se učlaniš u taj klub i gotovo. Ali ovde se to uvek dešava zbog te opsesije samim sobom, zbog te opsesije da je Srbija nekako posebna i tog kompleksa da Srbiju svi mrze, što na neki način predstavlja možda i svest o tome da se jesu dešavale grozne stvari i da možda imaju i razloga da nas posmatraju kao posebne, ali uopšte nemam utisak da je to tako. Jer tamo se mnogo više polemiše o tome da li Turska može da bude deo Evropske unije nego Srbija, zato što je Srbija njima potpuno neinteresantna kao takva i jedino što ih zanima jeste da se izruči Ratko Mladić. Sećam se da je Vladeta Janković još davno rekao kako je Koštunicina misija da on jednog dana ode i učestvuje u nekim pregovorima, na nekoj mirovnoj konferenciji i da tamo nešto potpisuje. I to je zapravo ta ideja da Koštunica ima želju da on ode negde i da njega neko pita za njegovo mišljenje i da on tamo izigrava nekog mudraca, a to ga niko neće pitati, jer Srbija nije u toj poziciji. Niko tamo ne analizira njegove misli, to je birokratski proces usaglašavanja normi i prihvatanja jednog sistema vrednosti za koji se zalaže Evropska unija, ništa drugo. U redu je da kod nas postoje te javne debate hoću – neću, ali ako se ta debata odvija u glavi predsednika vlade onda imamo problem, ne ako ta debata postoji u društvu, ona i treba da postoji u društvu. I njihova opsesija partnerskim odnosom je potpuno besmislena. Kao kada Jočić koji traži partnerski odnos između policije i novinara, da novinari opanjkavaju šta se dešava među navijačima. To je stalno mesto, niko ne radi svoj posao, svako traži neki partnerski odnos, potpuno besmisleno, a taj partnerski odnos je zapravo način da se ne radi ništa. Svetlana Lukić: A Jovane, kako je tamo propraćena sahrana Miloševića? Jovan Bajford: Mene je užasno iritirao taj period posle Miloševićeve smrti zato što je to bio neki užasno dosadan vikend. I oni su bukvalno na tom BBC-u, koji ima vesti 24 sata, i na CNN-u i tako dalje, pošto se ništa drugo nije dešavalo, permanentno imali novinara kod skupštine, koji više nije znao šta da radi, pa je na kraju komentare iz naših tabloida. Padala je neka kiša i potpuno je izgledalo kao da je cela Srbija u žalosti zbog Miloševića. Ja sam onda mislio – hajde, neka neko nešto uradi, neka neko dođe i protrči go ispred te kamere i da viče – umro Sloba. Teško je objasniti ljudima u Engleskoj da ti generali u uniformama nisu stvarno generali nego da su penzionisani, da su se obukli u svoje paradne uniforme, da ti ljudi tamo ne predstavljaju državu, a stvarala se slika kao da se njemu odaju državničke počasti. I stvarno, ja sam mislio da neko treba da iznajmi avion sa onim transparentom iza, da samo napiše – gotov je, ili bilo šta, ali čisto da bi se videlo neko različito mišljenje. Oni baloni su bili super, ali su došli suviše kasno, jer trebalo je reći nešto pre sahrane, u onom periodu od nekih 48 sati, kada se ništa nije dešavalo. I trebalo je ispuniti taj prostor jednom kampanjom, da se pokaže da ti koji su tamo plakali u Požarevcu, da je to manjina u Srbiji i da oni ne predstavljaju sve ostale. Užasna je frustracija ljudi koji imaju te neke vizije o srpskom Kosovu i tako dalje, to što oni nemaju nikakvu silu, to što oni ne mogu ništa i da hoće. I to možda njih na neki način čini još tvrdoglavijim, jer nemaju čime da se odupru. To je kao kad uzmete dete, pa ga onako na odstojanju držite za glavu, a ono užasno maše rukama i što je dalje od vas, što ga na većem odstojanju držite, to on jače maše rukama iz sopstvene nemoći. Tako da to je situacija u kojoj će se Srbija naći, ona više ne predstavlja nikakvu opasnost i kada se kaže da će ta Srbija, Kosovo biti fitilj na Balkanu – svi se smeju. To je fitilj koji će posle dve sekunde neko da zgazi i taj fitilj će se ugasiti i Srbija je sada u situaciji da je apsolutno niko ne šljivi. Mislim, ovo sa ovom utakmicom i Koštunicom, to je sprdnja, oni se sami sa Koštunicom zezaju, jer više nema šta ozbiljno da se kaže. Šta ozbiljno reći kada je sve što je ozbiljno već rečeno, oni sada izvale štos, kojim Koštunicu predstavljaju kao nekoga ko sebe užasno ozbiljno shvata, ali oni više ne mogu ozbiljno da ga shvate. I onda portparol reaguje opet ozbiljno, dobro da nije rekao – mi smo u Urugvaju 36. godine bili četvrti, mislim, potpuno jedna suluda situacija i na jedan štos oni odgovaraju ozbiljno. Potpuno bezveze, i stvarno, očigledno je se oni sprdaju sa njim. To može da bude i loše po nas, jer što se više oni sprdaju, to će ovi da se osećaju poniženije i onda će još više da idu đonom i da kontriraju, a onda radikali uživaju u tome. Sve ove teme, sve ove ideje njima idu na ruku, jer oni su u tome uvek bili još mnogo bolji, u tom kontriranju, u nekim prostaklucima. To je stalan povratak unazad, to više nije stagnacija i nije da sad nešto ide na gore, u smislu da je drugačije nego što je bilo, ali ide na gore. Ovo je potpuno povratak unazad, kada mi danas imamo rasprave u kojima učestvuju akademici. Akademija nauka, ljudi koji su sada još 15 godina stariji nego što su bili pre 15 godina kada su počeli sa time – oni sada još uvek raspravljaju o pitanjima ko je tu Srbin, ko nije Srbin, gde su granice tog nacionalnog bića, šta se dešava. Potpuno je vraćen film na teme s kraja 80-ih, gde su ljudi 15 godina senilniji nego što su bili, ali teme su ostale identične. Oni su i pre tri četiri godine razgovarali o tome, ali između svoja četiri zida na Akademiji, niko ih nije šljivio. Ali danas su oni opet u centru pažnje i opet su u centru pažnje pitanja opstanka nacije, Srbija se saginjati neće. Apsolutno se vratilo ono što je bilo pre 15 godina. Svetlana Lukić: Slušali ste Jovana Bajforda, a pripadnici neke istočnjačke religije, mislim da su bramanci, veruju da kada neko ozbiljno zgreši ponovo će se roditi svakako, ali na nekom daleko nižem stupnju, na primer kao buba, kao žaba ili neki drugi ljigavac. Srbija je za života umrla i rodila se na nižem stupnju, izgubila je identitete koje je imala i izgleda pod hitno moramo da skuckamo neki drugi. O tome će govoriti docent Fakulteta političkih nauka, Slobodan Marković, ali pre toga da čujemo priču o bogatom istorijatu srpskog političkog ekstremizma.
Objavljeno:
Lorka, slijedeci tekst bi mogao dati odgovore na tvoja pitanja i dileme. Nazad u boj za narod svoj Nazad u mrak, daju nam znak, nazad u kvar, za davnu stvar. Nazad u mulj, potop i ulj, nazad u boj za narod svoj. Nazad u jad, selo i grad, i star i mlad unazad sad, nazad ... Gosti: istoričarka Dubravka Stojanović, socijalni psiholog Jovan Bajford, istoričar Slobodan G. Marković Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković Svetlana Lukić: Predsednik vlade nezavisne, odnosno od svih ostavljene Srbije, dugo je glumio Hamleta, koji je govorio da bi mogao biti zatvoren u orahovoj ljusci, pa ipak se smatrati kraljem vasione. Naš mali kralj je juče odlučio da izađe iz rupe i ode da vidi malo sveta, bio je u Kragujevcu i sa sobom poveo celu vladu da mu čuva strah u toj vratolomnoj avanturi od putovanja do Batočine, a potom naglog skretanja prema Kragujevcu. Taman kada je mislio da je putovanjima kraj, zazviždao mu je Džordž Buš i moraće da se uputi preko velike vode i ode na raport kod Juniora. S obzirom na tretman koji poslednjih dana ima naša vlada, ne bi bilo neobično da ga Buš primi na svom ranču i dok timari svoje konje i tu mu saopšti konačno rešenje kosovskog pitanja. Američki ambasador je već nagovestio šta velika sila misli o ponašanju naše vlade, o njenom najnovijem kevtanju na međunarodnu zajednicu. Ambasador Polt je rekao da se malo uozbiljimo, a strpljivi i konstruktivni Oli Ren je izgubio živce i počeo je da se sprda sa nama koristeći terminologiju neoubičajenu u diplomatiji. Glupost kojom mu je uzvratio Koštuničin predstavnik za štampu, Srđan Đurić, govoreći da smo se mi za razliku od Finaca bar plasirali na Svetsko prvenstvo već je ušla u legendu. Dakle, Koštunica mora u Ameriku, Amerikanci su izgleda rešili da od za njih uvek kilavih Evropljana preuzmu problem, ovaj put kosovski, i reše ga po kratkom postupku. Amerikanci su za Evropu siledžije, a Evropljani za Amerikance neefikasna družina raznih država. Kisindžer je jednom pitao - kad želim da pozovem Evropu, koji pozivni broj treba da okrenem? Ove nedelje Koštunica je malo vežbao susrete sa drugim ljudskim bićima. Bio je u skupštini povodom izbora Ivane Dulić za potpredsednicu vlade i šta nam je rekao, prvo nas je tešio da nova potpredsednica vlade i novi ministar poljoprivrede ne znače nikakvu promenu, kao da je promena nešto najužasnije na svetu. Pa ne menjaju se samo glupaci i mrtvaci. Onda je predsednik vlade rekao da on hoće partnerski odnos sa svetom, a ne da ga kojekakvi blerovi, bušovi i ostali žakovi širakovi ucenjuju. Pa njega su, bre, lično glasali šumadijski seljaci i beogradski slavski Srbi. Njega, bre, podržavaju svi oni pisci i svi oni pesnici koji veruju da je bog stvorio Srbe da bi ratovali i umirali, e da bi ih onda oni opevavali i oplakivali. Poslednjih dana smo ušli u novu fazu samoizolacije, svi se svađaju sa svetom, počev od predsednika Tadića, pa do Srđana Đurića. Radikali su podivljali, a čuveni slučaj, predsednik skupštine Predrag Marković, imenovao je ljude koji će nas predstavljati u Savetu Evrope i u OEBS-u. U ovim važnim telima će nas predstavljati Zoran Krasić, Aleksandar Vučić, Toma Nikolić, Ivica Dačić, Gordana Pop Lazić. Da mogu, ove nedelje bih obišla svaki grad i svako selo u Srbiji i lepila isti plakat, koji je leta 45. osvanuo po celoj Nemačkoj. Na njemu je ispod slika ratnih užasa pisalo - To je vaša krivica. Demokrate i G17 plus su takođe degutirane, demokrate su najavile da će preduzeti drastične mere i povući svoje predstavnike iz delegacije, smeta im Zoran Krasić. On, bože moj, koristi govor mržnje. Zar su radikali postali fašisti tek od kada je Krasić rekao da je Ivana Duliš ustaša? A šta su ono beše pre toga radili i govorili Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i ostali maroderi? Ponekad mi se čini da je ovo tragično vreme za sve normalne ljude, ali izgleda da tragično nije adekvatan termin. Ova beslovesnost ne treba da se gordi. I evo nagradnog pitanja za kraj - predsednik vlade ne vlada ničim, a od crnogorskog referenduma, izgleda ni samim sobom, pa ko onda vlada ovom jadnom zemljom? Znamo da budžetom, odnosno kasom uzajamne pomoći vlada Mlađan Dinkić, ali ko vlada ostatkom zemlje? Nije li vreme da najzad saznamo ko je čovek po imenu Aleksandar Nikitović, šef Koštuničinog kabineta, prema kome je izgleda Ljiljana Nedeljković mala, umiljata maca. Na početku Peščanika slušate istoričarku Dubravku Stojanović. Dubravka Stojanović: Samo ako pogledamo poslednju nedelju imamo stvarno zbir neverovatnih događaja, počevši od načina na koji je premijer izgrdio Evropsku uniju do fudbalske rasprave sa Olijem Renom. Ali nešto je drugo tu meni bilo zanimljivo, na primer naša fudbalska reprezentacija, pri čemu ne mislim na 6:0, to nije toliko važno, nego mislim na činjenicu da je u poslednje dve utakmice naša fudbalska reprezentacija dozvolila da dobije dva crvena kartona i da ima dva penala. Mislim, na svetskom prvenstvo to je naravno nedopustivo, ali moramo da se zapitamo kako je to moguće. Ja mislim da upravo to ponašanje govori takođe o tom nekom autizmu i o toj nekoj odlepljenosti od sveta, jer kako je moguće da jedna reprezentacija sebi dozvoli da izgubi u dve utakmice dva igrača zbog crvenih kartona i da ima dva penala zbog toga što fudbaleri igraju rukom. To znači da oni ne znaju pravila, da ne znaju da se u fudbalu ne igra rukom. Prema tome, pošto oni naravno znaju ta pravila i pošto oni igraju u evropskim klubovima, onda to znači da oni kad se nađu u toj reprezentaciji, oni počnu drukčije da se ponašaju, po drukčijem nekom ključu i onda vi dođete u ovu situaciju. Dakle, ja sad uopšte ne govorim o kvalitetu i o rezultatu, to nije bitno, ali je bitno kako se oni ponašaju. To kako se ponašaju pokazuje da oni jednostavno tom svetu ne pripadaju. Mislim da treba da se obrati pažnja na to kako se Evropska unija ponaša prema Srbiji u poslednje dve nedelje. Ako ste primetili, u poslednjih nekoliko izjava iz kancelarije Olija Rena jasno se može videti da Evropska unija tretira Srbiju kao neuropsihijatrijskog bolesnika, kao nekog ko je u akutnom napadu. Dakle, kao prema jednoj maloj boci nitroglicerina, koja samo što nije eksplodirala. I oni su sad nas počeli da teše, oni su počeli da nam šalju smirujuće poruke, oni odgovaraju na ove prosto neshvatljive i neverovatne napade Vojislava Koštunice, na jedan način koji jasno pokazuje da oni nas tretiraju kao boelsnika, što je meni na neki način drago, jer se sada stiče utisak da su oni konačno shvatili da je taj problem vrlo ozbiljan i da se taj problem ne svodi samo na Ratka Mladića, da je problem dublji i da treba ići na te dublje uzroke problema. To je moja opsesivna tema, taj autizam i nemogućnost komunikacije sa svetom. I bojim se da oni narodi čije elite izgube mogućnost komunikacije sa drugima i sa svetom imaju vrlo ozbiljan problem. Pošto me muči taj problem, razmišljala sam o problemu sa Kosovom, približavamo se kraju pregovora, postaje sve jasnije da će Kosovo biti na neki način izvan Srbije. Intenzivno razmišljam o čemu se tu radi, koja je to vrsta političkog i istorijskog problema dovela do gubitka jednog dela teritorije. I ono što se najčešće može čuti, to je da je gubitak Kosova konačni kraj Miloševićeve politike i veoma mi se dopalo nešto što je pre neki dan rekao Žarko Puhovski na ovoj konferenciji koju je organizovala Vesna Pešić, on je tada rekao - to je konačni kraj Miloševićeve politike, ali i konačna pobeda Miloševićevih načela, jer je sada, sa etnički čistim Kosovom, konačno na teritoriji ranije mešovite bivše Jugoslavije pobedio etnički princip i svi smo dobili etničke čiste države. Međutim, ako razmišljam o ovom problemu sukoba sa svetom i u tom problemu izolacije u načinu samorazumevanja, ja se bojim da mi možemo da dođemo do jednog mnogo ozbiljnijeg zaključka, a to je da Kosovo nije izgubljeno ni 2006, da ono nije izgubljeno ni 1999. godine, već da je ono suštinski izgubljeno onog trenutka kada je dobijeno - 1912. godine. I da ono što se sada završava nije kraj Miloševićeve politike, već da je to kraj jedne nacionalne politike koju je vodila srpska intelektualna i politička elita od XIX veka i da ako su se već mnogi istoričari igrali s tim od kada do kada traje XX vek i ako imamo razne varijante kratkog i dugog XX veka, ja bih sad predložila ideju o pomerenom XX veku, o pomerenom srpskom XX veku koji bi onda mogao da traje od 1912. do 2006. 1912. godine u Prvom balkanskom ratu Srbija je vrlo brzo vojno ušla na Kosovo i ta teritorija vrlo brzo je pripojena srpskoj državi uz teritorije Sandžaka i dela Makedonije. Novine su tada bile pune patriotskih usklika, govoreno je da je osvećeno Kosovo, da je ostvareno Lazarevo obećanje, da je vraćena srpska srednjevekovna država i tako dalje. Tom patriotizmu u tom trenutku niko nije odoleo, pa čak ni večito cinični Skerlić. Međutim, dobitak te teritorije 1912. godine pokrenuo je u srpskoj skupštini 1913. godine jednu strašno zanimljivu raspravu, na koju mislim da smo dužni da se danas vratimo i da počnemo od nje kada razmišljamo o tome kako je Srbija uspela za jedan vek da izgubi deo svoje teritorije. Ta skupštinska rasprava vodila se oko teme koju su oni tada zvali - uređenje novih krajeva, dakle, kakav će se politički poredak uvesti na teritorijama koje su tada pripojene, dakle, na Kosovo, u Makedoniju i Sandžak. Vladajuća Radikalna stranka Nikole Pašića smatrala je da u tim novim krajevima treba da se uvede specijalni vojno-policijski režim, da su to krajevi koji nisu dovoljno kulturni, kako su govorili, da oni nisu dovoljno politički razvijeni, da se ustav Srbije, koji je zaista bio demokratski, ne može proširiti na te nove krajeve, da oni ne mogu dobiti pravo glasa, da ti novi stanovnici, a podsećam, to je bilo oko milion ljudi na Srbiju koja je pre tih ratova imala negde ispod 3 miliona ljudi, ona je sa tim novim krajevima dobila još jedan milion, dakle, radilo se o gotovo trećini stanovništva tadašnje Srbije. Opozicija je vrlo žestoko ustala protiv takvog koncepta govoreći da su to građani Srbije, da ih moramo tretirati jednako, da oni moraju osetiti zadovoljstvo što više nisu u Osmanskom carstvu, što su sada ušli u sastav Srbije, da oni moraju dobiti politička prava, da se mora izvesti agrarna reforma, da ti ljudi dobiju vlasništvo nad zemljom. Da se mora čitav niz evropskih reformi tamo sprovesti da bi oni osećali neku vrstu zadovoljstva što su promenili svoj državni status. Ta rasprava trajala je nekoliko meseci i naravno kao pobednik iz te rasprave izašla je većinska i vladajuća Radikalna stranka Nikole Pašića i tamo je uveden poseban vojno-policijski režim. Dodatan problem bio je u načinu na koji je taj režim sproveden, jer niko od činovnika, niko od policajaca, niko od vojnika nije hteo da ide tamo. Hteli smo teritorije, ali nismo hteli njima da vladamo demokratski, evropski, civilizacijski, tako da se tamo odlazilo po kazni, pa bi kažnjeni činovnici, a činovnici su u Srbiji najčešće bili kažnjavani zbog korupcije, odlazili tamo da rade u opštinskim, poštanskim, železničkim i ostalim državnim poslovima. Kažnjeni policajci, koji su recimo tukli u Srbiji građane, pa su zbog toga bili kažnjeni su odlazili tamo, kažnjeni oficiri. I mi smo dobili jednu, ne samo u pravnom smislu posebnu upravu, jer ti ljudi nisu imali pravo glasa i na njih nije bilo prošireno važenje ustava Srbije, već smo dobili jednu kažnjeničku, legionarsku ekipu koja je sprovodila svoju ličnu volju, koju više niko nije mogao da kontroliše, jer su se ti ljudi samim tim što su po kazni bili poslati tamo, dodatno loše ponašali, jer su imali još i tu vrstu besa prema državi koja ih je na taj način kaznila. Razmislimo samo na primer o tome šta je Austro-Ugarska uradila za svega 30 godina vladavine u Bosni i Hercegovini. Austro-Ugarska je ušla u Bosnu i Hercegovinu posle Berlinskog kongresa 1878. i 1808. je anektirala Bosnu i Hercegovinu. Za tih 30 godina u Bosni i Hercegovini je sagrađeno otprilike sve ono što i danas možemo u toj zemlji da vidimo, počevši od reprezentativnih državnih zgrada, do celokupne infrastrukture, svih puteva, železnice, svega modernog što i danas u Bosni i Hercegovini postoji. I zahvalnost stanovništva Bosne i Hercegovine prema Austro-Ugarskoj ostala je na neki način trajna i u istorijskom pamćenju Franjo Josif je ostao kao neka vrsta našeg cara koji nam je doneo vodu i kanalizaciju i puteve i zgrade i železnicu i tako dalje. Srbija je, dakle, 1912. na Kosovo, Sanžak i Makedoniju uvela vojni režim i nije uvela ništa od svega ovoga što sam pomenula, što se recimo desilo u slučaju odnosa između Austro-Ugarske i Bosne i Hercegovine. I zbog toga ja mislim da mi moramo da razmišljamo u tom pravcu, ako želimo da Srbija uspostavi neku kopču prvo sa sobom, a onda i sa ostatkom sveta, odnosno u čemu je problem Srbije da komunicira sa onim drugim. Srbija se tada povećala za ovu teritoriju koju pominjemo, a već 1918. godine ona je ušla u potpuno novi sklop sa narodima koje do tada nije poznavala, ušla je u Jugoslaviju, i to sa svojim konceptom centralizovane i unitarne države. Taj koncept sudario se sa konceptima svih drugih naroda koji su smatrali da je Jugoslavija neko oslobođenje u odnosu na Austro-Ugarsku, da će njima biti bolje, da će dobiti demokratiju, da će dobiti agrarnu reformu koju sam već pomenula, da će dobiti više nacionalnih prava. I vrlo brzo, već pri izglasavanju vidovdanskog ustava oni su shvatili da će u novoj državi oni imati manje prava i manje demokratije i da nikada neće biti rešeno agrarno pitanje, i da nikada neće biti unifikovano školstvo te države, da se nikada neće uraditi ništa ozbiljno na zajedničkoj kulturi za svih tih 20 godina postojanja. I onda smo ušli u Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, koja je posle u Srbiji shvaćena kao neka vrsta kazne zbog toga što je bila federativna, pa se kasnije, 80-ih, kada je došlo do buđenja srpskog pokreta, govorilo da je federalizacija i pravljenje tih federalnih granica bilo kazna za Srbiju. Dakle, federacija se nije razumela. Nije se razumela Jugoslavija, nije se razumela federacija, nije se razumela decentralizacija, nije se razumeo onaj drugi. Tako da ja mislim da je taj raspad Jugoslavije, pa raspad Savezne Republike Jugoslavije, tj. ove zajednice Srbije i Crne Gore i sada sve ovo što se događa sa Kosovom, da je u stvari to pravi kraj tog suštinskog nerazumevanja onog drugog. Ja nemam sad sasvim odgovor kako je do toga došlo i u čemu je problem u komunikaciji između Srbije i svih drugih, ali jedan od mogućih odgovora jeste činjenica da, ako se prati taj kontinuitet političke kulture, mi možemo da vidimo potpuno izvitopereno razumevanje većine i manjine. Srbija je, kada je nastala kao država u XIX veku, bila gotovo etnički homogena država, dakle, tu su 98 odsto živeli samo Srbi, prema tome Srbija u svom državnom okviru nije imala iskustvo sa drugima. Ona je bila etnički homogena i njeno prvo iskustvo s drugima i njen prvi problem s drugima počinje tek 1912. sa pripajanjem Kosova, Makedonije i drugih, kada smo dobili prvi put neko stanovništvo koje nije bilo isključivo srpsko, isključivo pravoslavno. Međutim, kada ja govorim o odnosu većine i manjine, ja ne mislim samo na odnos većinskog i manjinskog naroda, koji se pokazao kao nesrećan tokom ovog izmeštenog XX veka o kome danas govorim. Ja govorim i o odnosu političke većine i političke manjine, taj odnos je bio uvek pogrešan i postavlja se pitanje u čemu je tu problem. Jedan od problema sigurno dolazi od načina na koji se u Srbiji dolazilo na vlast. Izuzev u nekim slučajevima 1905. i 1906. godine, u Srbiji se uvek na vlast dolazilo prevratom i taj prevrat je uvek podrazumevao revanš, osvetu prema prethodnoj političkoj eliti koja postaje manjina. Dakle, nije postojalo iskustva regularnih i normalnih smena vlasti u kojoj je većina većina na jedan kratak rok, ali svesna toga da će postati manjina i da je to ciklus koji zapravo disciplinuje demokratiju i disciplinuje jednu modernu političku kulturu. Ne, kada se dođe na vlast onda je vlast potpuna, kada se s vlasti pada onda je osveta prema tebi, tvoje poniženje takođe potpuno. To se može vrlo lako videti kada se čita bilo koji od istorijskih izvora, naročito kada se čitaju stenografske beleške narodne skupštine. Onda se vidi da većina sebi daje sva prava i ona može da izglasa šta god poželi i to najčešće čini uz ismevanje manjine, pa čak i uz glasno pevanje u skupštinskoj sali. Većina saopštava manjini da većina ima pravo da greši, većina saopštava manjini da ona može i da ima pravo da izglasa i nešto što nije po zakonu, jer tako misli većina. Na primedbe manjine da nema demokratije bez manjine, da je manjina legitiman deo demokratskog postupka, da nema ni jedne procedure koja ne uvažava manjinu i da se demokratija ne meri pravom većine već pravom manjine, većina je jednom prilikom izjavila, evo, izabrala sam jedan citat koji sam našla u Radikalskoj samoupravi - Manjina ima samo jedno pravo, kaže Samouprava, da sve svoje staranje upravi na to da i sama opet postane većina i dok taj uspeh ne postigne, mora se predati nemoći i isključenju. To je uvodnik vladinog lista Samouprava, i to je ono što je pre 15 godina onaj seljak rekao Vuku Draškoviću - Dođi na vlast, pa ću glasati za tebe. To je večito ponavljanje tog modela. Onda vi taj model prebacite na proširenu Srbiju 1912-1913, onda vi taj model prebacite na Jugoslaviju, onda vi taj model prebacujete na vaš odnos sa Evropskom unijom, doduše, vi sad tu više niste većina, ali vi ste toliko izgubili odnos sa realnošću da vi sebe uporno vidite kao centar sveta i ne vidite više realno svoje mesto. I vi se onda nalazite u jednoj vrsti samoizolacije, to je ono o čemu smo mi više puta u Peščaniku razgovarali – da naš problem ni najmanje nije ni embargo, ni sankcije, ni izolacija spolja, da je naš problem ona izolacija iznutra. I što se više bavim istorijskim istraživanjema, ja postajem sve više svesna da je elita ta koja je sistematski tokom XIX i XX veka sprovodila tu vrstu izolacije i mi se zbog toga moramo zapitati zbog čega je to tako. Evo, možemo da uzmemo samo dve stvari koje su izgovorene tokom referenduma za Crnu Goru i samo njih da analiziramo. Jedan vrlo liberalan mlađi političar koji se zalaže za nezavisnu Srbiju, mislim, on misli da je vrlo liberalan, u jednom intervjuu pre referenduma rekao je da Crna Gora treba da ode, da to želi njen narod, da Srbija treba da reši i problem Kosova na sličan način, ali je onda rekao - Tako je trebalo da se ponašamo i prema svima drugima i da ih pustimo da odu. Dakle, on koji sebe smatra mladim i liberalnim političarem i koji ima koncept nezavisne Srbije, za koji ja mislim da jeste moderan u ovom trenutku, misli da smo mi ti koji daju pravo drugima da odu, daju ili oduzimaju, sad već zavisi od političke pozicije u kojoj ste, ali u svakom slučaju vi ste ti, ne ti drugi narodi koji su neke odluke o sebi donosili demokratskim putem na referendumima, nego vi to pravo dajete ili uzimate. Dakle, vi sebi uzimate božanske prerogative u kojima vi odlučujete o sudbini drugih. Pa, sad, ako ste liberalni onda kažete - trebalo je da ih pustimo da idu. Druga reakcija u onim krugovima koji za sebe ne misle da su liberalni, a to su mi izgovorili apsolutno svi, od prodavaca do taksista i državnika, to je - Albanci i muslimani su im izglasali državu. I ne sećam se da sam čula da je neko rekao da su Albanci i muslimani ravnopravni građani Crne Gore, koji predstavlja priličan procenat građana Crne Gore, i u kojoj, pošto ona nema rasistički odnos prema njima, oni imaju pravo glasa, a pošto imaju pravo glasa, onda se i oni pitaju u kakvoj državi treba da žive. I mislim da ta izjava, ne samo što je rasistička i što se u tom konceptu ismevanjem neke druge rase ismeva i crnogorska država, nego što ona svedoči o tome kakav je vaš odnos prema tom drugom. Dakle, taj drugi u stvari po toj izjavi ne bi trebalo da ima pravo glasa. Dakle, to je isti onaj koncept iz 1912 - taj drugi nije ravnopravni deo naše države, taj drugi nije legitiman. Ako taj drugi nije legitiman, onda su prema njemu dozvoljena sva sredstva, kao što je bio slučaj sa članovima i pripadnicima opozicije u Srbiji tokom XIX i XX veka, a ako su prema drugom narodu dozvoljena sva sredstva, onda taj drugi narod na kraju tu vašu vlast doživljava kao okupaciju i protiv te okupacije počinje da se bori sredstvima koja nisu nimalo nežna. Prema tome, ako pođete od toga da je taj drugi nelegitiman i da on nije ravnopravan, vi se neminovno dovodite u situaciju da će on kad-tad krenuti protiv vaše države i samim tim se najčešće dovodite u situaciju da ćete tu teritoriju, koju ste jedva toj Srbiji priključili 1912. na kraju jednog istorijskog procesa izgubiti. Taj gubitak mislim da je nešto nad čim Srbija, ako želi da uopšte opstane u jednom savremenom smislu, mora da razmišlja. Sada se bavim istorijom Beograda na prelazu XIX u XX vek i između ostalog radila sam analizu imena ulica. Ulice su u Beogradu prvi put dobile imena 1895. godine i tada je imenovano 226 ulica i meni je sad bilo zanimljivo koje se vrednosti vide kroz ta imena, koji su ljudi zaslužili da dobiju imena ulica u Beogradu, koji je to sistem vrednosti koji se tu može pročitati. Ima tu mnogo zanimljivih stvari, ali evo, sad ću izvući samo jednu. Postoji samo jedan jedini strani pojam, dakle, nema nijednog stranca, nijednog stranog pisca, nijednog stranog političara, nijednog stranog geografskog pojma, bilo čega stranog, osim jedne ulice, a to je Moskovska ulica. Dakle, jedini strani pojam u 226 naziva beogradskih ulica bila je Moskva. Njih je naravno imenovala gradska komisija koju su činili intelektualci, pretežno, moram da kažem, istoričari. S druge strane, u tom istom Beogradu u tom trenutku imamo 400 kafana i analizirala sam imena tih kafana i to su najneverovatnija imena. Glavna beogradska kafana tog trenutka zvala se Njujork. Kakvu su predstavu ti ljudi mogli imati o Njujorku, oni te 1895. nisu videli ni fotografiju Njujorka. Dakle, šta je mogla biti njihova percepcija Njujorka? Ali je glavna kafana na Terazijama bila Njujork, pa smo imali Hamburg, Bosfor i Dardanele da ne pominjem, ali čitav svet, čitava svetska geografija nalazila se u imenima beogradskih kafana. Dakle, ljudi su sve to znali, imali su potrebu da svoje kafane imenuju na taj način, a elita je imala potrebu da od svih ulica jedino izdvoji Moskvu. Zato ja stvarno mislim da je ovo trenutak potpunog istorijskog poraza, zaista trenutak kada mi moramo i kada je naša dužnost da razmislimo o toj eliti, a vidimo da je ta elita, bar ona kulturna, bar ona intelektualna, nesmenjiva. Dakle, ista ona elita koja je dovela Slobodana Miloševića, ista ona elita koja je njemu napravila ideološki rezervoar, to je ista elita koja je sada ispraćala vozove u Crnu Goru, dakle, to su ti isti ljudi. Jedan nemački istoričar, on se zove Fric Fišer, napisao je jednu briljantnu knjigu koja se zove Savez elita. U toj knjizi on je pokazao da je bez obzira na sve ono što se dešavalo u nemačkoj istoriji, od ujedinjenja 1871, pa do kraha nacizma 1945, dakle, bez obzira na sve sisteme, bez obzira na to da li se radilo o carstvu ili o Vajmarskoj republici ili o socijalističkoj revoluciji ili o nacizmu, da je postojao jedan savez elita, koji je određivao nemačku spoljnu politiku i glavne nacionalne vrednosti. I ta knjiga Frica Fišera, to njegovo razmišljanje o kontinuitetu interesa određenog saveza elita, mislim da smo dužni da na taj način razmišljamo o Srbiji. Taj savez elita činili bi otprilike oni koje je naveo u svom neponovljivom i briljantnom tekstu moj kolega Nikola Samardžić, povodom Đinđićevog ubistva. On je u tom poznatom tekstu, Ubistvo u Orijent ekspresu, rekao da su Đinđića ubile upravo te vladajuće elite, jer su sve one imale interes da Đinđića više nema. A ja sad dalje razmišljam o tome što je rekao Nikola Samardžić i mislim da su te elite u savezu od XIX veka i da od XIX veka te elite nemaju interes da se Srbija promeni. I nemaju interes da Srbija postane deo Evrope i nemaju interes da Srbija ikada sprovede ozbiljnu reformu društva, jer šta bi radila Srpska pravoslavna crkva u reformisanom modernom srpskom društvu? Koje bi bilo njeno mesto? Svakako ne ovo koje ona ima danas kao vrhovni moralni i politički poglavar. Kakvo bi bilo mesto vojske u modernom srpskom društvu? Ona sasvim sigurno ne bi bila vrlo bitan politički činilac kakav ona jeste u Srbiji tokom čitavog XIX i XX veka. Da li bi jedna Akademija nauka mogla da bude išta više od onoga što je u Francuskoj, u modernom društvu, gde je to jedna čast, ali nemaju oni političku poziciju, ne mogu oni da se izražavaju prilikom svakog političkog problema koji se pojavi, da oni izlaze sa svojim mišljenjem i da oni smatraju da to mišljenje treba da bude nacionalni program, da su oni ti koji pišu nacionalni program. Dakle, u modernom društvu intelektualci ne mogu imati to mesto. Oni su, naravno, u konkurenciji, oni nude različita rešenja, oni su tu da kritički misle, to je njihov posao, ali moderno društvo ne trpi državnog pesnika. Državni pesnik sa reformisanom Srbijom gubi svoje mesto i odlazi na tržište, na kojem će se njegove knjige možda prodati, a možda neće, ali više neće biti onaj glas koji već 20 godina određuje naš nacionalni program. Šta bi radila naša trenutna finansijska elita u modernom društvu, koje ima čitav niz različitih elita, koje su u međusobnoj konkurenciji, gde onda nema samo jedan monopol određene vrste oligarha i tako dalje. Situacija o kojoj sam sada govorila jeste Srbija 2006, ali je to i Srbija 1906, to je i Srbija 1886. U svim tim godinama ove vrste elita stoje u formalnom ili u neformalnom savezu protiv Srbije i ja sam nekako sve više u to ubeđena i sve više moja istraživanja istorije Srbije pokazuju da je to društvo imalo impulse, imalo motiva da krene dalje i da je imalo briljantne predstavnike, pojedince koji su želeli promenu, koji su gurali i na pri tome najčešće izgoreli na kraju. Ali uvek je postojao taj neverovatni zid, koji mi svi osećamo, ali ne znamo da ga definišemo - mi svi osećamo neku prepreku. Ta prepreka nije samo Koštunica, to bi bio preveliki kompliment za njega kada bismo mi verovali da on to sve može da zakoči. Problem je, dakle, kako sada to rešiti. Mislim da je prvi korak da se to uopšte definiše, da mi vidimo u čemu je taj problem. Dobro, to društvo jeste nerazvijeno, dobro, ono nije dovoljno obrazovano, ono nema građansku klasu, ono nema mnoge stvari koje ga čine evropskim društvom, toga takođe moramo biti svesni, ali ja ipak na kraju svega mislim da je elita izvršila to ključno kočenje srpskog društva i da to neprestano radi, jer svaka promena ugrožava tu vrstu elite i tu vrstu pozicije koju oni žele za sebe da imaju. Ta vrsta pozicije zapravo je osnova jednog autoritarnog poretka i zbog toga ta elita neprestano jedino i može da proizvede autoritarni poredak. Nikakav demokratski poredak i nikakva ekonomska reforma tu nisu mogući, jer sve to ugrožava njihovu poziciju. I zbog toga se, mislim, Srbija neprestano i vrti između raznih vrsta autoritarnih poredaka, tražeći neprestano jedan novi oblik u kojem će ta elita koja je u suštinskom savezu, da preživi. Može da izgleda neki put da se oni posvađaju, može, evo sad smo nedavno mogli da pratimo tu raspravu između Akademije nauka, Narodne knjige i Zavoda za izdavanje udžbenika, ko ima pravo da piše istinu o Srbiji, da objavi srpsku enciklopediju. Među njima naravno dolazi do trvenja i onda to može izgledati kao neka struktuirana elita koja ima međusobnu konkurenciju, ali kad su suštinske stvari u pitanju - savez je tu. On nije nikada potpisan, ali on je do te mere suštinski, da se ja bojim da se on teško može dovesti u pitanje i mislim da je to ključni problem. Sada nam to sve postaje jasnije, sada se to kristališe sa ovim već potpunim odvajanjem od sveta. Mislim da je to nešto što odgovara najvećem broju pripadnika ovih raznih pomenutih elita i da je to, bojim se, trajno opredeljenje srpskog društva. Svetlana Lukić: Čuli ste pesmu Nazad Horkeškarta, to je Peščanikov predlog himne nove nezavisne Srbije. Politika je nedavno na naslovnoj strani u bojama srpske zastave štampala stihove Bože pravde, da je naučimo. To je dosta težak tekst, naša himna je lakša za pamćenje. Dakle - Nazad u mrak, daju nam znak, nazad u kvar, za davnu stvar. Nazad u mulj, potop i ulj, nazad u boj za narod svoj. Nazad u jad, selo i grad, i star i mlad unazad sad, nazad. Učićemo mi ovo još. U nastavku Peščanika slušate socijalnog psihologa, Jovana Bajforda. Jovan, kao što znate, već je nekoliko puta bio gost Peščanika, ovih dana je u Beogradu, a živi i radi u Engleskoj
Objavljeno:
Ne volim komentarisati na ove politicke teme... ali ovo je stvarno previse. Pa zar takva stoka zivi u Bosni. Ovaj prof. Vladimir Radosavljevic, Stevo Mihaljčić i jos neki bi se trebali ljeciti. Pozdrav za Dragan Bursaca, odlican text i drago mi je vidjeti da je ostalo bar nesto normalnih ljudi.
Objavljeno:
Ja ne razumijem smisao ovog blesavog portala, SFRJ nema, nestala u ratu. Hrvati i Bosnjaci je nisu htjeli. BiH je podijeljena u ratu, i Hrvati i Bosnjaci i Srbi su tako htjeli. Ocito je da svi imamo svoje stavove, svoje poglede na istoriju, itd. Jedino sto nije razumljivo da postoji nekoliko nostalgicara, koji nisu sposobni da krenu korak naprijed nego 5 nazad i zazivaju neko razumijevanje drugog. Toga nema, i nece biti, mi smo se ratom podijelili sto istorijski znaci, jednom za dobro. Srbi imaju svoje, Hrvati imaju svoje, Bosnjaci svoje. Na jednom se mozem sloziti niti su Hrvati voljeli SFRJ jer su se protiv nje borili i izgubili te borili i pobijedili (cestitam, i dajem aplauz), niti su Bosnjaci voljeli SFRJ jer su se u njoj osjecali kao muslimanski Srbi a SFRJ kao Srbiju gdje su oni manjina, posto nisu htjeli biti Srbi, niti zivjeti u Srbiji digli su se na noge organizirali napade na vojsku i policiju te ostvarili nezavisnost (cestitam i nagradjujem pljeskom). Srbi takodjer uvidjaju da nisu smjeli da podrzavaju komuniste i SFRJ, jer su im rasparcali Srbiju koju su ionako imali, te uveli nered koji se nikad nece popraviti, napravili etnocid u Crnoj Gori 48' kada je maltene 80% Srba nestalo sa popiska stanovnistva, i prodali crkvena dobra na Kosovu i Metohiji Albancima, jer nisu nesto gotivili crkvu. Mozemo da se svi troje slozimo oko jednoga SFRJ je bila sranje za sve nas, i dovela nas gdje smo sad.......... BUT NO, THERE'S MORE ........... e nejde to tako, ne moze da se slozimo, moramo da se medjusobno vrijedjamo i psujemo, tu u igru dolaze kako ja volim da ih nazovem 'djeca', ono sto nije ni primirisalo pionirsku maramu osim sto je slusalo Bijelo Dugme kad su granate vec uveliko padale, oni ce da povedu neku novu neo-nacionalisticku misao, stvorenu na odlikama komunizma kojeg oni ne poznaju. Naravno oni naivni kakvi jesu zagovaraju "komunizam" ali to cine kroz fasisticke tj. neo-nacionalisticke, unitaristicke metode, da nista drugo ne postoji doli njih 'Jugoslovena' tj. 'Bosanaca', sve ostalo treba da se iskorijeni, ako treba puskom. Ta djeca, potpomgnuta malo zrelijom ekipom koja je rat prozivjela u distanci svoga identiteta, i slaboscu karaktera da prihvati ono sto jeste, sa vecitim identitetom 'ostali', je u njima vidjela profit, i mogucnost da zasere ovu zemlju, koja je bas pocela da se slozi oko jedne stvari. Ta je, da je komnisticka SFRJ bila sranje za sve narode koji su u njoj zivjeli (Jugoslavija kao takva mozda ne, ali komunisticka idiotarija itekako jeste, kao sto je i vidljivo bez daljnjeg razglabanja), te da je vrijeme da taj period ostavimo iza nas i krenemo stvarati na osnovi onoga sto jesmo nanovo. Imamo mogucnost da to napravimo, ali nazalost veliki utjecaj ovih seratora i naivaca te ostalih neo-unitarista, nas koci u nasem djelovanju, i unosi nove, infantilne razloge prorasle iz nostalgije mjesto razuma, zasto da jedni druge po jos jedan put, da izvine redakcija, 'jebemo u zdrav mozak'. BUKA je portal eto bas te politicke misli.
Objavljeno:
Ko zeli mose, a preporucljivo je preslusati i procitati i neka mozda drugacija misljenja relevantnih strucnjaka. http://www.youtube.com/watch?v=KDimorIkJsk http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=89DQRMQBF0Y&feature=endscreen Nazad u boj za narod svoj : http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2006&mm=06&nav_id=202804
Objavljeno:
Ajde ako će vam biti lakše, u Hrvatskoj je oformljen partizanski pokret koji se širio po ostatku bivše Juge, a Tito je bio od oca Hrvata i matere Slovenke. Srbi su uspješno razvalili Jugoslaviju i vraćaju se svojim korjenima - ako ne može monarhistička Jugoslavija gdje će Srbi biti glavni i većina, otrpit ćemo multinacionalnu s republičkim granicama pa kad dođe vrijeme (Zagorac umre), onda ćemo opet po starom, brisati granice, održavati mitinge, zazivati Dražu, razbiti KPJ, preuzeti financiranje JNA pa će se okrenuti nama, a očistit ćemo je od starog JNA kadra i umiroviti ga tako da će vojsku većinom činiti Srbi. Na kraju ste, Srbi dragi, se jako usrećili - u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, a rat je počeo '95. Tko bi vama Srbima udovoljio, nebeskom narodu. :)
Objavljeno:
@Lorka: Most nije preimenovan nego mu je, kako rekoh, vraćeno njegovo ime iz vremena kad napravljen. I ne radi se ni o kakvom konkretnom "Latinu". Na području oko mosta, u vrijeme kad je napravljen, živjelo je pretežno katoličko stanovništvo, koje je tada nazivano Latini, pa je po njima i most dobio ime. I daj malo razmisli prije nego što odlučiš nešto napisati: "... da se jedan oslobodilacki pokret zvani Mlada Bosna nasilno brise iz spiska bosanskih spomenika..." Kako se to jedan oslobodilački pokret (koliko je oslobodilački, a koliko je čedo tadašnje srbijanske obavještajne službe, to je tek posebna priča) može brisati sa spiska spomenika, meni nikako nije jasno. A što se tiče "nasilnog brisanja": da, uklonjeni su, ne samo ime Gavrila Principa, nego i Miloša Obilića, Vojvode Stepe... A šta misliš zašto? Zato što su ta imena, njihov lik i djelo, postali uzor onima koji su sa brda skoro četiri godine razarali grad i u njemu ubili dvanaest hiljada ljudi, od toga preko hiljadu djece. Sarajlije jesu čudan svijet, ali očekivati od njih toliku dozu mazohizma (da u svom gradu čuvaju sjećanje na idole onih koji ih ubijaju i razaraju grad) ipak je malo previše, zar ne? Pozdrav svim antifašistima. P.S. I dalje nema odgovora na ključno pitanje: kad su to, i gdje, četnici ratovali protiv okupatora? Barem protiv Talijana, ako su već zazirali od Švaba.
Objavljeno:
PONAVLJAM JEDAN SVOJ KOMENTAR: -----Ovo je bitno jer je upravo kolektivno obezvjeđivanje svega i svačega kakvo vrše autori poput Bursaća, Dežulovića i sličnih, a samo sa ciljem opšte dezorjentacije društva, upravo dovelo do razbijanja te zemlje (YU). Na drugoj strani postoje autori poput Muharema Bazdulja kod kojih je jugoorjentacija očigledna (a posebno u kontekstu zdravih i utemeljenih stavova), ali nešto tebe i slične kvazijogoslavene ne primjećujem da komentarišete njegove tekstove. Ja jesam jugonostalgičar - koji pamti i dobro je poznavao to društvo (i pozitivne i negativne odlike) - ali ovdje je bitniji pristup autora pojedinim temama. Kod Bursaća postoji negativan pristup društvu - tzv. kritizerstvo svega i svačega (a bez predlaganja kako prebroditi uočene negativnosti. Pravilan stav autora treba da bude zasnovan na konstruktivnoj kritici (kakva ukazuje na negativne pojave, ali i predlaže metode otklanjanja istih). Pročitao sam dovoljno Bursaćevih tekstova da mogu izvući šablon po kom djeluje - uvijek izabere društveno osjetljive teme i na samo jednom primjeru popljuje kompletan jedan kolektivitet (najčešće SPC). Onda time proizvede podjelu među čitaocima na one koji ukazuju kako Bursaćevi stavovi nisu objektivni i istiniti (a izneseni primjer nikako nije pravilo), dok drugi koriste njegov primjer i pridružuju mu se u pljuvanju tog kolektiviteta. Kako Bursać najčešće pljuje po srpskom narodu i SPC, onda i nije čudno da njegovi tekstivi privlače one koji traže priliku da pljuju po srpstvu. Eto, zar je normalno da većina Bošnjaka na ovom portalu prati Bursaćeve tekstove (a BURSAĆ DRAGAN zvuči baš bošnjački), dok pomenutog MUHAREMA izbjegavaju kao "kugu". Znači Bursaćev "zadatak" je da otvara osjetljive društvene teme i najčešće najranjenije kategorije žrtava dira u same rane, a kako bi antisrpski nastrojenim čitaocima dao prostor za napad. Onda Srbi "ustanu" da brane svoj narod i vjeru, ali su u strartu hendikepirani (namjerno) jer je "vrli autor" Bursać namjerno izabrao "primjer" kakav je teško braniti. Hajde da Bursać jednom napiše tekst o vrijednostima kakve Srbi poštuju poput Tesle, Milevie Marić (Anštajnova supruga), Ive Andrića, Novaka Đokovića ili da ukazuje na pozitivne osobine srpskog naroda, pa da vidimo koliko će čitalaca "privući"... zna on da neće, pa se "drži" svoje antisrpske populacije... ali ako njemu nije "teško" kontinuirano pljuvati po svemu srpskom, ni meni nije "strano" pljuvati po njemu... i baš po onoj narodnoj "sa gospodom - gospodski, a sa lopovima -..."
Objavljeno:
Kao prvo Lorka, zamolio bih komentar za tvoj ispad sa Mostom. Ipak si uhvacen u sirenju lazi i huskacke propagande. Onako blago receno. Srebrenicu sam spomenuo a ne tebi prikacio nesto, zato sto sam se nadao da u dubini duse ti je bar malo zao onolikih ljudi koji su na onakav nacin pobijeni. Kazes da nisi bio tu pa kao ne znas sta se desilo. Okrenuo si glavu. Takodjer sam se nadao da neces spomenuti Nasera i njegove horde. Ispada da su srbi opet bili isprovocirani i da su Bosnjaci Srebrenice sami krivi sta ih je zadesilo. Zalosno i plasticno. Nisu mnogi bili tamo, ali pobogu covjece, toliko toga je pokazano, presuda doneseno, svjedoka prezivjelo, zar je i to po tebi neka tamo urota protiv srba. Druga stvar, svrstavas me u neku vecinu, naspram nekoj tvojoj manjini. Opet me svrstavas. Prednost ovog virtualnog komuniciranja je sto se ne pojavljujemo licno i ne moramo pokazivati svoje lice. To je Vendeta. Mozda ja ili neko ima potrebu da se zbog stida ili griznje savjesti krije iza nekoga ili necega. Bio sam ti napisao da postoje parametri i argumenti koji me mozda svrstavaju u tu tvoju manjinu. Prosto se ne zelim upustati u tu avanturu i praviti gresku kao maloprije ovaj SULJAGA@ koji podje nabrajati partizansku familiju. Duzno postovanje, ali mislim da je to glupo, jer ce navuci nekoliko komentara koji mu se nikako nece svidjeti i svojom krivicom ukaljati cast i dostojanstvo svojih predaka. Sreca pa se ovdje ne pojavljuju simpatizeri cetnistva, duboko bi zazalio. Zato Vendeta. Mogu se ponosti ljudskoscu ljudi koji imaju meni slicna razmisljanja ili mirne duse raspravljati sa ovakvima kao ti, jer se nemam cega stidjeti. Srebrenica jeste jedan simbol razumijevanja i ljudskosti, ma kojem narodu pripadao. A sto se tice te Jugoslavije, Slovenci rekose Milosevicu da ce doci u Beograd na onaj famozni Kongres Saveza Komunista Jugoslavije, ali da nece dozvoliti da ih on ucjenjuje i odlucuje. Lijepo su ga upozorili. Sjecam se onog sefa Slovenacke delegacije. Bio je hrabar. Slobodan onda uradi ono sto uradi i krenu sve naopako. Prvo sa onim bojkotom Slovenacke robe i preduzeca, te onda onaj legendarni upad Slobin u platni sistem Jugoslavije. Znas, tada nije bilo govora o nekom nacionalizmu, jos uvijek je bio prilicno nepoznat i neupotrebljavan onako kako ce kasnije poslije onog cuvenog govora na Gazimestanu. To je predivno opisao Ivan Stambolic kojeg kasnije nadjose zakopanog u nekoj sumi. Jos nesto da ne zaboravim. Informacija koju si vristao o trgu Bana Jelacica takodjer je sirenje mrznje i pozivanje na rat. Trg Bana Jelacica postoji od 1880 godine i sest godine kasnije je postavljen kip Bana Jelacica , kojeg komunisti sklonise poslije WWII. Znaci samo je vraceno originalno ime. Vec si dovoljno uhvacen da te optuzimo za sirenje mrznje i pozivanje na rat. Medjunarodni rat, jer mijesas i suverenu Hrvatsku u svoje spletke.
Objavljeno:
Momku sa Vrbasa: ako je Principov most preimenovan u Latinski, to i dalje ne umanjuje cinjenicu o kojoj sam pisao, cinjenicu da se jedan oslobodilacki pokret zvani Mlada Bosna nasilno brise iz spiska bosanskih spomenika, i to, gle cuda, od strane onih koji sebe zovu Bosancima. Da li je ime dato Ferdinandu, ili nekom Latinu, nebitno je sa ove tacke gledista (koliko citah, ako nije dobio ime, Ferdinand je bio u jednoj od opcija), ali ono sto je bitno, to je da sve odluke donosite ignorisuci narod sa kojim dijelite istu zemlju (i toboze sa njima gradite gradjansku drzavu). Vidim da su vam puna usta toga kako je Srbin ubio Ferdinanda u Sarajevu i izazvao I sv. rat. Znaci, cijeli svijet zaratovao zbog Principa, pa se i Amerikanci preko okeana ustremise na te jadne Nijemce! Em mu misa, kad kralja Aleksandra ubise u Marseju, Srbija ne napade nikoga! Ono sto je bitno u svemu, to je cinjenica da su se spomenici, imena ulica i toponimi mijenjali na svakoj strani, ali "bosanskim patriotama" smeta samo kad to Srbi rade u svojim naseljima. (Napomena: bosanski patriotizam na nivou Bosne je isto sto i cetnistvo na nivou Jugoslavije). Usput, u prethodnom komentaru sam vam dao nekoliko svojih prijedloga da ne izazovete neku novu krv na Balkanu. Posto mi je slobodno vrijeme isteklo i vjerovatno necu vise imati vremena da vas posjecujem u ovoj vasoj "avliji punoj buke", dao bih vam jos jedan krajnje dobronamjeran prijedlog: prihvatite Dodikovu inicijativu da se Bosna demilitarizuje. Glavni razlog: tako cete izbjeci neko novo krvoprolice. Cinjenica je da Bosna jedino opstaje kao protektorat i u tom slucaju je cuvaju strane sile. Od napada ni iz Srbije ni iz Hrvatske nema nikakve opasnosti. Naoruzana Bosna moze da posluzi samo za medjusobni pokolj, a za odbranu od stranog agresora nikako. Bosanci jedino to i znaju: da nozem idu na komsiju, a da se klanjaju stranoj sili i stranom protektoru. Dakle, nema oruzja - nema klanja, i mirna Bosna.
Objavljeno:
THOMASU HELVEGU: Uvazvam, gospodine, da se vi mozda ne osjecate antisrbistom. Uzecu to u obzir, pa vas ubuduce necu licno uvrstavati u tu grupu, cisto iz respekta i pravila lijepog ponasanja. Ali, to ne znaci da bih sebi trebao uskratiti pravo da i dalje diskutujem sa antisrbistima. Jer, tamo gdje se toliko negativne energije usmjeri prema srpskoj volji i zeljama (na sta imaju pravo) da zive svoj zivot, dok se negativnosti muslimanske politike od devedesetih do danas precutkuju, potrebno je bar da vam neko, poput moje persone koja je ovdje u manjini, bar malo pokaze kako i druga strana razmislja. Pa na koga cete ovako zestoko osipati paljbu, ako vam taj neko ne stoji na drugoj strani? Eto, pri svakom razgovoru sa Srbima, na ustima vam je Srebrenica! I vi na taj nacin Srbe zelite nasilno da uvucete u gradjansku Bosnu i da na vjestacki nacin pravite unitarnu bosansku naciju! Pa kako to mislite izbrisati Srbe iz Bosne, osim ratom? Niko od vas nikad nije htio komentarisati trogodisnje ispade oruzanih formacija Nasera Orica po srpskim selima (iz zasticene UN zone koja je sporazumom trebala da bude demilitarizovana). Ako se ne varam, jedan takav pokolj srpskog stanovnistva iz okoline Srebrenice/Bratunca se desio bas uoci pravoslavnog Bozica. Srpska strana insistira da se diskutuje sve, u paketu, a ne samo jedan segment koji odgovara vasoj prici. I tu je upravo problem u vasem nastupu koji Srbe ne moze pridobiti za konstruktivan razgovor: sto je evidentno da u svojoj prici birate segmente koji uporno imputiraju Srbima karakteristiku zlocinaca. Ako je to taj vas put "pomirenja", onda aferim! Ja principijelno nikad nisam komentarisao Srebrenicu (to ste mi vi prikacili). Nisam je nikad komentarisao jer, prvo, tamo nikad nisam bio pa ne znam sta se dogadjalo. Ali istovremeno vidim da mnogi antisrbisti komentarisu Srebrenicu kao da su svi sve vidjeli svojim ocima. Medjutim, uporednim citanjem podataka, shvatio sam nekoliko stvari: da je zlocina po svoj prilici bilo, da se on preuvelicava i koristi u dnevno-politicke svrhe, da se podaci vade jednostrano, selektivno, i iz konteksta, te da se izjave nekih eminentnih ocevidaca iz medjunarodnih snaga, a koje se ne uklapaju u "oficijelni sablon", naprosto guraju pod tepih. Svu tu alabuku, dakle, dozivljavam ne kao istinsku borbu da se objektivno kazni zlocin, nago da se stvore "psiholosko-propagandni" uslovi za oduzimanje srpskih prava u Bosni i neku buducu osvetu (novi rat). OSTALIMA: Neko kaze da je cetnistvo uzrok a ne posljedica rusenja Jugoslavije. Ene ga sad! Sta je bilo prvo, kokos ili jaje? Za rusenje Jugoslavije nisu krivi oni koji su je javno rusili, vec oni koji su je branili (!???) Ta (anti)logika moze da postoji samo u Bosni! Koliko znam, nigdje se zbog pojave neke lose ideologije ili lose politike nije cijepala drzava, vec se vodila borba protiv te lose ideologije. Zamislite da se u SAD zbog centralistickog i kriminogenog djelovanja CIA, otcijepi Kalifornija pod slicnim izgovorom kojim se danas sluze antisrbisti, i jos k tome objave da je drzava Washington agresor na drzavu Kaliforniju. Bilo bi to smijesno, zar ne? Ako vam je smetalo cetnistvo u "Srboslaviji", da li to znaci da ste otcjepljenjem zeljeli da mu pomognete da opstane u Srbiji, a da cete u otcijepljenoj Bosni sa cetnistvom lakse prezivjeti? (Iz prilozenog vidimo da nije tako, i da vam svaki srpski korak u njihovim naseljima u Bosni mirise na cetnistvo). Gospodo, vi vidite koliko muslimana danas ima u Srbiji. Vidite samo kako se muslimani u Raskoj/Sandzaku ponasaju prema svojoj drzavi Srbiji i Srbima kao narodu. Prema tome, ako oni to mogu danas, po cemu to vi tvrdite da to niste mogli jos jace da ste ostali s njima zajedno, u "Srboslaviji". Dakle, vi ste se u "Srboslaviji" mogli jos zesce boriti protiv "cetnistva" nego danas u Bosni. Vi ste u "Srboslaviji" imali mnogo srpskih pristalica za borbu protiv "cetnistva", a ovakvim otcjepljenjem ste i te srpske snage ostavili bez argumenata u toj borbi. Ni jedan izgovor za razbijanje Jugoslavije ne stoji! Cinjenica je samo jedna i vi je ne mozete ni jednim argumentom opovrgnuti: razbijanje Jugoslavije je bilo neopravdan i zestok zlocin koji je doveo do rata! A, sto se tice suverene Bosne, u uslovima kad se informacije svijetom pronose u jednoj sekundi, a svijet obleti za 20 sati, Bosna kao samostalna drzava ne moze opstati. Ona moze postojati samo kao protektorat stranih sila sto je uvijek i bila (pod Turskom, ili Austrougarskom, ili danas kao protektorat sila NATO). Ostavimo po strani neka feudalna vremena kad se Bosnom putovalo na magarcu i kad drzave prakticno nisu ni postojale, a pogotovu ne u ovim (Avnojevskim) granicama. Morate shvatiti da u uslovima kad gradjansku Jugoslaviju niste htjeli, tesko mozete ubijediti dva naroda da prihvate 'gradjansku Bosnu'. Ali, u cemu je rjesenje? Danas vise nije rjesenje u obnavljanju Jugoslavije (jer nju vise nece ni Srbi). Nije rjesenje ni u ovome sto vi radite (pritisak, blamaza Srba i imputiranje srpske krivice, pokusaj nasilnog mijenjanja postojeceg stanja)? Po mom misljenju, rjesenje je samo u promjeni diskursa, toleranciji prema svemu sto ona druga strana gaji u sebi, nemijesanju u unutrasnje stvari drugog naroda ili vjere ili entiteta, prestanku ganjanja vjestica iz proslosti, nastojanju da se narodi i lijevo i desno od Drine pomire i pokusaju izgraditi zajednicku strategiju za ulazak u EU. Sve dok to radite ovako kao sad, trazeci cetnike iza svakog coska, poturajuci Srebrenicu Srbima pod nos prilikom svakog otvaranja usta, trosenjem vremena na antisrpski propagandni rat umjesto na konstruktivne dogovore, toleranciju, i izgradnju fabrika, stanje ce biti ovako kakvo jeste - uvijek optereceno velikim sansama za neki novi potencijalni rat. A ja takvo izginuce ne zelim ni jednom covjeku na svijetu, a kamo li na ovim nesrecnim prostorima bivse Jugoslavije! Da pojednostavim, pomirenje i zajednicka strategija "ostatka Jugoslavije" za ulazak u EU je jedino preostalo rjesenje za Balkan. U protivnom, tesko Balkanu!
Objavljeno:
Stevo Mihaljčić: "Odgovor Refiku M.: Ti sa Turskom, i to onom otomanskom, imaš veze, Turska je vladala ovim teritorijem, a višestoljetne zločine su činili tvoji preci. Ja ću imati veze sa Bangladešom kada nas Bangladeš okupira i drži pod ropstvom 300-400 godina." HAHAHAHAHAHAHAAAAA! Je li Turska okupirala Srbiju i držala je pod ropstvom 30--400 godina? Dakle, po tvojoj logici, svi Srbi, Bosanci i Hercegovci su Turci. Kakav si ti moron, trebalo bi po tebi nazvati dimenziju za glupost. Ti si toliko glup da ti je kvocijent inteligencije u minusu. Ti si tako glup da kada neko prisloni glavu uz tvoju glavu može čuti šum mora. Tako si glup da te udario parkiran auto. Tako si glup da plavuše pričaju viceve o tebi.
Objavljeno:
ono sto se ovdje napise ili prepise od nekud je neciji stav i to skoro sve o njemu govori. ako neko ima problema sa mojim komentarima to je zato sto ima problema sa samim sobom i pun je komleksa. samo zidajte..................P.S. u mojoj familji su cetvorica (4) nosilaca partizanske spomenice. trojica sa majcine i jedan sa oceve strane. dvojica su nosici spomenice 41., jedan 42. a cetvrti 45., a imao je 17. godina. dvojica su poginula i to najmladji je poginuo jurisajuci na ustaske utvrde u posavini. niko od njih nije isao na ekspreno sissanje ili mjenjao uniformu u malo lezernije boje. jedan od njih je gazio neretvu i prelazio viseci most na jablanici. suljaga je vrlo ponosan na sve svoje u WWII. niko izdajnik, niko qvisling.
Objavljeno:
Nakon samo nekoliko procitanih komentara morao sam povracati.Ako je onaj "istoricar" profesor to je strasno,uzasno.Takvi kao on su najveci neprijatelji srpskog naroda.Mozete slaviti cetnike koliko hocete ali to ce ostati lokalnog karaktera jer citav svijet zna da su cetnici fasisti bili i ostali.Ovi najnoviji su i najgori.Jezim se od spoznaje da rat, izgleda, nije zavrsen.
Objavljeno:
Momak sa Vrbasa, moglo bi se reci, zacepi usta@Lorki, podatkom o mostu. Dragi Lorka, toliko si pjenio na Bosnjake, ali ovo sto uradi momak sa Vrbasa iako je mali djelic, ipak je gigantska stvar. Koliko li je ljudi (ukljucujuci i mene, priznajem), pomislilo, sta bi tim ljudima u Sarajevu, kad momcina s Vrbasa ispravi krivu Miljacku. Hajd sad budi bar malo covjek i izvini se na pokusaju sirenja mrznje, bar u ovom dijelu u vezi mosta. Jos nesto, provjereno je...most postoji od prije nekih 500 godina, u raznim oblicima, imenima...Jesi se provalio
Objavljeno:
Niko nije odgovorio na postavljeno pitanje: U kojoj su se to bici tokom Drugog svjetskog rata, gdje, koje godine, četnici borili s okupatorima? Mislim - protiv njih, a ne njihovoj strani, kao njihove sluge. I nemojte samo prosipati "šuplju" o tome kako su četnici izbjegavali borbu da narod ne bi stradao u odmazdi, da su "čekali pravi trenutak", "povoljne prilike"... Ne znam šta misle ostali prisutni, ali meni se zaista čini sljedeće: da su se svi protiv okupatora borili kao četnici, švapska čizma bi još uvijek gazila ovim područjem. @Lorka: Most u blizini kojeg je Gavrilo Princip izvršio "Sarajevski atentat" ne zove se Most Franca Ferdinanda. Ili su te obmanuli, ili svjesno obmanjuješ. Mostu je vraćeno njegovo ime kojim je nazvan kad je i napravljen: Latinska ćuprija. A za Jugoslavijom nemoj previše žaliti. Dva puta su je napravile velike sile, poslije dva svjetska rata, oba puta je propala. Dakle - ne ide, ma koliko ideja jugoslovenstva bila i lijepa i plemenita. S ponosom sam služio vojni rok u JNA, a onda me je ta ista vojska, zajedno sa "antifašistima" s kokardama na glavi, otjerala od kuće.
Objavljeno:
Ovdje je lakse metar u guzicu nego centimetar u glavu! Povraca mi se od komentara (sa par izuzetaka koji samo pojacavaju crnilo, kao slaba svjetiljka u totalnom mraku, cini da mrak bude samo jos strasniji) jos vise mi se povraca od onoga sto ovi umobolnici i primitivci ispranog mozga nemogu reci jer im nece dati administrator stranice.
Objavljeno:
Gorks, sve sto se trpa pod tepih izadje na povrsinu kad tad. Istini treba pogledat u oci. Zalosno je ali kod nas postoje tri ili vise dijametralno suprotnih istina. I sve dok se te istine ne priblize nemozemo ocekivati boljitak u Bosni i Hercegovini. Sve etnicke zajednice su zrtve nacionalne netrpeljivosti a i buduce generacije ce bolovati od iste bolesti ako se ne dodje do promjene prvo u skoslkom programu i medijima, a to bi trebao biti rezultat rada politickih lidera i pravih (ovo pravih naglasavam) intelektualaca.
Objavljeno:
@Lorka. Najvise sto sam mogao izvuci iz ove komunikacije je da sam skontao da nisi zensko. Nije namjerno, po imenu sam mislio da si upravo to. Sd druge strane, ne dozvoljavam da me nazivas nekakvim antisrbinom, jer takav nisam. postoji mnogo parametara po kojima nema sanse niti logike da me se nazove takovim. Ako nekoga kritikujem, kao na primjeru Halida Dizdarevica, godinama, ne mora znaciti da sam neki antimusliman iliti cetnik...Ne znam, a vise i ne zelim da znam, koliko ti je godina. Ja sam taj period antisrpstva licno dozivio i dobio priliku da svojim ocima i razumom donesem sud i zakljucke o istom. Mislim da tvoje uporno ponavljanje stavova, od kojih je vecina preuzeta s tv-a, novina a naravno sve iz usta politicara i akademika, govori mnogo. Koliko mnogo, to neka drugi kazu, ali ovako uporno za sve, a ma bas za sve, optuzivati druge....izvini, ali je mnogo plasticno. Ako je na primjer genocid nad Bosnjacima Srebrenice po tim tvojim rezonima samo jedan obicni cin osvete za nesto od prije stotinjak godina i to je to. Nema vise razgovora i protuargumenata, jer je to to. Dobili su sto su zasluzili, izazivali su nas, ko im je kriv i bla bla, onda je suvisno svako komuniciranje, jer se ovdje sve granice razuma i tolerancije zavrsavaju i pocinje mrak...
Objavljeno:
Lorka, nikada nisam lose govorila niti pisala o Jugoslaviji. Nema u drutvu nista idealno pa i Jugoslavija kao drustvena zajednica je imala pored mnostva vrlina i mane. Razvojem drustva te mane treba smanjivati ali neke politicke struje su uporno bile protiv bilo kakvih promijena. Jugoslavija je bila zajednica vise naroda i na zalost se raspala. Takva je bila, primjera radi i Cehoslovacka, ali oni se razidjose na kulturan nacin. Na Balkanu bracni par kad se razvodi skoro pa uvijek razvod prati mrznja i nasilje. takvo ponasanje koliko je rezultat mentaliteta toliko i nivoa kulture.
Objavljeno:
Neka ba, stvarno je dosta i previse. Izgleda covijek je tvrdji od kamena i moze dugo izdrzati, ali je i tvrdji za promjne posebno na bolje.
Objavljeno:
@GORKS..... dobar komentar!!! Ako tvoja poruka udje u 2% glava na ovom forumu uspio si.
Objavljeno:
Ovaj trend cetnistva nije proizvod raspada SFRJ nego njen uzrok. A to sto je vecina Srba bilo u NOBu nije vise bitno njima zadnjih nekoliko decenija pa zasto bi onda bilo i nama, ono sto je vaznije je sto je ocito, a to je da ova generacija nije u tom fazonu vec od kraja 80tih. Prema tome sve teze oko raspada zemlje i uzroka istog koje se isti Srbi hvataju padaju u vodu. I na kraju fasizam nije kad se mrzi jedan narod, to se zove sovinizam. Fasizam je kada se sprovodi politika jednonacionalnog eksluziviteta u sredinama i zemljama koje se mogu okarakterisati kao multinacionalne uz upotrebu svih sredstava da se jedan dio populacije obespravi i eliminise sto je gospodo odlicje vase politike jos od pocetka 90tih.
Objavljeno:
Odgovaram: THOMAS HELVEGU: Antisrbi (u koje ubrajam i vas) pocijepali su Jugoslaviju i njen sluzbeni jezik. Ja sam polutan, ali u takvoj situaciji nisam imao izbora nego da silom prilika prihvatim da je moj jezik srpski. U srpskom jeziku ne postoji rijec Bosnjak. Na srpsko-hrvatskom, to je bio musliman/Musliman. Na srednjevjekovnom srpskom, to je bio Poturica (nije vrijedjanje, to je bio zvanican izras srpskog jezika). Primjeri: na mom jeziku kaze se Bog. Na jezicima musimana, kaze se Allah; na njemackom sebe ljudi zovu Dojc (Deutsche), a na srpskom Nijemac. Zasto bih ja onda trebao da muslimane zovem Bosnjaci? Zasto ja sad moram da im se obracam na bosnjackom jeziku, kad ja govorim srpski? Musimani su tako htjeli da nam se i jezici razdvoje, zar ne? Dovoljno sam veliki ustupak ucinio sto izbjegavam srpsku rijec Poturica i sto ga oslovljavam po vjerskoj liniji koja je uvazena svuda u svijetu. Koliko znam, azijski muslimani se ponose izrazom musliman! Napomena: nisu svi muslimani antisrbisti, a ja ovdje polemisem samo sa antisrbistima, tj. onima kojima smeta sve sto pripada srpskom istorijsko-kulturoloskom (makar i ruznom) imidzu. Dakle, ne prihvatam tezu da ovdje raspravljamo samo o Draganovoj temi u vezi bileckog spomenika, a o Principovom mostu cemo drugi put! Ne gospodo! Procitajte malo bolje moj tekst pa cete shvatiti njegovu sustinu, a ne samo ono sto vadite iz konteksta i vidite na povrsini. Previse se bavimo nekakvim srpskim fasizmom po beznacajnim vukojebinama! Nekako se suvise bavite Srbima i njihovim fasizmom, da Principov most i Jugoslavija nikako ne dolaze na red kao teme. Uprkos mojoj konstataciji da je Srbija danas najmnogonacionalnija zemlja Balkana, vi jos uvijek o srpskom fasizmu, a do spomenika banu Jelacicu nikako da stignete! NEKA.BA: Srbi vam navodno stavljaju znak jednakosti izmedju centika i Srba!?? Otkud sad pa ovakva obrnuta teza. Koliko znam, antisrbisti su prvi stavili znak jednakosti izmedju ova dva pojma. Srbi su se dugo protiv toga bunili. Uporno dokazivali da su vijerni starom poretku (SKPJ je imao prodju samo kod Srba u toku rata, zar ne? Kod muslimana i Hrvata, od SKPJ nije bilo ni pomena ). Dakle, Srbe ste u cetnike otjerali vi, gospodo, antijugosloveni i antisrbi! Ovo sam vec napisao: zasto se stari partizan pretvorio u senilnog cetnika? Iz pokajanja! Zao mu sto je bio u Titinoj vojsci umjesto u Drazinoj, kad je vidio ko mu je srusio iluziju o bratstvu i jedinstvu! Pa zar ovu moju recenicu niste procitali!?? Ne, NEKA.BA, ja, kao srpsko-hrvatski polutan, nikako ne stavljam znak jednakosti izmedju cetnika i Srba. Opredijelio sam se za Srbe, kao uostalom i Emir Kusturica, a o cetnicima se tek preispitujem (jos ne mogu da donesem odluku naprecac, kao sto je odlucio taj "senilni" bilecki partizan). LIVNJAK: Imas pravo da svoj zivotni prostor svedes u pojam "bosansko-hercegovacki" covjek. Imas pravo sebe smatrati i nadnacionalnim covjekom. Ali, za mene ne postoji bosanskohercegovacki covjek kao nadnacionalni covjek. On je za mene nacionalista, htio to da priznas ili ne. (O ovome sam vec rekao, nadnacionalni covjek na Balkanu moze da bude samo Jugosloven). Sve drugo je grubi, podmukli, ratnohuskacki, ili pak skriveni NACONALIZAM. SRBIJA : Vi ste Srbin koliko sam i ja marsovac. ZRIKAVAC: Po vama je stvaranje srpskog entiteta izraz mrznje Srba prema ostalima. Opet preskocismo razbijanje Jugoslavije, antisrbizam, Srboslaviju, i stvaranje suverene Bosne! Zaboravljamo da je suverena Bosna nastala kao izraz mrznje prema Srbima i "Srboslaviji"! Zaboravljamo da je Srbe zadesio Jasenovac onog momenta kad su Bosna i Hrvatska postale jedna drzava (NDH) i kada su ustaske i handzar divizije cinile strasan pokolj nad srpskom nejaci! Zaboravljamo da je vezivanje zastava izmedju HDZ i SDA bio signal Srbima da se moraju nekako zastititi (pouceni iskustvom iz 2.sv.rata)! Shvatite vi taj srpski entitet kako hocete, ali ja ga shvatam kao izraz nuzde i izraz potrebe da se Srbi na tom prostoru bar nekako zastite. Uvjeren sam da je taj entitet samo posledica (tudje) a ne izraz (svoje) mrznje. Prije bih rekao da mrznju i danas nose oni kojima taj entitet smeta. Lijepo je reci da sam stanovnik Svijeta, Evrope, pa Bosne (vidim da ste preskocili Jugoslaviju, kao sto je uvijek preskacete). Zar nije i za Srbina logicno da kaze: ja sam prije svega stanovnik svijeta, Evrope, pa Republike Srpske (svako izbacuje ono sto mu kvari politicki ideal, zar ne)? Gospodo, ubistvom Jugoslavije pocinjen je strahovit zlocin i taj zlocin se nece nikad ispraviti laznim parolama o bosanskom nadnacionalnom gradjanstvu! Jadnim ljudima ostaje jedino rjesenje da bjeze sa Balkana, jer na Balkanu nema razuma. Na Balkanu niko ne uvazava potrebe one druge strane, ne trazi kompromis i ne postuje univerzalna pravila koja bi jednako vazila za svakog. Na Balkanu svako tjera svoje i ne obazire se na logiku, principe i moral: antisrbi pljuju po Srbima, Srbi se brane, ili se izvinjavaju brisuci pljuvacku sa lica. Ja znam, nazalost, da u ovakvom diskursku nema buducnosti bez novih problema. Tesko je zivjeti u mrznji i zao mi je savkog ko mrzi, jer mrznja unistava prije svaga onog ko mrzi. BOKI: Pocecu i ja sabirati ove podatke. Mislim da se Iluminati ne moraju previse truditi da smanje broj stanovnika na planeti. Jer, po svim ovim podacima, Srbi su vec pobili polovinu stanovnika na zemlji (jedino mi nije jasno otkud jos uvijek toliko nesrpskog stanovnistva u Srbiji, pored tolikih klanja i genocida).
Objavljeno:
Чињеница да Бошњаци такође нису задовољни Дејтонским споразумом, ни оригиналом, који је њихов лидер потписао у Дејтону, ни фалсификатом, који се данас примењује управо по њиховој мери, не значи да не би требало да га славе. Практично, мировни споразум их је спасао капитулације, јер је сам чин потписивања био само део међународног пакетa – аранжмана који је обухватао и америчку оружану и логистичку подршку у завршним борбама. Као што ни чињеница да Срби не славе годишњицу ЗАВНОБиХ-а не значи да заслуге за антифашистички покрет у Другом светском рату, како у Југославији, тако и у БиХ, као њеном делу, нису биле пре свега и највише српске, не само у верзији партизанског, него бар делом и четничког покрета. Аутентичан одјек минулих догађаја ипак се најбоље може препознати по конкретном понашању савременика. У Бањалуци и данас једна од главних улица носи име члана председништва АВНОЈ-а и председника ЗАВНОБиХ-а, др Војислава Кецмановића Ђеде. А у центру града, у парку хероја из рата 1941-1945, и данас поред осталих стоје бисте Османа Карабеговића, Шефкета Маглајлића, Хајре Капетановића и других муслиманских првобораца. И приликом сваког празника руководство Српске ту полаже цвеће једнако као и на споменик херојима рата 92–95. У Сарајеву, напротив, једно степениште на Кошевском брду које је носило име првог председника ЗАВНОБиХ-а преименовано је у част једног од локалних команданата Зелених беретки. Име Миле Перковића, потпредседника истог историјског оснивачког тела, који је био Хрват, нико и не спомиње. Биста Ђуре Пуцара, водећег партизанског и комунистичког руководиоца из БиХ све до почетка 70-их, одавно је срушена, а име оближње улице избрисано. У главном граду БиХ остала је успомена на само понеког антифашисту, али под условом да је био пореклом муслиман и да се писао Муслиман, односно Бошњак. Зато је деловало немало трагикомично када се бошњачки представник у Председништву БиХ ономад испрсио у Сарајеву као главни слављеник облетнице ЗАВНОБиХ-а. Добро, Бакир '41. још није био ни рођен, али његов рахметли бабо Алија је био већ добрано стасао за војску и засигурно није био у антифашистичком покрету. С обзиром на свој исламски ентузијазам, вероватно је са одушевљењем дочекао великог муфтију Ел Хусеинија када је дошао из Каира у Сарајево да, по договору са Хитлером, анимира босанске муслимане да крену на Источни фронт.
Objavljeno:
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска Дејтон и АВНОЈ PDF Штампа Ел. пошта Ненад Кецмановић петак, 07. децембар 2012. (Пресс РС) БиХ су 25. новембра, истога дана, прослављена два празника – један у Српској, други у Федерацији. Већ по традицији, у пола земље се слави дан потписивања Дејтонског споразума, а у другој половини дан одржавања ЗАВНОБиХ-а, док се на обе стране она друга годишњица прећуткује и игнорише. Откуда ова „јубиларна асиметрија" када се зна да је мировни споразум у Дејтону (и Паризу), поред Милошевића и Туђмана, потписао и Алија Изетбеговић, као легитимни представник бошњачког народа, односно да су у Мркоњић Граду, у присуству и хрватских и муслиманских, ипак доминирали српски делегати? Штавише, није тешко доказати да би ентитетски распоред прослава могао бити обрнут и да би тако било чак много логичније. Да будемо сасвим прецизни, Хрвати нису ти који у ФБиХ колективно прослављају годишњицу ЗАВНОБиХ-а. Са изузетком малобројних потомака ветерана комунистичког покрета које је ове године предводио Жељко Комшић, данашњим Херцег-Босанцима је много ближа успомена на НДХ као, према речима Фрање Туђмана, „израз повијесних тежњи хрватског народа за сопственом државом". Бошњаци су ти који у ФБиХ навелико колективно обележавају јубилеј Заседања Антифашистичког већа народа БиХ иако за то немају много више историјског основа него њихове ентитетске комшије. Павелићевог „цвећа хрватског народа" било је, такође, процентуално више међу домобранима, усташама и у СС ханџар дивизији него у партизанима, бар до пада Италије, када само најзадртији и најглупљи нису препознали да је фашизам губитничка страна. Све до тада муслиманске, потоње бошњачке масе у БиХ биле су бар лојални поданици квислиншке НДХ или су попуњавали њену злочиначку администрацију. А њихови политички представници, почев од Џафера Куленовића, Адемаге Мешића па надаље, седели су уз скуте поглавника Анте. Да је било тако, сведочи и податак да ни у политичком руководству, поред Тита, Ранковића, Кардеља, Ђиласа, Хебранга, Ивана Милутиновића, Моше Пијаде, ни у војној команди јединственог НОП-а, поред Арсе Јовановића, Ивана Гошњака, Коче Поповића, Пеке Дапчевића, Косте Нађа итд., није забележено ама баш ниједно муслиманско име. Потписивање Дејтонског споразума Антифашистичку димензију АВНОЈ-а Бошњаци славе као аргумент пред спољним светом да су тобоже били на правој страни у Другом светском рату. За унутрашњу употребу ЗАВНОБиХ славе зато што је БиХ тада идентификована као република и муслимани као један од њена три народа. При томе свесно и систематски прећуткују да је БиХ тада била призната искључиво као федерална јединица унутар Југославије (АВНОЈ), а муслимани нису били признати као нација. Дејтонски споразум, опет, није био никакав тријумф српског народа у БиХ, него пре пораз његовог легитимног опредељења да ова република, након сецесије Словеније и Хрватске, остане у саставу остатка Југославије заједно са Србијом и Црном Гором. Иако победничка страна у грађанском рату, који је и започео управо због наметнутог осамостаљења БиХ, ВРС је иностраном интервенцијом (НАТО бомбардовање околине Сарајева и америчка логистичка подршка хрватско-муслиманским јединицама у Босанској Крајини) принуђена на Дејтонски компромис. Треба се присетити са колико разочарaња је српски народ у Српској и БиХ крајем новембра 1995. дочекао вести о садржају споразума који је скројен и потписан у америчкој војној бази с оне стране Атлантика. Каснији ток догађаја показао је да је чак и тај, тешка срца прихваћен, компромис био међународна превара, јер је ОХР, накнадно наоружан бонским овлашћењима и подржан из муслиманског Сарајева, годинама отимао изворне надлежности РС и преносио их на централне органе. Тек од 2006. руководство Српске успева да блокира процес централизације и унитаризације, али не и да врати изворни статус ентитета, који је и сам по себи био од Срба изнуђен. Утолико би се могло рећи да славећи 25. новембар Српска обележава годишњицу изворног Дејтонског споразума, али само као мањег зла од онога у шта су га касније претворили његови творци оличени у ОХР-у.
Objavljeno:
mozda je prosjek ovih komentara dovoljan dokaz sta se desava sa nasim drustvom. Svako ima svoju istinu, a vase istine su totalno drugacije. Pogledajte milion filmova na youtube, pogledajte clanke evo i ovaj gdje dajemo komentar. 70 godina poslije II svjetskog, 17 godina poslije naseg rata, a avaz, jutarnji, glas eto i buka stalno sa nekim clankom o ratu, posljedicama rata, da li ce doci ponovo do rata, i tako dalje i tako dalje. jedan djecak od 18 godina zna vise o svim tim ratovima nego mi koji smo sa tim ratom zivjeli! Zar to nije tragedija? Evo, ja zivim u njemackoj, gledam kako zive njemci, oni su totalno operisani od rata, zivim i radim i druzim se sa njima, oni to ne poznaju, oni ne razvlace temu recimo da su ustvari francuzi bili fasisti, ali su pomocu propagande i amerike njihove zlocine sakrivali.... ili englezi, ili cesi, ili rusi, mi.... imaju mnostvo novina, ali ko se zabavlja tim temama, samo nekad, upored. Naravno da njemacka i dan danas mora pokazivati zaljenje zbog istrebljenja 5 miliona jevreja, ali jedan prosjecan gradjanin ne puni forume kako je to ovako ili onako, i da se opterecuje time. @THOMAS vidis da ti i ja pokusavamo nesto objasniti recimo lorki, ali dzaba, kao da je nesto zacarano. A i na drugoj strani imas mnostvo prosvjetljenih koji lupaju i ne prestaju. I na kraju, ja razumijem da se tematizira rat za vrijeme rata i neko izvjesno vrijeme poslije. Ali mi kao da smo shvatili internet i mnostvo novina kao poligon da taj JEBENI RAT nikad vise ne nestane iz nasih JEBENIH glava. Pricate o ratu, fasizmu, mrznji, osveti, koliko ubijenih... A niko ne prica o oprostu, ljubavi, toleranciji, miru, napredku, suzivotu.... ja ne znam ko ovdje sve pise, ali neki su kao neki profesori, neki kao imaju djecu, pa ljudi, jeste vi uopste svjesni koje nepopravljive stete ostavljate iza sebe? 90 posto komentra vrvi od pukog sovinizma, zalosno.
Objavljeno:
Ne mogu a da ne prokomentarisem ovaj clanak. Ako vec doticni pisac clanka hoce da pise neka pise istinu i neka iznosi cinjenice. Ocigledno je totalno neupuceno i povrsno pristupio temi al je najbitnije da je poceo sto bi nas narod kazao da "pjuva i laje." Kao prvo Nemanja Papic je tridesetogodisnjak, koji nastavlja tradicije svoje porodice, koja je bila partizanska. Samim tim niti je on partizan , niti je senilan, niti mijenja stranu. Da ste se samo malo udubili u problematiku gospodine Bursac ne bi ste imali ovakvu omasku. Drugo sto se tice zlocina nad muslimanima. Oni se predstavljaju kao zrtve. Pocev od turske okupacije u bileckom kraju poznato je da su bili najvatreniji pripadnici basibozluka, pljackali, harali , klali, i na koceve nabijali... Imate i austrougarsku arhivu pa pogledajte koliki je procenat bileckih muslimana i okoline bio u sastavu Suckora i sta su sve radili. Kad pomenuste cavkaricu, sto ne pomenuste da su upravo muslimani prisli prije toga ustaskom pokretu, sto ne pomenuste Koricku jamu, Brestice... U korucku jamu je sto zaklano sto baceno preko 150 srba od 14 do 80 godina. a opste je poznato da kad se sveti ne ide glava za glavu . Sto ne napisaste da je Bileca pozanta i po velikom broju pripadnika , lokalnih muslimana, handzar divizije, po dobrovoljcima koji su isli u sastavu ustasa i pod Staljingrad, mogu vam ih navesti desetak i poimenice koji su i prezivjeli. U Prvom svjetskom vecimom na stani austougara, u Drugom na strani Hitlera i Pavelica... I sad su oni jadni nevinasca i zrtve... Sad da se vratim na cetnike i partizane. U Bileci je tokom Drugog rata ubijeno, likvidirano, kako god hocete, (podaci se odnose na ono sto nije metak odnio u borbi) talijani 8, nijemci 51, cetnici 81, muslimanske ustase 189, partizani 596. Mogu vam dati i spiskove poimenice. I sad su "oslobodioci" ti iz desete gercegovacke....
Objavljeno:
Sporadicni sam gost na Buka portalu, procitam tu i tamo poneki clanak i uglavnom komentare koji su uz njih, i iz svega toga se primjeti da su novinari na visini zadatka i da kvalitetno odrade svoj posao, medjutim sto je interesantnije za razliku od ostali portala primijetio sam takodjer da je puno veca koncentacija normalnih ljudi (citalaca) koji iznesu svoje misljenje, naravno ima i onih "drugih" o njime nebih bas. I zanima me bas kliko ce jos vremena proci pa ce ovi normalni "dici"svoj glas i reci DOSTA!!!! Ali ovo "DOSTA" da se se cuje i u Sarajevu i u Mostaru i u Banja Luci istovremeno. Ja mislim da je svima dosta ovog kretenizma koji vlada ovom zemljom i nasim zivotima.
Objavljeno:
Izvinjenje administratoru. Mozda sam preuranila sa konstatacijom o cenzuri. Za Lorku: Nesto si mi jako "polupala loncice". Ne vijerujem da u globalu nesrbi mrze Srbe. Da mrze aktualnu politiku proteklih dvadeset i kusur godina (koja je na snazi i danas) je istina. Koliko je jaka mrznja kod Srba prema nesrpskom stanovnistvu dovoljno govore protekli ratovi stvaranje srpskog entiteta. A sva desavanja su proistekla zbog slijepe povodljivostiti srpskog stanovnistva na prostoru bivse nam domovine Jugoslavije za ciljevima i planovima politickih u vojnih lidera. O politickoj situaciji drugom polovinom devedesetih godina proslog stoljeca necu ti objasnjavati. Sve mozes naci na internetu. Koliko znam a to nemozes demantirati Pescanik i E-novine su beogradski/srbijanski portali. Ne bi lose bilo da skoknes malo i tamo. Covijek najbolje svoj sud donese kad pokupi informacije iz vise izvora. O meni: Srpkinja nisam, prvo sam stanovnik planete Zemlje, zatim Europe i onda Bosne i Hercegovine, Sve ostalo je nebitno. Ne zelim biti clan niti jednog tora jer se ne smatram ovcom. Najbolja prijateljica, moje drage komsije/susjedi a i mnogi prijatelji su Srbi. S nadom da ces i druge informativne izvore procitati. pozdrav od zrikavca.
Objavljeno:
Tolike riječi na komentar koji i nije posebno "pročetnički", odnosno tačniji izraz prolegitimni, jer je ta vojska JVuO bila jedina legitimna i legalna, nastala iz postojeće države, djelovala po ovlašćenjima zvanične Vlade i zvaničnog Kralja i imala podršku civilizovanog svijeta. *** Svi ti komentari samo potvrđuju činjenicu da se BiH smatra samo probošnjačkom, a RS samo banjalučkom prosrpskom-zločinačkom i da istina ovdje u BiH stoljećima "ne stanuje".***Smetaju im svi komandanti, sva vojska JVuO, a ne smetaju im zločini koje su stoljećima činili preci današnjih Bošnjaka pod turskom vlašću. Preci koji su običaje turske i vjeru tursku primile ne zato što su ti običaji bili lijepi i što im je vjera prirasla srcu, nego zato da bi bili povlašteni, da bi mogli ubijati, silovati, pljaškati, ponižavati. Zločine čine i danas po institucijama BiH, i ni jedan od komentatora da to pomene, a to je sada jedino vrijedno pomena. Tom mržnjom prema JVuO, vi ustvari zataškavate zločine koji se čine po institucijama BiH i koje čine zaposleni u tim institucijama. Čine zato što nema otpora, nema alternative, nema JVuO. Zato, svi vi iz Hercegovine, C.Gore i Istočne Bosne ako želite da vam potomci zločinaca iz doba turske carevine siluju kćerke, (seksualno) zlostavljaju djecu, sa ciljem da vas ponize, da od vas naprave "finu raju", kako oni to umiju da kažu, onda se okrenite protiv onih koji vas mogu zaštiti, tj. vojne ili poluvojne organizacije koju nazivaju "četnicima". I u tome je ustvari smisao svih ovih komentarisanja, hoće da vam ukradu "vojsku", hoće da vam uguše otpor, kako bi vas ponižavali, kako bi vam djecu ubijali i silovali.*** Zato podižite spomenike, ne zbog spomenika ili tamo nekih "četnika" od prije 70 godina, podižite ih zbog vas ! Podižite ih jer iza spomenika valjda postoji i nešto konkretnije, nešto u uniformama, sa oružjem. Bolje s oružjem u rukama biti protjeran nego kukavički čamiti u ovoj "tamnoj izbi" zločinaca raznih vrsta. S oružjem ćete se kad-tad vratiti i kad-tad "naplatiti dugove" ! ZA KRALJA I OTADŽBINU - BOSNU I HERCEGOVINU !
Objavljeno:
E to su ti cetnici!!Cekali su 60 godina da svetske sile razbiju Jugoslaviju da bi se docepali vlasi i zaista za nji vazi pravilo kad tad.Nisu oni ni 43 ratovali nego cekali kao hijene sta ce se desiti.
Objavljeno:
Analizirajući vaše komentare precizno sam prebrojao da su Srbi u posljednjih 100-tinjak godina poubijali: 32 miliona Hrvata, 409 miliona muslimana, 13 miliona Slovenaca, 11,5 miliona Crnogoraca i 2 Makedonca, zatim silovali 2,5 milijarde žena, popalili 3 809 gradova i 14 800 sela, opljačkali 22 biliona dolara i u saobraćaju pregazili 908 333 pasa, zečeva i aligatora. Ovo je samo zbir vaših dosadašnjih žrtava, pa vas molim da nastavite sa iznošenjem podataka kako bih mogao nastaviti sa sabiranjem. Jedna mala (zlurada) opaska: zamislite šta bi bilo tek da smo imali nuklearno naoružanje, ali ako Bog da... Eh, da, molim vas da u iznošenju žrtava obuhvatite i podatke koliko smo silovali zlatnih ribica. Zahvaljujem unaprijed i s poštovanjem....
Objavljeno:
Jednom u zivotu sam prosao kroz tu zabit. Sad znam da vise nikad i necu ponovo...
Objavljeno:
100 godina od pocetka etnickog ciscenja------------------------------------------------------------O zločinima srpske vojske i paravojnih jedinica nad albanskom populacijom je izveštavala evropska (francuska, austrijska, italijanska, nemačka, engleska, danska, rumunska, ruska), američka i srpska opoziciona štampa. Brojni izveštaji govore o masovnim pogubljenjima albanskog stanovništva, teškim razaranjima albanskih gradova, spaljivanju sela, pljačkanju kuća, klanju ukućana, silovanju žena i devojčica i zverstvima nad civilnim stanovništvom. Albanski domaćini su klani prilikom pretrage kuće, čak i kada oružje nije pronađeno.Albanski i turski zarobljenici su bili prisiljeni da marširaju stotinama kilometara, a kada bi se neko srušio od umora, bio bi izboden bajonetima i ostavljen pored puta da truli. Za ubistvo srpskog vojnika su vršene nasumične odmazde nad civilnim stanovništvom.[4] U mnogim albanskim krajevima srpske vlasti su podizale vešala. Mnoge škole na albanskom jeziku su pozatvarane. Bečki publicista Leo Frojndlih (Leo Freundlich), koji je prikupljene izveštaje o srpskim ratnim zločinima iz evropske štampe objavio u knjizi Albanska Golgota, navodi da su masakri vršeni jedan za drugim otkad je srpska vojska prešla granicu i zaposela zemlje naseljene Albancima. On zaključuje da su zločini srpske vojske i četničkih odreda uglavnom bili usmereni protiv muslimana i katolika novoosvojenih oblasti.Njujork tajms od 31. decembra 1912. ocenjuje da su ova "užasna zverstva" rezultat promišljene politike da se istrebe muslimani.[17] Pariski L'Humanité je objavio zvanični izveštaj francuskog konzula iz Soluna u kojem se srpske aktivnosti u Albaniji opisuju kao pljačkanje, uništavanje i pokolji. Fric Magnusen, ratni izveštač danskih novina Riget javlja: "Aktivnosti srpske vojske u Makedoniji su poprimile karakter istrebljenja albanske populacije."[4] Rumunski lekar, dr. Leonte, u bukureštanskim novimana Adevarul od 6. januara 1913. ocenjuje da su užasi koje je video, počinjeni od srpske vojske, daleko prevazišli njegove najgore strahove. Lav Trocki, ratni dopisnik sa Balkana (kasnije čuveni vođa Crvene Armije), u ruskom listu Luč januara 1913. godine piše da "Srbi u staroj Srbiji, u svom nacionalnom poduhvatu ispravljanja onih podataka u etnološkim statistikama koji nisu na njihovu korist, jednostavno uništavaju muslimansko stanovništvo u selima, gradovima i čitavim okruzima."-----------------Kosta Novaković, srpski opozicionar, koji je bio pripadnik srpskog ekspedicionog korpusa u Albaniji, kaže da "srpska imperijalistička vlada nije ostavila ništa neučinjeno Albancima tokom okupacije". Novaković smatra da je istrebljenje kosovskih Albanaca vršeno da bi se Kosovo kolonizovalo Srbima, odnosno da bi se izvršila srbizacija Kosova.-------------Dimitrije Tucović je opominjao srpsku javnost da je "izvršen pokušaj ubistva s predumišljajem nad celom jednom nacijom", što je "zločinačko delo" za koje se "mora ispaštati".
Objavljeno:
Sto godine vise odmicu od ovog zadnjeg rata ludilo nasih naroda postaje sve vece. Mnogi se uhvate u zamku "a vidi sta oni rade" kao ova Lorka i ne pomisljaju promisle malo i da kazu da li je to zaista vrijedno opravdanje? Nije mi jasna i nikad mi nece biti jasna ta zelja nasih naroda da im vlastita djeca ne zive zivot dostojan covjeka ili taj ponos da ce im dijeca posluziti kao topovsko meso u ocuvanju svekolikog srpstva, stoljetnog hrvatstva ili novokomponovanog bosnjastva? Krajnje je vrijeme da mi, ona velika vecina koja šuti, prestanemo biti njemi svjedoci ovog što se dešava oko nas. Prestanimo puniti budjet od kojeg se hrane ovi što žive od profesionalnog bosnjastva,hrvatstva ili srpstva, mi nemamo nista od toga ali ce nasa djeca imati ogromne probleme od akumulacije te mrznje koja sa nevjerojatnom lakocom i sa malo gnojiva poteklog od vladajucih struktura, izvrsno uspijeva od kamenite hercegovine do plodne posavine. Steta je samo što taj proizvod nigdje ne mozemo izvesti jer nema budala koje bi ga kupile pa je na konzumaciju tog povrca osuđen bosanskohercegovacki covjek jer i nema neki izbor a probavne smetnje su zagarantovane...
Objavljeno:
...krivi smo mi što smo se sklanjali. Za sve četnike , ustaše , talibane ....pesma BILA JEDNOM JEDNA ZEMLJA grupe ,,Najveći šou na zemlji ,,
Objavljeno:
Zastrasujuce je sto LORKA i ostali stavljaju znak jednakosti izmedju cetnika i srba (cetnik = Srbin) sto je na svu srecu velika zabluda i na srecu nije istina. No zadnjih 20 godina uporno se zeli na jedan perfidan nacin pridobiti sto vise srba da stane iza cetnistva i njene ideologije. I zasad nazalost imaju dosta uspjeha. Ali jos nisu svi srbi cetnici. Jer nadam se da ce srbi uvidjeti da postoji alternativa rijesenju koje im nudi cetnistvo koje je manje pogubno za sve pa i za njih same.
Objavljeno:
@Lorka uporno brani srpstvo ko da su nesto pravo ruzno napravili pa se sada ima potreba reci da se to fakat nije desilo. Ne bih je komentarisao, ali mi svaki put ostane neka gorcina, da li ona stvarno ovo misli. Lorka, tema Draganova je bila spomenik u Bileci i cetnistvo. Kada obradimo tu temu, mozemo ga zamoliti da nesto napise o Banu Jelacicu i Zagrebu. Po bogu, gdje ce ti dusa, kada sve ruzno opravdavas s nekim dogadjajima, da sve izgleda kao revansizam ili osveta. Je li to normalno. Jos nesto. Bosnjaci jesu Bosnjaci i probaj biti malo ljudski i intelektualno samosvejsna pa tim ljudima dati bar malo postovanja te ih nazivati kako su to oni izabrali, makar to bilo Zulu. I za kraj, procitaj, poslije nekoliko dana, ovo sto si napisala, ove tvoje teorije, zavjere, tvrdnje, su na granici plakanja i smijanja, ako se ne zamislis i zabrines, e onda ga za....i.
Objavljeno:
pitam se sta radi ponositi covjek iz laktasa koji se ponosi svojim precima na antifasisticko djelovanje ...
Objavljeno:
Vidim da mi nije prosao jedan komentar, pa da po sjecanju probam ponoviti neke kljucne sentence: ANTISRBIZAM je pojava modernog doba na Balkanu (mrznja prema Srbima). Naravno, da ponovimo lekciju - mrznja prema nekom narodu se naucno definise kao fasizam. Mi imamo ovdje i neke diskutante koji se "stide sto su zivjeli sa Srbima", a to neodoljivo podsjeca na izjave po kojima neki nasi bivsi sunarodnici "nece da zive u Srboslaviji" (u prevodu, Srbi im smrde pa ne mogu s njima u istu drzavu). Ali, zato, htjeli bi sve Srbe u Bosni da preimenuju u Bosnjake, iliti Bosance. Dakle, odatle vjetar duva! U Bosni je sve postalo strahovito zbunjujuce, jer se stvara sistem visestruko obrnutih teza. I zaista je tesko pogoditi sta antisrbisti ustvari hoce (dozvolite mi da ne imenujem narode i vjere, vec jednostavno da im dam zajednicko ime - antisrbisti). Npr. oni (poput Bursaca) lamentiraju nad partizanskim antifasizmom, a sami su se odrekli partizanskog antifasizma. Dokaz: kljucna osnova antifasizma je bilo jugoslovenstvo. Nema antifasizma na balkanu ako ga prati antijugoslovenstvo ili antisrpstvo. A antisrbisti upravo to rade: ukidaju sva dostignuca komunisticke revolucije na teritoriji kojom oni vladaju, a istovremeno kukaju na toboznji srbski fasizam. Nije li dovoljno reci da su Alija i Tudjman vezali zastave i nastavili tradiciju koju su njihovi predstavnici i hitlerove sluge zapoceli u NDH? Zar ikonografija i vokabular devedesetih godina, sa tim svezanim zastavama, nije neodoljivo podsjecao na NDH? A, koliko su Srbi "fasisti" mozemo vidjeti iz samo nekoliko poredjenja: tamo gdje je srbska vlast (u Srbiji) muslimani i Hrvati nemaju problema da zive (primjer: Sandzak/Raska, Vojvodina, Beograd...). Nadam se da niko nece negirati cinjenicu da je Srbija i dan danas najmnogonacionalnija zemlja Balkana. Tamo gdje Hrvati i muslimani dobiju vlast, Srbi dozivljavaju pokolj i progon (primjer: NDH, Jasenovac, sadasnje muslimansko Sarajevo, dijelovi Bosne pod muslimanskom i hrvatskom kontrolom, Kosovo, itd. Toliko o fasizmu i o toleranciji. Nekoliko puta sam iznio argument da su antisrbisti rusili Jugoslaviju bas u momentu kad je ona vec jednom nogom bila u EU (prije Madjarske), kad su ljudske slobode bile na zavidnom nivou, a eknomska reforma pocela da pokazuje dobre rezultate . Sad klece na koljenima da ih EU primi, stalno prose pomoc i kredite, a stranim protektorima i prosjecnim zapadnim politicarima ljube skute kad im dodju u Bosnu da u ulozi nekih visokih predstavnika sprovode diktaturu za enormno velike plate. Nije li ovdje zaista nesto cudno!? Neko je na Balkanu krenuo da kroji drzave a Srbe, najbrojniji narod, iskljucio iz procesa takvog odlucivanja. I onda se antisrbisti pitaju sta to rade senilni partizani iz redova srpskog naroda. Pa eto sta rade - kaju se! Kaju se sto svi nisu bili u Drazinim redovima! Jer svi ovi koji bi htjeli da se kite lovorikama antifasizma, pljunuli su i po Srbima a i po dostignucima Titove (antifasisticke) borbe. Jer, Srbi su u toj borbi bili radi onoga sto su imali obicaj da zovu bratstvom i jedinstvom, a antisrbisti su na to bratstvo i jedinstvo pljunuli samim cinom rusenja Jugoslavije. Elem, kod antisrbista je sistem "ja sa Srbinom necu, a Srbin sa mnom mora" (pod uslovom da promijeni ime i prihvati antisrpsku pljuvacku po svom licu umjesto sapuna).
Objavljeno:
Citate koje sam prenijela jednostavno su nestali. Nemogu da vjerujem da su toliko "losi" da nisu mogli proci cenzuru. Mislila sam da ovaj mladi narastaj koji se obrazuje iz novonapisanih i po zestoko naconalno obojenih skolskih knjiga procita i neka druga misljenja. Mislim da mladima stvarno treba pruziti priliku da dodju do ralicitih infomacija potkrijepljenih relevantnim faktima i dozvoliti im da sami oforme svoje misljenje. Jos sesdesetih i sedamdesetih sam citala politicka tumacenja iz razlicicitih izvora, a onda poslozila sve u svojoj glavi i imala svoje misljenje. To isto radim i danas, samo za razliku od ondasnjeg vremena s velikom lakocom koju mi pruza internet.
Objavljeno:
o 2.svjetskom ratu u Hercegovini pogledati "Hercegovina u NOB-u" nekoliko tomova pisanih od učesnika. pogotovo za one koji se referišu na vikipediju i slične novotarije od 90tih naovamo. reakcija se uspješno bavi revizionizmom ima 20 i kusur godina. žali bože ove omladine, šta od njih napraviše...nisu ni svi partizani bili cvećke, ali proglasit domaće izdajnike i saradnike okupatora "antifašistima", vrhunac je cinizma reakcije. najgore što se ta teza neprestano provlači.. laž se osilila i osmjelila ,, očito da su pucnji sa Ljubina groba sve rijeđi.
Objavljeno:
A ovih istoricara, psihologa, knjizevnika, doktora (sve neki veliki umovi) ruke krvave da ih trece koljeno njihovo oprati nece moci. Samo se pitam dokad ce normalan covjek moci sjediti mirno i gledati na ove ludake sto im zivot unistise.
Objavljeno:
Gospodine Bursac, ovakva sramota zasluzuje bar da se napise jedan omanji clanak. Nemam neki veliki komentar sem da me stid sto imam ikakve veze sa Srbima (ovim dansnjim). I sve dok Srbi sami ne shvate u kojoj su opasnosti i ne rijese se ovog neo-fasizma nece im biti bolje. I nek se ne cude sto je bas najvise Srba osudjeno u Hagu, sto cijeli svijet upire prstom bas u njih. Nek si stave prst na celo i zapitaju se "Ko je ovdje lud?" Bruka i sramota. Olos i bagra za 100 maraka bi pobio pola grada samo da bi se dokazao da je veci goljo od onog sto ga je posadio tu.
Objavljeno:
Da li se gospodin Bursac zabrinuo sto se u Zagrebu Trg Republike pretvorio u Trg Bana Jelacica? Sto je komunisticki spomenik uklonjen sa tog Trga i na njega postavljen spomenik Banu Jelacicu? Da li se zabrinuo sto su sirom Like i Korduna uklonjeni spomenic zrtvama ustaskog terora? Da li se neko od ovih diskutanata, dusebriznika koministickih spomenika u srpskim naseljima, upitao kako najednom Principov most postade most Franje Ferdinanda? (i ovo nije jedini slucaj skrnavljenja spomenika, toponima i i imena ulica na muslimanskoj strani)... Ali da ostanem samo na primjeru ovog mosta, jer on upecatljivo govori kuda idu svi ovi koji sebe danas nazivaju Bosnjacima. Srbi su njihovi sugradjani, zar ne? Franjo Ferdinand je olicenje austro-ugarskog okupatora. Gavrilo Princip (sa okupatorskog stanovista je terorista, a sa stanovista svih ljudi koji su zeljeli da se oslobode austorugarske okupacije, on je borac za slobodu). Nije vazno sta je. Vazno je da su u organizaciji mlada Bosna bili pripadnici i Srba, i muslimana i Hrvata, odnosno rodjeni stanovnici Sarajeva. Kako to da se sad skrnavi takav jedan spomenik i ime oduzima mladim Bosancima a poklanja austrougarskom okupatoru? I gle ironije, oni koji su to uradili, sebe zovu Bosancima, Bosnjacima, i pristalicama nezavisne Bosne (ebe lud zbunjenog, zar ne)? I, sad, dusebriznici nasli da se cude otkud to da se uklanjaju spomenici partizanske istorije u nekoj tamo beznacajnoj srpskoj vukojebini koja se zove Bileca!
Objavljeno:
Mислим дa je пoтрeбнo joш jeднoм пoдвући Влaдимирoвe рeчи: "Kaтaринa Илић, пeтoмeсeчнa бeбa kojу су убили чeтници у Врaнићу, koсмajсkoм сeлу, пуцajући у koлeвkу нa Св. Ниkoлу 1943. Збoг свeгa oвoгa штo су људи изнaд рekли (хм,људи) kojи сeбe нaзивajу Србимa, oд сутрa нисaм Србин. Дрaгojлo Дудић, србиjaнсkи зeмљoрaдниk joш 1941. пaдe , и чуjeм дa Срби нису били пaртизaни, A штa су били? Ви штo лaжeтe, сejeтe пo ko знa kojи пут сeмe kрвaвo a нистe двe kњигe прoчитaли. И kрив je Tитo и Вaтиkaн, и Koминтeрнa, и Пaвeлић, и Maрс, и Вeнeрa и 3ЛПM, a ниje Пaвлe Ђуришић, a ниje Koстa Пeћaнaц, a ниje вaш вajни ђeнeрaл. Прaвдa je спoрa и дoстижнa, збoг oвakвих стaвoвa koje сe свakи пaмeтaн чoвek, нe сaмo Србин стиди, oвaj нaрoд ћe прoпaсти, jeр ja нити сeби a нити свojoj дeци нeћу дoзвoлити дa буду у држaви и душтву гдe je ђeнeрaл билo штa другo oсим, koљaчke звeри. A свe пoрушитe, свe, и пoдигнитe спoмeниk jeднoj вeeeeeлиkoj kaми дa сe види нa свe чeтири стрaнe свeтa, дa сви видe ko стe. И KAKВИ СTE! Нoситe сe!"
Objavljeno:
Iluzorno je ovakvima kiao sto su Istorija, Lorka i sl objasnjavati i govoriti istinu. Oni imaju samo jedan cilj i jedan plan. Ono sto Draza, Mladic, Karadzic nisu ostvarili ratnim putem, oni pokusavaju da ih opravdaju i sve sto su ucinili drugima zele da pripisu drugima. Vise su srbi pobili ne srba za ova dva zadnja rata nego sto su turci pobili srba za 500 godina. Vise su srbi unistili nego turci za 500 godina. Ali djaba, oni ne citaju sta drugi pisu vec samo iznose ono sto njima pase i sto zele da nametnu drugima koa istinu. i zato ne treba njima vise objaasnjavati
Objavljeno:
Dragan me odusevljava svakim svojim clankom. Ponovo skidam kapu, mada je ovo pisanje bilo jedno od onih kada se stidim citajuci komentare. Da li je ovo samo sprdacina da se drugima onako poistiha digne tlak ili ljudi stvarno i misle ovo sto pisu, ostace velika nepoznanica. Stidim se ovakvih komsija, rodjaka, sunarodnjaka.........@GORKS. Ti si svjetlo na kraju tunela. Svaka ti cast na komentaru. Ti si dikaz da ima ljudi i da jos uvijek ima neko s kim se moze. Pozdrav..GORKS@
Objavljeno:
Za Stevu Mihaljcica, Citat iz izlaganja Mirka Djordjevica Pescanik 26.10 2012 "Ispadanje iz istorije se događalo i drugim narodima, ali oni su uspevali zahvaljujući eliti, zdravom duhu i inteligenciji da nađu kopču sa novim vremenom, a mi i dalje delujemo kao neko zbunjeno pleme. Mene pitaju ovih dana, negde sam se usudio da citiram jednu staru srpsku pesmu, koja se i danas čuje: „Niko nema što Srbin imade, Srbin ima za brata Hrvata, Srbin ima za zeta Turčina, snaja mu je roda šiptarskoga…“, dalje neću da citiram. Nije to šala. Sultan Bajazit na Vidovdan 1389. godine, kad mu je otac poginuo sultan Murat II, svratio je u Kruševac i odveo Oliveru, jedinicu ćerku kneza Lazara u harem u Brusu, on nam je zet. A u toku kosovske bitke, udarna pesnica zbog koje smo se držali negde do jedan sat po podne, bili su hrvatski vitezovi pod komandom vojvode Vlatka Vukovića, a poslednja naša vladarka, o tome smo pričali, majka Angelina bila je Šiptarka, Albanka etnička iz Elbasana, iz kuće Erijanita…
Objavljeno:
Ja kao Srbin se izvinjavam Bosnjacima/muslimanima na svemu sto su cetnici uradili njima u zadnja dva rata 41./92 i molim ih za oprost jer nismo svi mi Srbi cetnici niti smo protiv vas a znam da nisu ni svi Bosnjaci protiv nas kao naroda ... nadam se da cete objaviti moj kometar
Objavljeno:
lkdshsdshd
Objavljeno:
Ja cu samo staviti tacku na ovo: Lorka Objavljeno: 06.12.2012. - 07:36 " ....Dakle, gospodo, popnite diskusiju na jugoslovenski nivo, pa onda opalite po svim fasistima redom." Kakak ba jugoslovenski nivo. Ima nas jos, ima, kojima ne treba nikakav nivo pa ni jugoslovenski, mi smo na nivou Spanije, jer od tada su nasa prezimena i imena u borbi protiv fasizma. I ostace. SF-SN
Objavljeno:
SULJGA@ moj djed Jovan je u partizane otišao 1941. g. i ostao do kraja rata, a dva puta je ranjavan u borbi protiv fašista. Po tvojim ranijim komentarima nešto sumnjam da je tvoj djed bio na protivničkoj strani, uglavnom sumnjam da bi nasljednik antifašista stavljao komentare kakvi su tvoji. To mi mnogo više liči na potomka nekog iz Handžar divizije, a kakav koristi svaku priliku da bar ovako tastaturom "napadne " Srbe. E zbog takvih poput tebe ja neću da pljujem po četnicima (iako ih je djed Jovan slabo "mirisao"), a posebno iz činjenica kakve sam obradio u prvom komentaru. A ovo smeće od novinara (ako se tako uopšte može nazvati) zbog čega ne napiše članak o zločinima Handžar divizije i ustaške Crne legije, pa da vidimo kako ćete braniti Jasenovac, Jadovno i kakva sve mjesta masovnih i sistematskih uništavanja srpskog korpusa. Vidim da ste prilično precizno prebrojali sve žrtve četničkih zločina, e pa sad tome dodajte još dvije nule pa ćete dobiti srpske žrtve. Koliko hotimično vidim niste uspjeli ("preciznim brojanjem") doći do 10-15 hiljada i kad tome dodate dvije nule dobijete debelo preko milion srpskih žrtava u tom ratu. Zbog toga ne serite više o srpskom fašizmu, jer je bezobzirno nazvati fašističkim narod koji je izgubio preko 10% stanovništva od njemačkih fašista i njihovih kvislinških pomagača. I nakon takvog stradavanja srpski narod je prihvatio za živi sa zločincima kakvi su ga desetkovali, pa nam danas i treba sve šta su nam unuci onih iz Handžar divizije i Crne legije učinili u posljednjem ratu. Zbog toga vam je bivša Juga bila "tamnica naroda" jer ste se u nju sklonili (1945.) kada ste se prepali da ćete odgovarati za genocid kakav ste počinili, a čim se stvorila prilika "'ajmo sve iz početka". Ne mogu više, od takvih poput tebe hvata me muka... i ponavljam: na svakoj kući treba podići spomenik Čiča Draži, pa da takvi poput tebe pocrkaju od muke...
Objavljeno:
Kad bilo kojem Norvežaninu spomeneš Vidkuna Quislinga, čovjek te al ono bukvalno istog momenta počne mrzit samo zbog tvog pominjanja tog imena. Kod nas je situacija sasvim drukčija. Kod nas se masa, još uz to, ljudi koji se zbog nekog volšebnog razloga nazivaju intelektualcima, upinje da dokaže da je Draža ustvari bio anti-fašista ili da je Ante bio uz naciste iz čisto pragmatičnih razloga. U ovom momentu najprikladnije mi zvuče riječi Ilije Čvorovića: "SLUŠAJ TI! STALJIN VAS JE UBIJAO AL' VAS NIJE UBIJAO DOVOLJNO!"
Objavljeno:
Za one sto velivaju cetnicka "dijela" Potisnuta istorija: Boško Joksić, svedok monstruoznosti Četnik koji je odbio da kolje Piše: Damjan Pavlica Veličina slova: Decrease font Enlarge font Na putu za Vranić: Beograd 2000-tih Na putu za Vranić: Beograd 2000-tih Photo: Stock To veče su, uz blagoslov okupatora, četnici poklali čitave porodice pripadnika pokreta otpora: Pantiće, Đoriće, Iliće, Radosavljeviće, Matiće, Mitroviće, Popoviće, Saviće, Đoinčeviće, Stepanoviće, Todoroviće, skupa sa novorođenima. Nakon pokolja, monstrumi su u kućama ubijenih pravili gozbu, pili rakiju, pekli prase. Potom su na kola natovarili opljačkane stvari i otišli. Boško Joksić je sve ovo odbio da uradi. Boško je jedini ostao čovek, ostali su samo nastavili da egzistiraju u ljudskom obliku U jesen 1943. godine, partizani su ponovo jačali u Srbiji. Italija je kapitulirala, a Saveznici su najzad prozreli Mihailovićevu šaradu, napustili četnike i krenuli da pomažu partizane. Pripadnici antifašističkog pokreta otpora krenuli su da dižu glavu, ne samo po unutrašnjosti, već i u neposrednoj blizini Beograda. Napadima, akcijama i sabotažama pretili su da naruše idiličnu okupatorsko-četničku kohabitaciju koja je vladala od krvavog gušenja ustanka 1941. godine. General Mihailović je 5. oktobra 1943. godine ljutito zapovedao čišćenje okoline Beograda od komunista i njihovih simpatizera: Ljubomir Pantić, jedna od najmlađih žrtava četničkog pokolja u Vraniću Photo: wikimedia.org “Naš avalski korpus sa srezovima Grocka, Vračar, Umka spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj blizini Beograda, nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Naređuje se komandantima, i to: majoru Mihailu Jovanoviću, kapetanu Lazoviću, kapetanu Nikoli Kalabiću, dalje Komarčeviću i rudničkom korpusu da najenergičnije sa juga na sever… čisteći usput i sve srezove, naročito srez kosmajski, naročito je važno što pre očistiti srezove Grocka i Umka.” U međuvremenu, partizani Kosmajskog odreda su 31. oktobra potukli četnike Avalskog korpusa, što je generala Mihailovića još više razbesnelo. On je 17. novembra ponovo naredio komandantima: “Kosmaj mora da se očisti po svaku cenu. Radite prema situaciji da se Kosmaj, pa sve do Beograda, što pre očisti!” Draža Mihailović je za koordinatora akcije “čišćenja” postavio pukovnika Jevrema Simića, koji je 27. novembra 1943. sa Nemcima potpisao sporazum za nesmetano ubijanje komunista koji glasi: “U oblasti koja obuhvata gročanski, umljanski, vračarski, podunavski, kosmajski, mladenovački, oplenački, aranđelovački, lepenički, kragujevački, gružanski, kačerski i kolubarski srez, kapetan Kalabić i pukovnik Simić se obavezuju da će se svi njihovi odredi uzdržati od svakog dela sabotaže protiv nemačke vojske, njenih saveznika i mesnih odreda koji se bore na njenoj strani. Rešenost na zajednički otpor protivu komunističkog neprijatelja. Gore navedena pokrajina se daje Kalabiću i Simiću da vode nezavisnu borbu protivu komunista.” Iako je od Saveznika prezren kao saradnik okupatora, general Mihailović je i dalje smatrao da ima isključivo pravo da regrutuje mladiće po Srbiji za obračun sa svojim ideološkim protivnicima. Nakon prisilne regrutacije, Jugoslovenska vojska u otadžbini je sredinom decembra 1943. krenula u brutalni obračun sa simpatizerima i porodicama pokreta otpora. Nakon potpisivanja ugovora sa okupatorom, na Kosmaju je izvršena nesmetana koncentracija četničkih trupa. Avalski korpus JVuO je prikupio podatke o porodicama i simpatizerima partizana. Sve je bilo spremno. Jedan od mobilisanih četnika, Boško Joksić, nije znao kuda idu. Rečeno mu je da se četnici bore za kralja i otadžbinu protiv Nemaca, ljotićevaca i izdajnika komunista. Bošku nije rečeno da je upravo potpisan sporazum sa Nemcima koji četnicima omogućuje nesmetano ubijanje partizanskih porodica. Spomen soba u Vraniću Photo: wikimedia.org Na svetog Nikolu, 20. decembra 1943. godine, sa prvim mrakom, četnici Avalskog korpusa su krenuli prema beogradskom naselju Vranić. Uz pomoć doušnika iz Vranića sastavljen je spisak partizanskih porodica. Prva na udaru bila je kuća Marka Mitrovića, čiji je brat bio u partizanima. Svi zatečeni ukućani, njih petoro, su poklani. Četnici su zatim zastali u školskom dvorištu da prime dalja uputstva. Podnarednik Marković je izvadio spisak porodica i pomoću baterijske lampe čitao: - Prva na spisku je kuća Stevana Pantića, ona se nalazi gore na brdu. Sada krećemo. Kada stignemo tamo, da ne bi pravili buku, svi ukućani treba da se unište hladnim oružjem. Da li je jasno? - Jasno, odgovoriše svi. - Gospodine, podnaredniče - javi se iz mraka Boško Joksić - meni su Pantići kumovi i ja njihovoj kući ne mogu i neću da idem. - Ko to neće? - Ja, gospodine Markoviću, reče Boško, i priđe. Ono što podnarednik nije znao je da Boško ustvari Pantićima nije bio kum. On je bio samo sused koji nije hteo da ubija tuđu decu. No, morao je naći opravdanje za pokazanu samilost. Podnarednik Dušan Marković podiže baterijsku lampu prema Bošku. - Naravno, vojniče, da nećeš ići kod svojih kumova. Ne kaže naš narod džabe: bog na nebu pa kum na zemlji. Sada ćemo mi to po kratkom postupku rešiti. Pozovite mi Voju Kopilana! Voja Kopilan je svojoj grupi upravo čitao spisak porodica za likvidaciju, kad mu javiše da ga zove podnarednik Marković. - U čemu je problem, gospodine Markoviću? - upita Voja prilazeći. - Ovaj vojnik neće da ide kod svojih kumova, a meni takvi nisu potrebni, pa sam te pozvao da ga vodiš u svoju grupu. - Taj si problem mogao i sam da rešiš, a ne da me zoveš zbog sitnica - odbrusi Voja i naredi Bošku da pođe. Dok su izlazili iz školskog dvorišta, podrugljivo mu dobaci: - A ti, poštenjačino, baš nećeš da kolješ svoje kumove!? Ne sačekavši odgovor, Voja Kopilan povuče oroz, Boško Joksić napravi još koji korak i pade. Sve su ovo posmatrali okupljeni četnici i mobilisani seljaci, ali niko više nije smeo da pisne. Podnarednik Jugoslovenske vojske u otadžbini naredi pokret. Sledeća na udaru bila je kuća porodice Pantić. Usledio je jedan od mučnijih događaja u našoj povesti. To veče su, uz blagoslov okupatora, četnici poklali čitave porodice pripadnika pokreta otpora: Pantiće, Đoriće, Iliće, Radosavljeviće, Matiće, Mitroviće, Popoviće, Saviće, Đoinčeviće, Stepanoviće, Todoroviće, skupa sa novorođenima. Nakon pokolja, monstrumi su u kućama ubijenih pravili gozbu, pili rakiju, pekli prase. Potom su na kola natovarili opljačkane stvari i otišli. Anđelija Matić iz Vranića priseća se tog jutra: "Toga dana otišli smo kod oca i našli smo ih sve zaklane. Svekrva Marica ležala je mrtva i glave su im bile potpuno isečene kamama. Svaki je ubod bio kamom po levoj slepoočnici i po slabinama. Cele su noći prevrtali po kući i odneli sve stvari koje su im se svidele i skidali slaninu s tavana. Prvo su silovali moje dve zaove pa zatim kamom izboli." Boško Joksić je sve ovo odbio da uradi. Boško je jedini ostao čovek, ostali su samo nastavili da egzistiraju u ljudskom obliku. Kao i svi veliki ljudi, pokazao je da postoji vrednost iznad sopstvenog života, a to je moral. Kao Srđan Aleksić decenijama kasnije, izabrao je da ne ubije - i zbog toga je ubijen. Za uspešno obavljenu akciju “čišćenja” komunista i njihovih simpatizera, general Mihailović je unapredio majora Svetislava Trifkovića, komandanta Avalskog korpusa JVuO, u čin potpukovnika. Do kraja rata, niko od počinilaca pokolja nije kažnjen. Nakon rata, mnogi od njih su uhvaćeni, osuđeni na smrt i streljani, uključujući i samog nalogodavca. Danas neki smatraju da je kazna četnicima bila prestroga, pa ih rehabilituju i slave kao heroje. Mi molimo čitaoce da nam, ukoliko imaju, dostave više podataka o zaboravljenom čoveku, Bošku Joksiću.
Objavljeno:
Sa one sto velicaju cetnicki pokret. Četnici su bili i ostali zločinci! Autonomija info | 30/08/2012 Apel međunarodnoj javnosti Potpisnici ovog apela obraćaju se ambasadama prijateljskih zemalja sa molbom da vlade i javnost svojih zemalja upoznaju sa činjenicom da je u Srbiji u toku dramatična kulturna involucija koja će imati dalekosežne negativne posledice po društveno biće i društvenu svest Srbije i po njene odnose sa međunarodnom zajednicom, a posebno sa državama u regionu. Već više od dvadeset godina u Srbiji se sprovodi zvanična moralna i politička rehabilitacija kvislinškog četničkog pokreta, a završni čin tog procesa treba uskoro da se dogodi sudskom rehabilitacijom vođe tog pokreta Draže Mihajlovića koji je zbog saradnje sa okupatorom tokom drugog svetskog rata osuđen na smrt i streljan jula 1946. godine. Politički program četničkog pokreta bio je stvaranje etnički homogene države srpskog naroda – Velike Srbije i eliminacija „nelojalnih“ nacionalnih manjina i naroda, a u partizanskom pokretu video je glavnu prepreku za ostvarivanje tih ciljeva. Iz toga je logično proizašla tesna vojna saradnja sa okupacionim snagama, iako je pokret deklarativno osnovan radi borbe protiv okupatora. Sam Draža Mihajlović je 1943. godine to ovako definisao: „Moji neprijatelji su partizani, ustaše, muslimani i Hrvati. Kada se s njima budem obračunao, onda ću krenuti protiv Italijana i Nemaca“. Iz ovakvog opredeljenja proizašli su mnogobrojni četnički zločini protiv civilnog stanovništva, naročito u Sandžaku protiv Bošnjaka, što je imalo sva obeležja genocida. Ali, iste zločine četnici su činili i u čitavoj Srbiji prema civilnom stanovništvu za koje su sumnjali da pomaže partizane, kao što je to bilo u selu Vranić kod Beograda gde su četnici u noći 20 decembra 1943. godine zaklali 67 meštana, od staraca i žena do dece u kolevci. Kraljevska vlada u Londonu uspevala je do 1943. godine da drži u zabludi saveznike da se četnici Draže Mihajlovića bore protiv fašizma, ali su saveznici došli do istine preko svojih misija pri Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske. Za ovaj obrt današnji sledbenici četnika optužuju „druga“ Čerčila pripisujući mu da je bio komunista. Suočen sa neoborivim dokazima, kralj Petar je septembra 1944. pozvao četnike da se stave pod komandu maršala Tita i pridruže Narodnooslobodilačkoj vojsci kao jedinom pokretu protiv fašizma. Jedan deo četnika je poslušao tu naredbu, najveći deo se povukao zajedno sa nemačkim snagama, dok se Draža Mihajlović sa grupom saradnika odmetnuo u planine, kako bi nastavio borbu protiv nove Jugoslavije proizašle iz antifašističke borbe. Suđenje Draži Mihajloviću bilo je međunarodna obaveza Jugoslavije u skladu sa Sporazumom o osnivanju Međunarodnog vojnog suda i sa rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija broj XXXIX o kažnjavanju ratnih zločinaca. Suđenje je bilo javno, pratio ga je veliki broj domaćih i stranih novinara, a Draža Mihajlović je osuđen na smrt zbog istih onih dela zbog kojih su na smrt osuđeni i maršal Peten u Francuskoj, Musert u Holandiji, Kvisling u Norveškoj i drugi kolaboracionisti fašizma: zbog izdaje otadžbine, saradnje sa okupatorom i zločina koje su počinile snage pod njegovom komandom. Politička i intelektualna elita Srbije, pod izgovorom da je neophodno raščistiti sa komunističkim nasleđem, da to zahteva Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1481, te da Srbija ne može postati član Evropske unije dok ne rehabilituje Dražu Mihajlovća, započela je sistematsku rehabilitaciju četničkog pokreta i njegovog političkog programa o stvaranju Velike Srbije, što je rezultiralo ratovima u Hrvatskoj i Bosni 1991-95. Ratni zločini koji su pritom počinjeni, a naročito genocidni pokolj Bošnjaka u Srebrenici, verna su kopija zločina četnika tokom drugog svetskog rata, a svi haški optuženici i osuđenici, kao što su Biljana Plavšić, Krajišnik, Karadžić, Šešelj i drugi sa ponosom su se izjašnjavali kao sledbenici Draže Mihajlovića i četničkog pokreta. Ostajući dosledno na toj ideološkoj matrici politička klasa Srbije krenula je putem zakonske i sudske rehabilitacije četništva i Draže Mihajlovića. Najpre je 2006. donet zakon o izjednačavanju prava četnika i partizana, čime su četnici proglašeni za antifašističke borce, a zatim je 2011. donet novi zakon o rehabilitaciji kojim se predviđa rehabilitacija svih onih koji su posle Drugog svetskog rata osuđeni iz „političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških“ razloga, bez obzira da li su počinili neko krivično delo ili ne. Za rehabilitovane se predviđaju i značajne novčane naknade u vidu rehabilitacionog obeštećenja, povećanja penzija i sl. Sada je na redu sudska rehabilitacija Draže Mihajlovića, a postupak o tome vodi se pred Višim sudom u Beogradu. Još opasnije od same pravne rehabilitacije četništva jeste stvaranje euforične četničke atmosfere u društvu, relativizovanje pojmova fašizma i antifašizma, porast animoziteta prema pripadnicima drugih naroda, skandiranje Draži Mihajloviću na sportskim priredbama, osnivanje raznih ekstremno-desničarskih organizacija, negiranje genocida u Srebrenici i ratnih zločina u ratovima 1991-95, kao i negiranje bilo kakve odgovornosti Srbije za te ratove. Dok je Narodnooslobodilačka borba potpuno izbrisana iz kolektivnog sećanja, dotle je Srbija prepuna četničke ikonografije, komemoracija, spomenika, pesama, knjiga, filmova, što govori o tome da politička klasa želi da, planski i sistematski, izvrši indoktrinaciju masa četničkom ideologijom. Državna televizija RTS sprema seriju od 15 epizoda o četničkom pokretu sa ciljem da epohalnu borbu protiv fašizma prikaže kao besmislen i nepotreban „bratoubilački rat“ kada je „Srbin udario na Srbina“. Poruka toga biće da treba ostvariti opštenarodno jedinstvo radi suprotstavljanja neprijateljima srpskog naroda. A pre nekoliko dana, na komemoraciji Draži Mihajloviću u hramu Svetog Save u Beogradu, Biljana Plavšić, osuđena za ratne zločine u Bosni, izjavila je da se Draži Mihajloviću „uvek divila i sledila njegov put ka odbrani srpstva“. Versku službu služilo je sedam sveštenika Srpske pravoslavne crkve a glavni među njima, citirajući haškog optuženika Šešelja, poručio je Zapadu: „Okupili smo se ovde da odamo počast velikom sinu Srbije. Braćo i sestre, u poslednjih dvadeset godina svedoci smo harange koja se vodi protiv srpskog naroda od strane Zapada. Ali, što bi im rekao jedan naš heroj koji je u Hagu ‘vi ste belosvetski ološ i niste normalni’.“ Nema sumnje da je ovo osnovna poruka koju politička klasa Srbije želi da uputi rehabilitacijom četništva i Draže Mihajlovića, usmeravajući time srpsko društvo na put ksenofobije, autizma, netolerancije i nepriznavanja opšteprihvaćenih normi međunarodnog prava. Potpisnici ovog apela dižu svoj glas protiv toga ne samo u ime istorijske istine, već pre svega u ime budućnosti Srbije i srpskog naroda. Beograd, 29. avgust 2012. Savez antifašista Srbije Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji Žene u crnom Komitet pravnika za ljudska prava Savez antifašista Vojvodine Inicijativa mladih za ljudska prava Antifašistička akcija Novi Sad Centar za kulturnu dekontaminaciju Građanske inicijative Fond „Biljana Kovačević Vučo“ Grupa „Spomenik“ Beogradski centar za ljudska prava Centar za praktičnu politiku Nezavisno društvo novinara Vojvodine Centar za evroatlantske studije Kopredsednik Koordinacionog odbora IV Vojvođanske konvencije Živan Berisavljević Peščanik.net, 30.08.2012.
Objavljeno:
@bobo Objavljeno: 06.12.2012. - 16:06 " @ stevica mihaljcic, ti si stevice nista tj. nistarija" E moj bobo, istina ali sto je najzalosnije takvi nikogovici pout njega dolaze do izrazaja u ratu. Pretpostavljam da su mu ruke krvave do lakata kad tako zbori.Najvece nistarije u ratu se ponajvise plase pomirenja i antifasizma.
Objavljeno:
@ stevica mihaljcic, ti si stevice nista tj. nistarija
oki
Objavljeno:
JEBES ZEMLJU KOJA BOSNE NEMA!!!, bile su poznate rijeci Mose Pijade, jednog od navecih Titovh saboraca. Zelim da nesto kazem o toj recenici u kontesu NOR-a i same polemike. Neosporna je cinjenica, a i dosta toga je napisanog da bi se svatila uloga cetnickog pokreta i njegova ideologija, u vremenu II svetskog rata i ovog zadnjeg - najnovijeg. Mislim da se nije nista promjenilo u metodama I ponasanju “slavne” epopeje cetnika. Za pametna covjeka je i malo dovoljno i tu nema dileme niti puno price.Oni koji imaju dodirnih tacaka malo sa cetnicima, malo sa partizanima imaju nerasciscenih problema , sto je I razumljivo jer se “skakalo” iz jednog pokreta u drugi, mjenjala kokarda za zvijezdu petokraku, a zapravo se nikad nije napustila ideologija KAME, samo se kameneolonski promjenio status zbog krajnjeg rezultata rata, i cekalo vrijeme da se izmire neki stari racuni.( Dobrica Dcosic – duhovni otac,nije slucajno rekao da je Tito prevario srbe, I ako je bio veliki partzanski pisac) Ja sam dijete ciji je otac bio u partizanima, u jednoj partizanskoj jedinici od njenog osnivanja, i ponosan sam na njega kao ucesnika i pripadnika partizanskog pokreta. Ovim povodom bi ispricao jedan iskustveni detalj iz mog zivota(potaknut komentarom @smrt fasizmu- sloboda narodu , pisanju oficira za vezu). Partizanski pokret predvodzen Drugom Titom, nije mogao da opstane u Srbiji, a niti u jednom dijelu K. Jugoslavije, iz razlog navedenih u pismu brtanskog oficira za vezu.(procitajte ponovo kometar) Ostala je BOSNA- valovita, plahovita, sumovita i brdovita, sa svojim narodima. Nije mogo Svabo tu uspesno ratovati,a niti razne sluge okupatorske( bilo ih je vise, neosporno).Ali ovde je sada prica o ulozi cetnickog pokreta, i Dragan Bursac(Dragane imas moj respect za clanak) pise o cetnicima i njihovom “cojstvu I junastvu”(najnovije ,zive lomace u danasnjem vijeku, neverovatno ali istinito, muka mi je kad to citam a ne sta drugo), podizanje takvoj sorti “ljudi” spomenika i prikazivanje kao boraca protiv “antifasisma” Oooo zemljo pa dobro nas i drzis!!! Bio sam jednog ljeta s bratom na Crnogorskom primoriju, u lijepom gradu Sutomoru, nekad davno, u vremenu nase zajednicke STARE KUCE, kod jednog cikice-crnogorca. “Odakle ste vi momci” – pitao nas je. “Iz Bosne”. Stari dobricina je tada rekao jednu VELIKU istinu o Bosni I njenim narodima. TAJ NAROD JE NAJVISE PROPATIO U RATU, trebalo je sve one silne vojske nahraniti a uz to i ratovati. Najteze je njima bilo – bile su rijeci ovog naseg domacina. Pa sjetite se svih onih silnih ofanziva ( bilo ih je 8), gde su se sve desavale. Na Mars! Mnogo tesko pitanje za nase bajne istoricare. Danas, u ovim matorim godinam, svatam potpuno znacenje Mosinih rijeci : Jebes zemlju koja bosne nema. U glavi mi ”odzvanjaju” rijeci moga oca, partizanskog intedante, u jeku borbe on vuce tamo nekakvog jarca ili kozu, dok oko njega fijuci meci. Kakva koza i bakraci sto nisi i sam pucao i borio se, reagovao sam, da bi mi on na moje djetinjaste rijeci rekao: "E moj sine, ne puca se praznom ”puskom”, ne ratuje se praznog stomaka” Sjecam se njegovog osmjeha na licu, kad bi dolazio sa brojnih godisnjica njegove partizanjske jedinice, i rijeci njegovih saboraca.” Ti si Bajro(ime moga oca),nismo mi mogli ostati gladi pored tebe”. Neko ce reci da se hvalim, ali ovo su njegove rijeci, samo malo vise potkrepljene tvrdnjom naseg Sutomorskog domacina. Na kraju zelim istaci i jos jenu stvar, sada mi ja malo jasnije odtkud ta odbojnost kod Srba ( nebi da generalizujem, i tako ne razmisljam), kad je rijec o imenu BOSNA,pa se ide tako daleko( bas danas) da se skida prefiks iz imena gradova, ako nije upravo ova cinjenica da je Bosna spasila parizanski pokret i omogucila njegovu pobedu, i onemogucila da ”cika” draza( taj legitimni) ne ostvari svoje ciljeve i planove, zapisane i zacrtane u mnogim dokumentima u koje (gle cuda mnog i nezele povjerovati),jer nisu vjerodostoniji og guslanja i mitovanja. Eto toliko o partizanima i cetnicima, ja ih nebi stavio u istu ravan, a vi kako hocete, i onako su dosla neka naopaka vremena. Ne znam samo sta bi na sve ovo rekao Dodik , posto je INCKO , bas onaj kojeg bi on da posalje kuci, rekao o njemu : ”ja znam da je Mile Dodik kozarsko dijete i da je ponosan na antifašističku tradiciju svoje porodice i svojih rođaka".
Objavljeno:
@LORKA obracam se tebi, u nekim drugim temama smo imali slicno misljenje, pa tako mi malo bode oci sto si napisala. Mislim, vidim da ova tema privlaci mnogo komentara, mnogi se osjecaju prozvani komentarisati drugi svjetski, jer zaboga, mnogo istorijskih knjiga i internet knjiga postoje koje su nepobitne cinjenice. A istina je da ni za ovog poslednjeg rata nema prave istine i nema pravih dokaza zasto je bilo kako je bilo. A zivimo u multimedijalnom svijetu. Najbolje je po meni kada neko misli da sve zna samo zato jer je razgovarao sa prezivjelima onog doba. Kontralogika bi bila da recimo ja, koji sam dozivio nas gradjanski rat, sve znam o tom prokletom ratu. Ali vratio bih se tebi. U redu je sto objasnjavas da mi Srbi nismo fasisti, i moje je licno misljenje da mi kao narod to nismo, ali ne mozemo istovremeno reci da, ako mi nismo fasisti, Muslimani to jesu, ili Hrvati. Bez obzira na handzar diviziju, bez obzira na Ustase, ne mozemo reci da su generalno Muslimani fasisti ili Hrvati. Naravno da je nepobitna cinjenica NDH, pa cak i HercegBosna koja u svom "ustavu" priznaje samo Hrvate kao gradjane!!! To ovdje niko ne spominje, ali ipak, jedan prosjecan Hrvat nije fasista. A sta da su nase vlasti proglasile isto takav fasisticki ustav, zar bi ti i ja bili automatski fasisti. Nadam se da razumijes sta zelim reci. Mi smo se uvijek medjusobno ubijali, protjerivali, mucili. Zao mi je svakoga u ovom ratu koji je morao ispastati, najvise onih sto su ispastali zivotom. najzalosnije sto ima pojedinaca, koji ne moraju pod odredjenim okolnostima cak ni biti u manjini, koji misle fasisticki. I njih jos uvijek ima. U svim nasim narodima postoje jednostavno zvijeri, i te ljude sa pausalnim izjavama ne zelim kriti, niti zelim neduzne bacati sa tim neljudima u isti kos! Sopstvena nedjela se zele prikriti, zele umanjiti. Uvijek ima neko opravdanje za zlo, uvijek je neko drugi napravio vece zlo. To je pokusaj opravdavanja sto se opravdati ne moze. Onaj ko je grijesio, taj zna! Oslobodimo se ratnih okova i tjeranja kojekakve pravde, okrenimo se buducnosti i nasoj djeci, barem su oni zasluzili bolji zivot. pozdrav svima koji jednostavno nikome ne cine, i ne zele zlo!
Objavljeno:
Za Suljagu: Niko ne opravdava zlocin, u ratu su ginuli civili na najokrutnije nacine, poklani, silovani, spaljeni, streljani, nema rata na planetu koji nije prosao bez toga, cak ni u danasnjem modernom vremenu u najmodernijim armijama iste stvari se desavaju kao sto je moguce vidjeti na televiziji. Rat je poznat po ratnom zlocinu i patnji civila. Opravdavanje zlocina pocinjenih nad civilima Bosnjacke (tada Muslimanske) i Hrvatske nacionalnosti od strane vojske kraljevine Jugoslavije, je naravno najumobolniji cin kojem covjek moze da podlegne, i ja to u nijednom slucaju ne cinim. Znaj samo u tom ratu, kao i svakom drugom ne postoje heroji nego samo zrtve. Ono sto je cinilo tadasnje, a i sadasnje 'heroje' nije nazalost njihovo ponasanje za vrijeme rata, nego fiktivna propaganda one strane koja izvede pobjedu, u drugom svjetskom to su bili komunisti. Da su to bile ustase, danas bi se slavile ustase kao pobjednici i heroji, da je to bila kraljevska vojska, slavila bi se kraljevska vojska. Vazno je razumjeti sta je bilo, i ne podleci fiktivnosti opisa tih dogadjaja. Vjeruj mi kada kazem, da partizani sigurno nisu dobili rat cvijecem i bonbonama, nego istim onim metodama kao i njihovi protivnici, ako ne i okrutnijim. Kada su oni klali, palili i silovali, cinili su to iz istih necovjecnih poriva kao i ostali. Vezati ideologiju, ili cak jedan narod, za necovjecne cinove pocinjene od vojske onih koje predstavljaju je pogresno, i dovodi do animoziteta i mrznje onih koji tome nisu nimalo krivi.
Objavljeno:
Za "LORKA"... "...Fasizam je mrznja prema nekom narodu i teznja da se taj narod unisti fizicki ili duhovno. Teznja Bosnjaka za takvim unistenjem drugih naroda u Bosni je ocigledna. Zato, imputiranje fasizma srpskoj strani je deplasirano." Draga gospođo (ili gospođice) o kakvoj težnji Bošnjaka za uništenjem drugih naroda u Bosni vi govorite nakon svega što su u zadnjem ratu pretpjeli Bošnjaci !?? I na kraju na tako nešto ste nadošli nakon članka u kome su se samo istakle neke nesporne istorijske činjenice čija je suština da fašizam nema naciju,a isto važi i za žrtve takve ideologije među kojima je bilo i mnogo antifašista Srba,sasvim sigurno... Ali,ostavimo se rasprave o nespornim istorijskim činjenicama... Treba činiti nešto drugo (svi iz regiona),a to je eksplicitno tražiti od (neodgovornih) aktuelnih vlasti u državama bivše SFRJ da hitno krenu u rješavanje teške ekonomske situacije koja upropaštava našu budućnost i što je najvažnije budućnost naše djece... Pozdrav...
Objavljeno:
Sramota. Zar nemaju dovoljno zemlje za dizanje spomenika da ne ruše postojeće. Iskompleksirane ličnosti. Svjesni su da u istoriji nikada ne mogu imat status kakav su imali komunisti i partizani pa svoj bolesni um liječe vandalizmom. Bio ko bio Tito je boravio s narodom. Gdje vam je bio Kralj. Najlakše je bilo, što narod kaže, podvit rep pa na sigurno a sa čijim novcem? Danas su se sjetili bivše im države, bogatstva naravno radi... Je li se iko zapitao kako su kraljevi sticali toliko bogatstvo, pa vjerovatno kao i današnji milioneri. Imali bi jomnogo toga da se kaže ali komentari ne bi trebali bit opširni...
Objavljeno:
Politički cilj četničkog pokreta Pre nego što se iz četničkog sedišta na Ravnoj Gori pristupilo organizovanju i oblikovanju četničkih vojnih formacija, bio je izrađen projekat o budućem teritorijalnom prostiranju, granicama, društvenom uređenju, spoljnjoj politici i drugim aspektima "velike Srbije" u obnovljenoj i proširenoj monarhističkoj Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. To je, ustvari, predratni projekat (iz vremena stvaranja Jugoslavije, potvrđen od Srpskog kulturnog kluba), obnovljen, dograđen, prilagođen uslovima i vremenu, inoviran od strane Stevana Moljevića. Nazvan je "Homogena Srbija".33 Projekat nosi datum 30. juni 1941, a mesto nastanka Nikšić. Projekat "Homogena Srbija" predviđao je da teritoriju "velike Srbije" sačinjavaju predratna teritorija Srbije, proširena nekim prigraničnim delovima teritorije Bugarske, delovi severne Albanije, teritorija Crne Gore i istočne Hercegovine. Na zapadu je trebalo da u "srpsku oblast uđu", pored teritorije Vrbaske banovine, "Severna Dalmacija, srpski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije". Na severa je trebalo da se sipskoj oblasti pripoji "Baranja s Pečujem i istočni Banat sa Temišvarom i Rešicama". Jugoslavija bi, tako, imala "biti uređena na federativnoj osnovi sa tri federalne jedinice srpskom, hrvatskom i slovenačkom (Srbija, Hrvatska i Slovenija)". Do etnički čiste "velike Srbije" došlo bi se tako što bi se izvršilo preseljenje stanovništva sa jedne na drugu teritoriju, "Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog područja". Bio je to jedini put "da se izvrši razgraničenje" i time "otkloni mogućnost da se ponove strašni zločini", zapisao je Moljević. Ujesen 1941. kada su ostvareni kontakti između Mihailovića i Moljevića, dolazi do radikalizacije zacrtanih stavova u projektu. Neke Moljevićeve postavke, po Mihailovićevom poimanju projekta, dobivaju jasniji i radikalniji smisao. Tako se pojavljuje izraz "čišćenje teritorije", odnosno "čišćenje državne teritorije". To podrazumeva ne samo preseljenje naroda razmenom teritorije, već i njegovo "uništenje" primenom najsurovijih i drastičnih mera, metodom ubijanja ili klanja "nenarodnih manjina i nenacionalnih elemenata".35 Pod udar je prvo trebalo da dođe "čišćenje Sandžaka od muslimanskog življa i Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa". Smatralo se d a j e to potrebno zbog stvaranja koridora između Srbije, Crne Gore i srpskih krajeva u zapadnom delu Jugoslavije, do linije: Sušak - Karlovac - Zagreb.36 Zamašnije akcije "čišćenja" usledile su u jugoistočnoj Bosni krajem 1941. i u drugoj polovinil942, a onda u istom prostoru i u delu Sandžaka, početkom 1943. godine. Bilo ih je takođe u drugoj polovini 1942. u dolini Neretve.37 Takvim programom bilo je osuđeno na progon ili nestanak više od 2.500.000 pripadnika nesrpskog stanovništva.
Objavljeno:
Kralj Petar je 12. septembra 1944., u govoru na Radio-Londonu, pozvao "sve Srbe, Hrvate i Slovence" da se ujedine i da pristupe "Narodno oslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom". Dalje je Kralj rekao: "Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelje protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom ni pred istorijom".19 Bez obzira na to ko je na Kralja uticao ili vršio pritisak na njega da kvalifikuje Mihailovića i sve one koji sarađuju sa okupatorima kao izdajnike, Kralj je imao i previše materijalnih dokaza o kolaboraciji, pa mu je odluka bila savim utemeljena.
Objavljeno:
dakle, po misljenju jednig dijela branitelja cetnisckog pokreta i cetnistva, cetnici su napredan, multinacionalni, multikulturni pokret, koji se, eto, nije slagao sa komunistickom idejom(zato su valjda "spasavali' americke i engleske pilote), vise humanitarnog opredjeljenja i ideoloske teznje rjesavanja konflikta mirnim putem, bez oruzja... ne razmijjem ljude koji mogu braniti cetnike! naravno, to vrijedi i za ustase, belogardejce, VMRO, zeleni kadar... ne kazem da su partizani bili bezgresni niti da je period od 1945-1991 blagostanje. ali, gdje je u svijetu blagostanje? to je utopija. nama je bilo dobro, fakat dobro. obzirom da su me demokratsko izselili is uze mi domovine, bih, imam priliku vidjeti to blagostanje zapada. o tome toliko. cetnici su fasisticka vojska, pokret, koji su u svojim redovima imali pripadnike drugih naroda i vjeroispovjesti. cak citave jedinice su bile sastavljene od muslimana, jednako ka kod ustasa. ali, imali su i ustase i domobrani u svojim redovima pravoslavne srbe. ozloglaseni koljac iz virovitice aleksa ilic, general ustaskog zrakoplovstva uzelac, general djuro grujic... njihova prisutnost u ustaskim redovima bi trebal biti dokaz multietniconsto i naprednosti ustaskog pokreta? jesmo li zaboravili ko je prvi rijesio jevresko pitanje u evropi? milan nedic! ustase i cetnici su idejno fasisticki pokreti i to ne moze niko, bas niko i nikada pobiti.
Objavljeno:
Ovo dezerterstvo nije se ograničavalo samo na obične vojnike. Dok sam bio u Srbiji, upoznao sam i Radoslava Đurića, koji je sve donedavno bio jedan od Mihailovićevih najboljih komandanata i sada načelnik štaba partizanske divizije. Ovaj zabavan, donekle ciničan čovek, izgleda, primljen je raširenih ruku od partizana, iako je ranije bio poznat, čak i među četnicima, po surovoj brutalnosti kojom je vodio rat protiv njih. Sa ovom promenom u srcu, raspoloženje naroda prema četničkoj politici kompromisa pretvorilo se u simpatije prema totalnom ratu partizana. Zbog ovih osećanja, a možda i zbog svesne ili nesvesne želje da priđu pobedničkoj strani pre no što bude kasno, svakodnevno je sve više ranijih pristalica napuštalo četnike, a sve više dobrovoljaca prelazilo u redove partizana. Narednih dana, ponovo smo videli duge kolone ljudi i dečaka kako se probijaju do partizanskih štabova da uzmu puške i municiju; delom dezerteri, delom zarobljenici, delom regruti, delom dobrovoljci, neki još uvek u svojim starim uniformama i sa tradicionalnim četničkim bradama, drugi u običnim radnim odelima. Partizani su sad iskoristili priliku. Svim četničkim i Nedićevim jedinicama, koje su prešle partizanima pre odredenog dana, obećana je amnestija. Dosta je iskorišćen i sporazum Tito - Šubašić kao i proklamacija kralja Petra narodu da pruži podršku Titu. Sve ovo je dosta značilo u Srbiji, gde je postojalo snažno monarhističko raspoloženje. Najzad, komunistički ciljevi i politika bili su u drugom planu i veoma malo su se mogli videti: crvene zvezde, čekić i srp, koji su bili tako upadljivi kod partizana u drugim područjima zemlje, a nisu imali mnogo odjeka u ovim krajevima dobrostojećih malih posednika.
Objavljeno:
Pošto smo bogato doručkovali crni hleb, prženu slaninu i sveže skuvani čaj, seli smo na travu, obasjanu suncem, i Džon je počeo da mi iznosi svoje doživljaje i utiske od onog dana kada je pre četiri meseca spušten padobranom u Srbiju. Odlomak iz knjige sjecanja Fbritanskog oficira za vezu Ficroja Meklejna- *Ovo su bili veoma uzbudljivi meseci. Kad je prvi put stigao aprila meseca, utvrdio je da partizani nisu ni brojni ni dobro opremljeni. Od povlačenja Titovih glavnih snaga iz Srbije posle nedaća 1941. godine, partizanskim odredima, koji su ostali, nije bilo lako. Uslovi im uopšte nisu išli naruku. Geografski, uglavnom, zeleno, plodno, valovito zemljište, bilo je manje pogodno za gerilski rat od divljih i planinskih predela Bosne i Crne Gore. Morali su da dejstvuju u malim grupama bez one centralne organizacije koja je postojala u drugim područjima i bez međusobnih veza. Civilno stanovništvo bilo je relativno više naklonjeno pasivnom stavu četničkih jedinica ili otvorenoj kolaboraciji generala Nedića nego stavu partizana, koji je iziskivao više napora i u čije namere su propagandom navedeni da sumnjaju. Zbog toga je neprijatelj duže uživao veću sigurnost u Srbiji nego u drugim područjima i mogao je da računa na pomoć stanovnika i mesnih jedinica koje su čuvale njihove glavne komunikacije od partizanskih napada; u mnogim krajevima ove dužnosti su, u stvari, obavljali isključivo Nedićeve jedinice i četnici. Najzad, partizani nisu imali zaliha. Zbog ograničenog obima aktivnosti nisu mogli da se opreme na račun neprijatelja u istoj meri kao njihovi srećniji drugovi na drugim mestima, dok su savezmička pomoć i prestiž, koje bi tako imali, pripadali ne njima već četnicima. Gonjeni od Nemaca, Nedića, četnika, Bugara i Albanaca, bez naklonosti stanovništva i veze sa svojim drugovima u drugim delovima Jugoslavije, bez oružja i opreme, srpski partizani bili su pepeljuge u pokretu narodnooslobodilačke borbe. Uglavnom, zahvaljujući veštini i rešenosti njihovog rukovodioca Stambolića, ipak su uspeli da prežive i nastave svoju aktivnost.
Objavljeno:
Partizanski pokret u Srbiji je bio ustanak 1941 plus Uzicka republika koja je nestala kad su cetnici izdali partizane i presli na stranu okupatora i ideoloskih istomisljenika. Dalje, pantifsisticki pokret u Srbiji poslije uzicke republike takoreci nije ni postojao ako se izuzmu pojedinacne akcije partizanskih manjih grupica pod komandom Ivana Stambolica.Srbi su uglavnom podrzavali Nedica, Ljotica ili cetnike Draze Mihajlovica. Masovno prelaze u partizane kad NOV izdaje proglas o amnestiji svih cetnika koji do oktobra mjeseca 1944 predju partizanima.Dovoljan je pregled sastava partizanskih jedinica sa datumom pristupanja partizanskim jedinicama da se potvrdi cinjenica da je do 1944 antifasisticki pokret bio jaci u Sloveniji i makedoniji nego u Srbiji koja je uzgred prva "Jüdenfrei" drzava u Europi kako se to Hitleru pohvalio Nedi.c
Objavljeno:
Petar Baćović, Todorovićev naslednik u istočnoj Bosni i Hercegovini, upućuje proglas Srbima u partizanskim jedinicama oktobra 1942, u kojem im objašnjava kako njih još uvek vode "Jevreji udruženi sa najvećim belosvetskim šljamom". Jedan četnički pamflet distribuiran u okolini Sarajeva u jesen 1942. govori o "komunistima čije vođe su Jevreji i koji hoće da nametnu jevrejsku vladavinu svijetu". U decembru 1942. četnici su rasturali rasistički pamflet u istočnoj Hercegovini koji glasi “Vrhovni zapovednik svih komunističkih snaga u zemlji je neki Drug Tito, čije pravo ime niko ne zna, ali znamo jedino da je zagrebački Jevrejin. Njegov glavni saradnik je Moša Pijade, beogradski Jevrejin; Franjo Vajner, mađarski Jevrejin; Azija Kokuder, bosanski Turčin; Safet Mujije, Turčin iz Mostara, Vlado Šegrt, bivši robijaš; i mnogi drugi njima slični. Njihova imena najbolje svedoče ko su i koliko se bore za naš narod.” Shodno rasističkoj logici, glavna diskvalifikacija partizanskih vođa je što su “Jevreji”, stvarni ili pretpostavljeni. I četnički vođa Mihailović u obraćanju potčinjenima decembra 1942. godine koristi prisustvo Jevreja i drugih naroda kao ključni argument protiv partizana: “Partizanske jedinice su pune razbojnika svih vrsta, kao što su ustaše - najgori kasapi srpskog naroda - Jevreji, Hrvati, Dalmatinci, Bugari, Turci, Mađari i svih drugih naroda sveta.” Pripremajući se za učešće u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, odnosno bitki na Neretvi, četnički komandanti raznih pokrajina su 10. februara 1943. objavili zajedničko saopštenje "narodu Bosne, Like i Dalmacije" u kojem kažu: “Pošto smo očistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, došli smo Vam u pomoć da razbijemo žalosne ostatke komunističke međunarodne, zlikovačke bande Tita, Moše Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaćenih jevreja.” Oni pozivaju zavedene partizane da "poubijaju političke komesare i stupe odmah u četničke redove, kao i stotine i stotine drugih koji shvataju da su "izdati i prevareni od komunista jevreja". Proglas su potpisali četničke vođe Ilija Mihić, Momčilo Đujić, Petar Baćović i Radovan Ivanišević. Četnički antisemitizam je stajao na liniji propagande Nedićeve vlade, koja je, opet, bila deo opšte nacističke propagande. Napadanje Jevreja u jeku holokausta u Jugoslaviji, klasičan je primer identifikacije sa agresorom. Kako se produbljivala saradnja četnika sa fašistima, tako se njihov odnos prema Jevrejima pogoršavao. Enciklopedija Holokausta (str. 289) beleži slučajeve da su četnici poistovećivali Jevreje sa komunistima, ubijali ih ili predavali Nemcima. Realni odnosi u četničkom pokretu bili su sasvim različiti od njihovih odnosa sa javnošću. Sredinom 1944, kada je slom Nemačke bio veoma blizu, četnici su osnovali specijalni jevrejski komitet, koji su činila četvorica Jevreja, po jedan iz Čehoslovačke, Mađarske, Rumunije i Jugoslavije. U junu 1944 su četvorica “Mihailovićevih Jevreja” izdala saopštenje: “Svi Jevreji ponovo izražavaju svoju zahvalnost generalu Draži Mihailoviću i njegovim podređenim oficirima, koji su uvek izuzetno blagonakloni prema svojim sugrađanima koji beže od Nacističkog terora, i koji uprkos svim žrtvama, spasavaju Jevreje iz Nemačkih ruku.” Jevreji u partizanima Jugoslovenski partizani su se borili protiv šovinističkog ludila raspirivanog od strane okupatora. Oni su odbacivali nacističku logiku i prihvatali preživele jugoslovenske Jevreje u svoje redove. Značajan broj Jevreja, oko 2.897, pridružio se Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Tokom borbe protiv fašističih snaga, poginulo ih je 29%, iliti 720 boraca. Jedan broj Jevreja je bio na visokim funkcijama u antifašističkom pokretu, a Moša Pijade bio je član CK KPJ i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Desetoro partizana Jevreja proglašeno je za narodne heroje Jugoslavije. Neboračko stanovništvo je teško stradalo. Zahvaljujući saradnji raznih kvislinga, oko 80% jugoslovenskih Jevreja, odnosno oko 60. 000 ljudi, nije uspelo da preživi nacistički holokaust. star
Objavljeno:
Nedićeva propaganda Propaganda Nedićeve vlade je prevodila nacističku propagandu u termine razumljive Srbima. Tokom okupacije Srbije, antisemitizam je postao širok pojam koji je, između ostalog, obuhvatao komunizam, demokratiju, liberalizam, kapitalizam i drugo. Sovjeti i zapadni saveznici su redovno dovođeni u vezu sa Jevrejima i njihovom “svetskom zaverom”. Na propagandnim plakatima, Jevreji su prikazani kao lukavi gospodari sveta, čije su marionete Čerčil i Staljin. U provođenju nacističke politike prema Jevrejima srbijanski kvislinzi bili su veoma angažovani. General Milan Nedić svoje govore redovno usmerava protiv "komunističko-jevrejskog ološa" i "komunističko-masonsko-jevrejsko-engleske mafije". Nedićeva vlada, policija i žandarmerija svojski su pomagale nacistima da ekspresno istrebe jevrejsko stanovništvo Srbije u holokaustu. Pošto su srpski Jevreji praktično istrebljeni u prvih godinu dana, a Srbija avgusta 1942. proglašena “slobodnom od Jevreja” (Judenfrei), antisemitizam je nastavio da služi za napade na ostale nemačke protivnike. Nacistička propaganda je plašila narod da će, u slučaju pobede komunizma, “međunarodni Jevrejin seljacima i radnicima oteti plodove njihovog znoja i truda, pa ih prisiliti da prose od jevrejskih gospodara”. Četnička propaganda Pristupanje preživelih Jevreja partizanima obilato je koristila četnička propaganda, za isticanje njihovog “nesrpskog” karaktera. Još u pregovorima sa Nemcima novembra 1941, četnički vođa Mihailović uverava Nemce da "partizane vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Janković, Jevrejin Lindemajer, Mađar Borota, dva muslimana čija mi imena nisu poznata, pripadnik ustaša major Boganić" (svi likovi su izmišljeni sem Borote, ali on nije Mađar). I u depešama svojim potčinjenima Mihailović za partizane kaže: “To su najveći zlotvori koje vodi jevrejština.” Retorika ove vrste je brzo usvojena. Četnički kapetan Bogdan Marjanović 24. februara 1942, povodom preuzimanja dužnosti komandanta Rogatičkog odreda, drži vatreni govor protiv partizana zasnovan na mržnji protiv "čivuta" (pogrdan naziv za Jevreje), “Turaka” (domaćih muslimana) i Hrvata: “Budite junaci svesni da nam preti opasnost od novih neprijatelja, a to su komunisti. Oni pod lažnim lozinkama da se bore protiv okupatora, pokušavaju da u svoje ruke uvuku što više naših neukih Srba Bosanaca, a posle da nas potčine pod vlast čivuta i onih istih krvoločnih Turaka i Hrvata, koji su stotine hiljada naše braće uništili na najzverskiji način.” Ravnogorska propaganda, da bi odvraćala ljude od stupanja u partizanske redove, isticala je da njih vode Jevreji i drugi tuđinci. Moša Pijade i Tito, najčešće su mete četničke antijevrejske propagande. Četnički izveštaji, naređenja i depeše partizane imenuju kao "mošinovce", sledbenike Moše Pijade. Uhodanu rasističku retoriku koristi i Jezdimir Dangić, četnički komandant iz istočne Bosne, koji optužuje partizane da ih vode "čivut Moša Pijade, Turčin Safet Mujić, mađar Franjo Vajnert i takozvani Petar Ilić čije pravo ime niko ne zna", a cilj im je da unište srpstvo. Četnički komandant iz Hercegovine Boško Todorović u svom proglasu iz 1941. poručuje da će Srbi, kada postignu “zlatnu slobodu” stvoriti Veliku Srbiju u kojoj "Turci i Jevreji" neće ponovo biti ministri, komesari, oficiri i "drugovi".
Objavljeno:
Vladimir Radosavljevic, prof. istorije............................................................ubogi boki-boki sto sve zna....................................i ini..............................................."1941. poubijale u Berkovićima i Trusini 526 muslimanskih civila,...","slučaj jame Čavkarica, 700 zrtava."............sto bih volio da mi nesto odgovorite na ovo, da opravdate. dajte bilo kakav komentar.
Objavljeno:
Zanimljivo je kako Bosanci, iliti Bosnjaci, kao sto vole u novije vrijeme da kazu, sad slave partizaniju iz 2. sv. rata, iako su je se u ovom poslednjem balkanskom ratu odrekli. Sustina je gospodo muslimani da nema partizanije bez jugoslovenstva, a vi ste se tom antijugoslovenskom taboru (dakle i antipartizanskom) prikljucili zajedno sa svojim babom Alijom i bratom Tudjmanom. Ako se muslimani odricu partizana i dizu spomenje zelenim beretkama, zasto bi Srbi ostajali na partizanskoj liniji? Licemjerno je rusiti Jugoslaviju, praviti muslimansku vojsku i miliciju, slaviti zelene beretke, a kukati na Srbe sto su se okrenuli cetnistvu. Uostalom, ako me sjecanje ne vara, Srbi su se poslednji odricali jugoslovenstva, partizanije i komunizma (i jos se nisu sasvim odrekli). Titov unuk jos djeluje po Srbiji sa svojom komunistickom partijom, ali nesto ne vidim da je osnovao ogranak u Sarajevu i Zagrebu. Parcijalna diskusija o toboznjoj partizaniji i antifasizmu na nivou Bosne uvijek ce biti kontraproduktivna. Fasizam je mrznja prema nekom narodu i teznja da se taj narod unisti fizicki ili duhovno. Teznja Bosnjaka za takvim unistenjem drugih naroda u Bosni je ocigledna. Zato, imputiranje fasizma srpskoj strani je deplasirano. O antifasizmu se moze govoriti samo ako se stvar postavi na nivo cijele Jugoslavije. Svako spustanje diskusije na nivo neke bivse jugoslovenske republike (sada suverene drzave u kojoj se vrsi teror vecine nad manjinom) zapravo je FASIZAM koji se krije iza antifasistickih floskula. Tom (laznom) "antifasizmu" nijedan covjek koji ima istorijsko pamcenje - nece povjerovati. Onaj ko nije spreman da bude Jugosloven, taj nije spreman ni da bude antifasista. Fasizam je teznja ka dominaciji nad drugim narodima. U Bosni (po ugledu na Hrvate u Hrvatskoj), muslimani su bosanski suverenitet iskljucivo zasnovali na jednom motivu - dominaciji nad drugim narodima. Danasnji sistem u suverenoj Bosni (i muslimanske snage koje su ga stvorile) nedvosmisleni je nastavak tradicije handzar divizije i muslimanske milicije (fasistickih formacija iz hitlerovog vremena) i taj sistem nema nikakvu vezu sa partizanskim antifasistickim pokretom. Dakle, gospodo, popnite diskusiju na jugoslovenski nivo, pa onda opalite po svim fasistima redom. Tek tada biste mogli da budete ubjedljivi!
Objavljeno:
Partizan do groba!!!
Objavljeno:
O cemu se ovde radi vrli novokomponovani istoricari, prepoznace se da ne nabrajam, http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/68585-Kolji-streljaj-siluj-spali.html Presuda Dragoljubu Draži Mihailoviću i saradnicima Kolji, streljaj, siluj, spali! Priredio: Damjan Pavlica Veličina slova: Photo: 3.bp.blogspot.com Prenosimo odabrane delove presude Draži Mihailoviću koji jasno govore o razlozima zbog kojih je ovaj ratni zločinac i saradnik nacističkog okupatora osuđen. A Komisiji za dražotražiteljstvo želimo puno uspeha u daljem kopačkom radu Optuženi Mihailović Dragoljub-Draža i njegovi četnički komandanti po njegovim naređenjima i direktivama izvršili su masovnim zahvatima u tzv. čišćenjima terena, zatim putem letećih brigada i crnih trojki u toku čitavog rata i okupacije bezbrojne ratne zločine nad narodom u svim krajevima Jugoslavije. Tako su: u novembru 1941. godine četnici su streljali u selu Braićima na mestu zvanom Drenovi Vrh oko 500 zarobljenih partizana i njihovih pristalica; optuženi Mihailović je u noći između 13. i 14. novembra 1941. godine tj. iste noći kada se sastao sa gestapovcem, kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Tešmanoviću da oko 365 zarobljenih partizana preda srpskoj državnoj straži u selu Slovac, iako je morao znati da će ih srpska državna straža postreljati ili predati Nemcima, to je učinjeno tako da ih je Tešmanović predao Jovanu Škavi a ovaj Nemcima. Nemci su od ovih predatih partizana streljali oko 270, a ostale oterali u logore; početkom novembra 1941. godine Mihailovićev komandant Ajdačić zaklao je trinaest partizanskih simpatizera u blizini Kosjerića na mestu zvanom Ridovi među kojima i učiteljicu Jelenu Subić-Gmizović i Milevu Kosovac, koje su četnici pre nego što su zaklali silovali i unakazili usijanim gvožđem; 4. novembra 1941. godine četnici su ubili blizu Ravne Gore oko 30 partizana, koje su bili na prevaru zarobili, među kojima je bilo 18 devojaka koje su bile upućene u Užice za bolničarke; u decembru 1941. godine Mihailovićevi četnici streljali su zajedno sa Nemcima u Čačku samo u jedan mah 80 pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta; u decembru 1941. godine u srezu požeškom mešoviti nemačko-četnički sud u jedan mah osudio je na smrt 12 pristalica partizana; u decembru 1941. godine i tokom januara 1942. godine četnici su poklali preko 2.000 muslimana - ljudi, žena i dece iz okoline Foče, Goražda i Čajniča. Klanja su vršili na mostovima na Drini u Foči i Goraždu; u toku decembra 1941. godine i tokom cele 1942. Mihailovićevi „legalizovani" četnici pohapsili su i predali Nemcima u raznim krajevima Srbije hiljade pristalica partizana koje su Nemci streljali u logorima na Banjici, Nišu, Užicu, Čačku i drugim mestima, a pored toga sami četnici su poubijali hiljade pristalica partizana, opljačkali mnoga sela, batinali hiljade ljudi, a veliki broj žena i devojaka iz partizanskih porodica silovali; prvog aprila 1942. godine četnici Rada Radića pobili su u Jošavki 20 ranjenih partizana, a među njima i teško ranjenog narodnog heroja dr. Mladena Stojanovića; Multi-kulti: Nemački general major Friedrich Stahl, ustaški oficir i četnički komandant Rade Radić Photo: wordpress.com aprila 1942. godine četnici Lazara Tešanovića i Rada Radića (koji su se tada bili stavili pod komandu Mihailovićevog kapetana Račića) ubili su 70 ranjenih partizana; krajem aprila 1942. godine Spasoje Dakić, komandant Mihailovićevog bataljona u Čelebiću, ubio je engleskog majora Terensa Atertona i njegovog radio-telegrafistu i jednog engleskog narednika; juna 1942. godine Mihailovićevi četnici su u okolini Gacka, u selu Izgorima, zapalili bolnicu sa deset teških partizanskih ranjenika; juna 1942. godine Mihailovićev odred pod komandom kapetana Vladimira Đukića izveo je iz zatvora u Nikšiću 25 pristalica narodnooslobodilačkog pokreta i zajedno sa Italijanima streljali; avgusta 1942. godine, Mihailovićev komandant Baćović ubio je simpatizere narodnooslobodilačkog pokreta Rada Pravicu, Tomu Galena, Jovu Ljubibratića, Budimira Žiropinu i Tasu Kesarića; avgusta 1942. godine Mihailovićevi četnici pod komandom Petra Baćovića prilikom zauzeća Foče zaklali su u Foči i selima koja se skupa nazivaju Bukovica oko 1.000 lica muslimanske veroispovesti, među kojima je bilo oko 300 žena, dece i staraca; avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili; septembra 1942. godine četnici Petra Baćovića ubili su u Makarskoj oko 900 Hrvata, nekoliko katoličkih sveštenika odrali i 17 sela zapalili; oktobra 1942. godine četnici Petra Baćovića ubili su u okolini Prozora zajedno sa Italijanima, kojima je komandovao italijanski poručnik Viđak, oko 2.500 Muslimana i Hrvata, među kojima je bilo žena, dece i staraca, a veliki boj sela popalili; Mi smo uvek zajedno: Četnici i nacisti 1944. godine Photo: wordpress.com u oktobru 1942. godine, četnici Petra Baćovića, ubili su u selu Gatu, Niklice i Čišlu u Dalmaciji, zajedno sa Italijanima, 100 Hrvata kao simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta; u jesen 1942. godine u Drežnici (Hercegovina) četnici iz okoline Gacka pri pohodu na Prozor zaklali su oko sto lica muslimanske veroispovesti; decembra 1942. godine u selu Brajinci (Mrkajić, istočna Bosna) i okolnim selima, četnici Mihailovićevog komandanta Rajka Čelonje ubili su 160 seljaka i popalili selo Brajnice i još nekoliko sela. Među pobijenim bilo je žena i dece; januara 1943. godine zaklao je major Cvetić šesnaest zarobljenih partizana u okolini Užica; januara 1943. godine, pod komandom Komarčevića, Mihailovićevi četnici su zaklali 72 simpatizera partizana u srezu posavskom; januara 1943. godine četnici Pavla Đurišića ubili su u srezu bjelopoljskom oko 400 muškaraca i oko 1.000 žena i dece muslimanske veroispovesti; u februaru 1943. godine četnici pod komandom Zaharija Ostojića, Petra Baćovića, Pavla Đurišića, Voje Lukačevića, Vuka Kalaitovića i drugih, u srezovima pljevaljskom, čajničkom i fočanskom zaklali su 1.200 muškaraca i 8.000 staraca, žena i dece i opljačkali pa potom spalili 2.000 domova; polovinom jula 1943. godine u celu Cikoti (istočna Bosna) četnici su otkrili 80 ranjenika prve proleterske divizije, oduzeli im oružje a sutradan doveli Nemce koji su ih poubijali, a zatim spalili; juna 1943. godine u toku pete neprijateljske ofanzive četnici su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske, pa su tada zaklali u selu Jelaču i Vrbnici dr Simu Miloševića i hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovačića; jula 1943. godine u Bišini (Birač) četnici su otkrili ranjenike prve i druge proleterske brigade i izdali ih Nemcima koji su ih poubijali; decembra 1943. godine četnički komandant major Petrićević streljao je u Kolašinu 28 zarobljenih partizana i šest seljaka pristalica partizana; decembra 1943. godine četnički komandant Živan Lazović zaklao je u selu Selevcu 15 seljaka pristalica partizana; decembra 1943. godine zaklali su četnici u okolini Bosanskog Grahova 137 zarobljenih partizana; Za uspomenu i dugo sećanje: Četnici i nacisti Photo: wordpress.com decembra 1943. godine zaklali su četnici u selu Tičevu kod Drvara 28 zarobljenih partizana; decembra 1943. godine zaklali su četnici u Zeti (Crna Gora) osam seljaka delegata na prvoj antifašističkoj skupštini Crne Gore; decembra 1943. godine zaklali su četnici Nikole Kalabića u selu Kopljarima kod Aranđelovca 21 seljaka; decembra 1943. godine streljali su četnici Vuka Kalaitovića u srezu sjeničkom 18 pristalica partizana; decembra 1943. godine četnici pod komandom potpukovnika Miodraga Paloševića i majora Trifkovića Svete zaklali su u selu Vraniću, blizu Beograda, 73 lica među kojima jedno dete od dve godine, drugo od tri meseca. Jednu od žrtava su kastrirali. Pored toga opljačkali su seljačke domove; od juna 1942. godine do marta 1943. godine Mihailovićevi četnici pod komandom Pavla Đurišića osudili su na smrt i streljali oko 1.000 crnogorskih partizana i seljaka zbog toga što su učestvovali u oslobodilačkom ustanku u Crnoj Gori; 29. aprila 1944. godine četnički odred kapetana Živojina Lazovića, majora Svetislava Tripkovića, Nikole Kalabića, Dragutina Bojovića, Svete Bogićevića, Radovana Dokmanovića i Svete Radičevića u selu Drugovcu (okrug beogradski) zaklali su 73 lica među kojima i devet žena. Tom prilikom teško su zlostavljali 37 drugih lica i opljačkali pa potom spalili 220 domova; aprila 1944. godine četnici su kod Bajine Bašte zaklali osam simpatizera partizana; maja 1944. godine četnici Dragutina Keserovića pronašli su na Jastrepcu partizansku bolnicu pa su streljali 24 ranjenika i 4 bolničarke; maja 1944. godine četnici su otkrili u Semberiji partizanske bolnice i ubili oko 300 teških ranjenika; u leto 1944. godine četnici su u selu Balinoviću živoga pekli pred 20 ljudi Živana Đurđevića seljaka iz Balinovića, a potom njega i njegovog sina zaklali; avgusta 1944. godine Dušan Radović - Kondor, komandant Mihailovićevog zlatiborskog korpusa zaklao je dva američka avijatičara francuskog porekla koji su se bili prinudno spustili padobranima kod reke Lima; avgusta 1944. godine četnički odred Bogićevića Svete uhvatio je u selu Sepcima - Srbija, Sremčevića Savu, Vojinović Konstantina, Radojević Iliju i Jovanović Iliju i pošto ih je mučio da bi iznudio priznanje o saradnji sa partizanima svu četvoricu zaklao. Crna trojka na delu: Četnici kolju civila Photo: wordpress.com Pored ovoga desetine hiljada ljudi četnici su zlostavljali i batinali, a u Crnoj Gori su bili uveli specijalni sistem batinjanja pomoću „roglje". Komandanti optuženog Mihailovića ostavljali su spiskove pristalica partizana okupatorima i kvislingovcima na osnovu kojih su ljudi bili hapšeni i streljani. Naročito je Beogradska četnička organizacija tesno sarađivala sa specijalnom policijom na uništavanju pristalica partizana u Beogradu. Nabrojani zločini samo su mali deo zločina koje su četnici optuženog Mihailovića sprovodeći njegova naređenja i direktive, izvršili u svim krajevima Jugoslavije.
Objavljeno:
Istorija, ocito je da nikada nisi cuo istoricarku Dubravku Stojanovic. Bilo bi ti korisno za struku da se malo vise informiras.
Objavljeno:
Ево података за Билећки срез о броју убијених (ради се о људима који нису погинули у борби, што би народ рекао "пушка однијела "):број жртава од стране : партизани: убили 596 усташе (и хрватске и муслиманске): 189 четници:83 нијемци: 51 талијани 8
Objavljeno:
Ode mi post nedovršen , pa samo da dodam i ovo : sada ste tek dali tom tamo lokalnom neprijatelju oružje u ruke , da nas nazivaju kako nas već nazivaju . Da zlobno merače i da se sprdaju , a dokaz je gomila muslimansko hrvatskih postova ispod. I šta im samo posle ovoga i odgovoriti ?!
Objavljeno:
Auuuuuu ! Pa dobro , prijatelji, braćo, drugovi ...šta radite to ako Boga znate ? Ko vas huška na ovakve budalaštine , nečovečnost i izvrtanje istorije i istine ? Ima li ko da čuje neki glas razuma ? Ima li ko da bude tamo glas razuma ? Jeste li vi svesni da će vam/ nam za cirka 15 - 20 godina deca učiti iz istorije da su antifašisti bili samo hrvati i muslimani , odnosno ustaše i balije , a da su Srbi kojih je u partizanima iz tih krajeva bilo preko 75% , svi bili fašistički agresori ?! da...da...tako će na kraju da ispadne . Bruka i sramota. Poniženje onih časnih grobova naših predaka koji su svoje živote dali za našu budućnost , a što smo je mi izrežirali uz pomoć svetskih globalista ovako kakva je sada ...e, to smo mi krivi , a ne ti naši časni preci čije spomenike danas rušite i besramno skrnavite . Ja se stidim vaše sramote. da li je ono Koljino blebetanje od nedavno ustvari bilo uvod za ovako nešto , m ? Zgrožena sam ljudski , srpski ...čovečanski.
Objavljeno:
Isti scenario zločinci su ponovili unapred proslavljajući Vidovdan, 27. juna 1992. "Ovaj put su zabarikadirali grupu bošnjačkih civila u obližnju kuću Mehe Aljića u naselju Bikavac, a zatim ih žive zapalili. Najmanje 60 žena, djece i starijih je izgorjelo, a samo je jedna žena - Zehra Turjačanin - uspjela pobjeći i preživjeti paljenje gotovo ugljenisana i sa teškim tjelesnim opekotinama. Najmlađa žrtva na listi ubijenih je bila beba stara godinu dana, a prema iskazu svjedoka bilo je i jedno novorođenče staro 2-3 dana. Kao i u Pionirskoj ulici, smrt nedužnih civila u Bikavcu je bila veoma bolna. Prema svjedočenju dva zaštićena svjedoka, jecaji zapaljenih žrtava trajali su oko pola sata, a ličili su na krikove mačaka",
Objavljeno:
U opisu zločina, prema optužnici i iskazima svedoka, sajt Bošnjaci.net objavljuje: "Na četvrti dan muslimanskog praznika Kurban-bajrama 14. juna 1992 grupa višegradskih četnika slavila je pravoslavni praznik Svetog Trojstva paljenjem bošnjačkih civila u kući Adema Omeragića u Pionirskoj ulici. Unutrašnjost kuće je bila planski pripremljena za paljenje, a tepih je bio natopljen zapaljivom tečnošću, vjerovatno benzinom. Četnici su zabarikadirali sve izlaze kuće, a zatim su ubacili zapaljivi predmet. Vatra je istog trena buknula i proširila se na zabarikadirane ljude koji su goreći počeli vrištati od nesnosnih opekotina. Te noći, oko 70-ak žena, djece i staraca su živi izgorjeli, a najmlađa žrtva je bila novorođenče koje prema iskazu jedne od svjedokinja 'ni dva dana nije imalo. 'Večeras se rodilo, sutra navečer izgorjelo. Ja sam ranjena kroz lijevu nogu i lijevu ruku kad sam iskočila kroz prozor, izbacila sina od 13 i po, 14 godina. Tako još jedna žena. Četvero nas je preživjelo."
Objavljeno:
vgusta 1944. godine Dušan Radović - Kondor, komandant Mihailovićevog zlatiborskog korpusa zaklao je dva američka avijatičara francuskog porekla koji su se bili prinudno spustili padobranima kod reke Lima; avgusta 1944. godine četnički odred Bogićevića Svete uhvatio je u selu Sepcima - Srbija, Sremčevića Savu, Vojinović Konstantina, Radojević Iliju i Jovanović Iliju i pošto ih je mučio da bi iznudio priznanje o saradnji sa partizanima svu četvoricu zaklao.
Objavljeno:
aprila 1944. godine četnici su kod Bajine Bašte zaklali osam simpatizera partizana; maja 1944. godine četnici Dragutina Keserovića pronašli su na Jastrepcu partizansku bolnicu pa su streljali 24 ranjenika i 4 bolničarke; maja 1944. godine četnici su otkrili u Semberiji partizanske bolnice i ubili oko 300 teških ranjenika; u leto 1944. godine četnici su u selu Balinoviću živoga pekli pred 20 ljudi Živana Đurđevića seljaka iz Balinovića, a potom njega i njegovog sina zaklali;
Objavljeno:
od juna 1942. godine do marta 1943. godine Mihailovićevi četnici pod komandom Pavla Đurišića osudili su na smrt i streljali oko 1.000 crnogorskih partizana i seljaka zbog toga što su učestvovali u oslobodilačkom ustanku u Crnoj Gori; 29. aprila 1944. godine četnički odred kapetana Živojina Lazovića, majora Svetislava Tripkovića, Nikole Kalabića, Dragutina Bojovića, Svete Bogićevića, Radovana Dokmanovića i Svete Radičevića u selu Drugovcu (okrug beogradski) zaklali su 73 lica među kojima i devet žena. Tom prilikom teško su zlostavljali 37 drugih lica i opljačkali pa potom spalili 220 domova;
Objavljeno:
decembra 1943. godine zaklali su četnici u selu Tičevu kod Drvara 28 zarobljenih partizana; decembra 1943. godine zaklali su četnici u Zeti (Crna Gora) osam seljaka delegata na prvoj antifašističkoj skupštini Crne Gore; decembra 1943. godine zaklali su četnici Nikole Kalabića u selu Kopljarima kod Aranđelovca 21 seljaka; decembra 1943. godine streljali su četnici Vuka Kalaitovića u srezu sjeničkom 18 pristalica partizana; decembra 1943. godine četnici pod komandom potpukovnika Miodraga Paloševića i majora Trifkovića Svete zaklali su u selu Vraniću, blizu Beograda, 73 lica među kojima jedno dete od dve godine, drugo od tri meseca. Jednu od žrtava su kastrirali. Pored toga opljačkali su seljačke domove;
Objavljeno:
polovinom jula 1943. godine u celu Cikoti (istočna Bosna) četnici su otkrili 80 ranjenika prve proleterske divizije, oduzeli im oružje a sutradan doveli Nemce koji su ih poubijali, a zatim spalili; juna 1943. godine u toku pete neprijateljske ofanzive četnici su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske, pa su tada zaklali u selu Jelaču i Vrbnici dr Simu Miloševića i hrvatskog pesnika Ivana Gorana Kovačića; jula 1943. godine u Bišini (Birač) četnici su otkrili ranjenike prve i druge proleterske brigade i izdali ih Nemcima koji su ih poubijali; decembra 1943. godine četnički komandant major Petrićević streljao je u Kolašinu 28 zarobljenih partizana i šest seljaka pristalica partizana; decembra 1943. godine četnički komandant Živan Lazović zaklao je u selu Selevcu 15 seljaka pristalica partizana; decembra 1943. godine zaklali su četnici u okolini Bosanskog Grahova 137 zarobljenih partizana;
Objavljeno:
u februaru 1943. godine četnici pod komandom Zaharija Ostojića, Petra Baćovića, Pavla Đurišića, Voje Lukačevića, Vuka Kalaitovića i drugih, u srezovima pljevaljskom, čajničkom i fočanskom zaklali su 1.200 muškaraca i 8.000 staraca, žena i dece i opljačkali pa potom spalili 2.000 domova;
Objavljeno:
januara 1943. godine zaklao je major Cvetić šesnaest zarobljenih partizana u okolini Užica; januara 1943. godine, pod komandom Komarčevića, Mihailovićevi četnici su zaklali 72 simpatizera partizana u srezu posavskom; januara 1943. godine četnici Pavla Đurišića ubili su u srezu bjelopoljskom oko 400 muškaraca i oko 1.000 žena i dece muslimanske veroispovesti;
Objavljeno:
oktobru 1942. godine, četnici Petra Baćovića, ubili su u selu Gatu, Niklice i Čišlu u Dalmaciji, zajedno sa Italijanima, 100 Hrvata kao simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta; u jesen 1942. godine u Drežnici (Hercegovina) četnici iz okoline Gacka pri pohodu na Prozor zaklali su oko sto lica muslimanske veroispovesti; decembra 1942. godine u selu Brajinci (Mrkajić, istočna Bosna) i okolnim selima, četnici Mihailovićevog komandanta Rajka Čelonje ubili su 160 seljaka i popalili selo Brajnice i još nekoliko sela. Među pobijenim bilo je žena i dece;
Objavljeno:
oktobra 1942. godine četnici Petra Baćovića ubili su u okolini Prozora zajedno sa Italijanima, kojima je komandovao italijanski poručnik Viđak, oko 2.500 Muslimana i Hrvata, među kojima je bilo žena, dece i staraca, a veliki boj sela popalili;
Objavljeno:
septembra 1942. godine četnici Petra Baćovića ubili su u Makarskoj oko 900 Hrvata, nekoliko katoličkih sveštenika odrali i 17 sela zapalili
Objavljeno:
avgusta 1942. godine Mihailovićevi četnici pod komandom Petra Baćovića prilikom zauzeća Foče zaklali su u Foči i selima koja se skupa nazivaju Bukovica oko 1.000 lica muslimanske veroispovesti, među kojima je bilo oko 300 žena, dece i staraca; avgusta 1942. godine na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2.500 lica muslimanske veroispovesti a sela popalili
Objavljeno:
avgusta 1942. godine, Mihailovićev komandant Baćović ubio je simpatizere narodnooslobodilačkog pokreta Rada Pravicu, Tomu Galena, Jovu Ljubibratića, Budimira Žiropinu i Tasu Kesarića;
Objavljeno:
aprila 1942. godine četnici Lazara Tešanovića i Rada Radića (koji su se tada bili stavili pod komandu Mihailovićevog kapetana Račića) ubili su 70 ranjenih partizana; krajem aprila 1942. godine Spasoje Dakić, komandant Mihailovićevog bataljona u Čelebiću, ubio je engleskog majora Terensa Atertona i njegovog radio-telegrafistu i jednog engleskog narednika; juna 1942. godine Mihailovićevi četnici su u okolini Gacka, u selu Izgorima, zapalili bolnicu sa deset teških partizanskih ranjenika; juna 1942. godine Mihailovićev odred pod komandom kapetana Vladimira Đukića izveo je iz zatvora u Nikšiću 25 pristalica narodnooslobodilačkog pokreta i zajedno sa Italijanima streljali;
Objavljeno:
prvog aprila 1942. godine četnici Rada Radića pobili su u Jošavki 20 ranjenih partizana, a među njima i teško ranjenog narodnog heroja dr. Mladena Stojanovića;
Objavljeno:
u toku decembra 1941. godine i tokom cele 1942. Mihailovićevi „legalizovani" četnici pohapsili su i predali Nemcima u raznim krajevima Srbije hiljade pristalica partizana koje su Nemci streljali u logorima na Banjici, Nišu, Užicu, Čačku i drugim mestima, a pored toga sami četnici su poubijali hiljade pristalica partizana, opljačkali mnoga sela, batinali hiljade ljudi, a veliki broj žena i devojaka iz partizanskih porodica silovali;
Objavljeno:
u decembru 1941. godine i tokom januara 1942. godine četnici su poklali preko 2.000 muslimana - ljudi, žena i dece iz okoline Foče, Goražda i Čajniča. Klanja su vršili na mostovima na Drini u Foči i Goraždu;
Objavljeno:
4. novembra 1941. godine četnici su ubili blizu Ravne Gore oko 30 partizana, koje su bili na prevaru zarobili, među kojima je bilo 18 devojaka koje su bile upućene u Užice za bolničarke; u decembru 1941. godine Mihailovićevi četnici streljali su zajedno sa Nemcima u Čačku samo u jedan mah 80 pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta; u decembru 1941. godine u srezu požeškom mešoviti nemačko-četnički sud u jedan mah osudio je na smrt 12 pristalica partizana;
Objavljeno:
početkom novembra 1941. godine Mihailovićev komandant Ajdačić zaklao je trinaest partizanskih simpatizera u blizini Kosjerića na mestu zvanom Ridovi među kojima i učiteljicu Jelenu Subić-Gmizović i Milevu Kosovac, koje su četnici pre nego što su zaklali silovali i unakazili usijanim gvožđem;
Objavljeno:
u novembru 1941. godine četnici su streljali u selu Braićima na mestu zvanom Drenovi Vrh oko 500 zarobljenih partizana i njihovih pristalica; optuženi Mihailović je u noći između 13. i 14. novembra 1941. godine tj. iste noći kada se sastao sa gestapovcem, kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Tešmanoviću da oko 365 zarobljenih partizana preda srpskoj državnoj straži u selu Slovac, iako je morao znati da će ih srpska državna straža postreljati ili predati Nemcima, to je učinjeno tako da ih je Tešmanović predao Jovanu Škavi a ovaj Nemcima. Nemci su od ovih predatih partizana streljali oko 270, a ostale oterali u logore
Objavljeno:
Petar Baćović, Todorovićev naslednik u istočnoj Bosni i Hercegovini, upućuje proglas Srbima u partizanskim jedinicama oktobra 1942, u kojem im objašnjava kako njih još uvek vode "Jevreji udruženi sa najvećim belosvetskim šljamom". Jedan četnički pamflet distribuiran u okolini Sarajeva u jesen 1942. govori o "komunistima čije vođe su Jevreji i koji hoće da nametnu jevrejsku vladavinu svijetu". U decembru 1942. četnici su rasturali rasistički pamflet u istočnoj Hercegovini koji glasi “Vrhovni zapovednik svih komunističkih snaga u zemlji je neki Drug Tito, čije pravo ime niko ne zna, ali znamo jedino da je zagrebački Jevrejin. Njegov glavni saradnik je Moša Pijade, beogradski Jevrejin; Franjo Vajner, mađarski Jevrejin; Azija Kokuder, bosanski Turčin; Safet Mujije, Turčin iz Mostara, Vlado Šegrt, bivši robijaš; i mnogi drugi njima slični. Njihova imena najbolje svedoče ko su i koliko se bore za naš narod.” Shodno rasističkoj logici, glavna diskvalifikacija partizanskih vođa je što su “Jevreji”, stvarni ili pretpostavljeni. I četnički vođa Mihailović u obraćanju potčinjenima decembra 1942. godine koristi prisustvo Jevreja i drugih naroda kao ključni argument protiv partizana: “Partizanske jedinice su pune razbojnika svih vrsta, kao što su ustaše - najgori kasapi srpskog naroda - Jevreji, Hrvati, Dalmatinci, Bugari, Turci, Mađari i svih drugih naroda sveta.” Pripremajući se za učešće u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, odnosno bitki na Neretvi, četnički komandanti raznih pokrajina su 10. februara 1943. objavili zajedničko saopštenje "narodu Bosne, Like i Dalmacije" u kojem kažu: “Pošto smo očistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, došli smo Vam u pomoć da razbijemo žalosne ostatke komunističke međunarodne, zlikovačke bande Tita, Moše Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaćenih jevreja.” Oni pozivaju zavedene partizane da "poubijaju političke komesare i stupe odmah u četničke redove, kao i stotine i stotine drugih koji shvataju da su "izdati i prevareni od komunista jevreja". Proglas su potpisali četničke vođe Ilija Mihić, Momčilo Đujić, Petar Baćović i Radovan Ivanišević. Četnički antisemitizam je stajao na liniji propagande Nedićeve vlade, koja je, opet, bila deo opšte nacističke propagande. Napadanje Jevreja u jeku holokausta u Jugoslaviji, klasičan je primer identifikacije sa agresorom. Kako se produbljivala saradnja četnika sa fašistima, tako se njihov odnos prema Jevrejima pogoršavao. Enciklopedija Holokausta (str. 289) beleži slučajeve da su četnici poistovećivali Jevreje sa komunistima, ubijali ih ili predavali Nemcima. Realni odnosi u četničkom pokretu bili su sasvim različiti od njihovih odnosa sa javnošću. Sredinom 1944, kada je slom Nemačke bio veoma blizu, četnici su osnovali specijalni jevrejski komitet, koji su činila četvorica Jevreja, po jedan iz Čehoslovačke, Mađarske, Rumunije i Jugoslavije. U junu 1944 su četvorica “Mihailovićevih Jevreja” izdala saopštenje: “Svi Jevreji ponovo izražavaju svoju zahvalnost generalu Draži Mihailoviću i njegovim podređenim oficirima, koji su uvek izuzetno blagonakloni prema svojim sugrađanima koji beže od Nacističkog terora, i koji uprkos svim žrtvama, spasavaju Jevreje iz Nemačkih ruku.” Jevreji u partizanima Jugoslovenski partizani su se borili protiv šovinističkog ludila raspirivanog od strane okupatora. Oni su odbacivali nacističku logiku i prihvatali preživele jugoslovenske Jevreje u svoje redove. Značajan broj Jevreja, oko 2.897, pridružio se Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Tokom borbe protiv fašističih snaga, poginulo ih je 29%, iliti 720 boraca. Jedan broj Jevreja je bio na visokim funkcijama u antifašističkom pokretu, a Moša Pijade bio je član CK KPJ i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Desetoro partizana Jevreja proglašeno je za narodne heroje Jugoslavije. Neboračko stanovništvo je teško stradalo. Zahvaljujući saradnji raznih kvislinga, oko 80% jugoslovenskih Jevreja, odnosno oko 60. 000 ljudi, nije uspelo da preživi nacistički holokaust. star
Objavljeno:
Nedićeva propaganda Propaganda Nedićeve vlade je prevodila nacističku propagandu u termine razumljive Srbima. Tokom okupacije Srbije, antisemitizam je postao širok pojam koji je, između ostalog, obuhvatao komunizam, demokratiju, liberalizam, kapitalizam i drugo. Sovjeti i zapadni saveznici su redovno dovođeni u vezu sa Jevrejima i njihovom “svetskom zaverom”. Na propagandnim plakatima, Jevreji su prikazani kao lukavi gospodari sveta, čije su marionete Čerčil i Staljin. U provođenju nacističke politike prema Jevrejima srbijanski kvislinzi bili su veoma angažovani. General Milan Nedić svoje govore redovno usmerava protiv "komunističko-jevrejskog ološa" i "komunističko-masonsko-jevrejsko-engleske mafije". Nedićeva vlada, policija i žandarmerija svojski su pomagale nacistima da ekspresno istrebe jevrejsko stanovništvo Srbije u holokaustu. Pošto su srpski Jevreji praktično istrebljeni u prvih godinu dana, a Srbija avgusta 1942. proglašena “slobodnom od Jevreja” (Judenfrei), antisemitizam je nastavio da služi za napade na ostale nemačke protivnike. Nacistička propaganda je plašila narod da će, u slučaju pobede komunizma, “međunarodni Jevrejin seljacima i radnicima oteti plodove njihovog znoja i truda, pa ih prisiliti da prose od jevrejskih gospodara”. Četnička propaganda Pristupanje preživelih Jevreja partizanima obilato je koristila četnička propaganda, za isticanje njihovog “nesrpskog” karaktera. Još u pregovorima sa Nemcima novembra 1941, četnički vođa Mihailović uverava Nemce da "partizane vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Janković, Jevrejin Lindemajer, Mađar Borota, dva muslimana čija mi imena nisu poznata, pripadnik ustaša major Boganić" (svi likovi su izmišljeni sem Borote, ali on nije Mađar). I u depešama svojim potčinjenima Mihailović za partizane kaže: “To su najveći zlotvori koje vodi jevrejština.” Retorika ove vrste je brzo usvojena. Četnički kapetan Bogdan Marjanović 24. februara 1942, povodom preuzimanja dužnosti komandanta Rogatičkog odreda, drži vatreni govor protiv partizana zasnovan na mržnji protiv "čivuta" (pogrdan naziv za Jevreje), “Turaka” (domaćih muslimana) i Hrvata: “Budite junaci svesni da nam preti opasnost od novih neprijatelja, a to su komunisti. Oni pod lažnim lozinkama da se bore protiv okupatora, pokušavaju da u svoje ruke uvuku što više naših neukih Srba Bosanaca, a posle da nas potčine pod vlast čivuta i onih istih krvoločnih Turaka i Hrvata, koji su stotine hiljada naše braće uništili na najzverskiji način.” Ravnogorska propaganda, da bi odvraćala ljude od stupanja u partizanske redove, isticala je da njih vode Jevreji i drugi tuđinci. Moša Pijade i Tito, najčešće su mete četničke antijevrejske propagande. Četnički izveštaji, naređenja i depeše partizane imenuju kao "mošinovce", sledbenike Moše Pijade. Uhodanu rasističku retoriku koristi i Jezdimir Dangić, četnički komandant iz istočne Bosne, koji optužuje partizane da ih vode "čivut Moša Pijade, Turčin Safet Mujić, mađar Franjo Vajnert i takozvani Petar Ilić čije pravo ime niko ne zna", a cilj im je da unište srpstvo. Četnički komandant iz Hercegovine Boško Todorović u svom proglasu iz 1941. poručuje da će Srbi, kada postignu “zlatnu slobodu” stvoriti Veliku Srbiju u kojoj "Turci i Jevreji" neće ponovo biti ministri, komesari, oficiri i "drugovi".
Objavljeno:
Gospodine Bursać Svakako da nisi kompetentan da pišeš na ovu temu, komunistički pristrasan, posebna priča što si pisao samo o žrtvama drugih naroda i nisi naveo razloge zbog čega su se desili pomenuti zločini (NDH - kontekst događaja?). Ovdje nisu tema Berkovići, odakle to provlačiš, što nisi otišao do Jagodnjače, Prebilovaca, Velebita, Sarajeva, Jasenovca itd., kočiš đe tebi odgovara. Za razliku od vas Brozovih "istoričara", ja sam vrlo dobro obavješten šta se dašavalo na ovim prostorima (imenom i prezimenom), zbog toga ne želim pisati na ovu temu, sa predpostavkom cenzure admina. Mogu vam samo reći, da je JVO bila jedina legalna vojska na ovim prostorima, sve ostalo je bilo u službi nacizma i fašizma, a sve ostalo je planirano ispiranje mozgova, koje traje već 70 godina. Bilećani, samo vi radite kako mislite da je nabolje, vi to nabolje znate i sve stavite na svoje mjesto. Nije mije jasno odakle više ovi SUBOR-ci, ovo su oni borci-bombaši sa 2 svjedoka i oni posleratni Sinovi UDB-e. Napomena: Josip Broz iz Kumroveca, bravar bez 2 prsta je ubijen u Španiji 1938 godine (zamjena izvršena u Zagrebu 1939., proglašen novi Tito). Mustafa Golubić iz Stoca, dobije naredbu od KGB-a da likvidira kloniranog Broza 1941 u Zagrebu, otkriva ga Gestapo i likvidira, da bi vama u Amanet i zanavjek sačuvao Tita. 1. "Komunistička partija Jugoslavije pozdravlja ustaški pokret...". . . . . 59 2. Tajni sastanci J. B. Tita sa ustaškim ministrom i rimskim papom . . . . 68 3. Ustaška crna legija i proleterske brigade protiv četnika. . . . . . . 77 4. Saradnja partizana i ustaša u Hercegovini . . . . . . . . . 84 5. Pavelić odbija italijanski predlog za napad na "Bihaćku republiku" . .. . 88 6. Saradnja partizana i ustaša u zapadnim oblastima. . . . . 93 7. Partizanski i ustaški komandant - rođena braća . . . . . 101 8. Nemačko viđenje stvari krajem 1942. i početkom 1943. godine . . . . . . 103 9. Saradnja komunista i ustaša povodom kapitulacije Italije .. . . . . . . 103 10. Stradanje prote Konstantina Krstanovića u Šibeniku . . . . . . . . 114 11. "Hrvatska vojska" . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 12. Nemci o prestrojavanju Hrvata . . . . . . . . . . . . . . 123 13. Englezi i prestrojavanje Hrvata . . . . . . . . . . . . . . 126 14. Odnos komunista prema genocidu Hrvata nad Srbima . . .131 15. Dražina reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Objavljeno:
Odgovor Refiku M.: Ti sa Turskom, i to onom otomanskom, imaš veze, Turska je vladala ovim teritorijem, a višestoljetne zločine su činili tvoji preci. Ja ću imati veze sa Bangladešom kada nas Bangladeš okupira i drži pod ropstvom 300-400 godina. Fašizam kojeg su se za života naslušali, a i nagledali (Turska je vladala Sandžakom i Kosovom sve do 1912) komandanti JVuO je uzrokovao sve ono što su kasnije "radili na terenu". Stotinu Pavla Đurižića nisu mogli "vratiti" turski zulum, kojeg su činili oni koji su prihvatili turske običaje, imena, vjeru, itd., pa ti sada vidi zbog čega ih je i Njegoš nazivao poturicama. A da su neke stvari ostale iste, lično sam vidio u instituciji BiH u kojoj vi činite relativnu većinu. Silovanja, zlostavljanje djeteta od 10 godina i zataškavanje zločina od Remzijetine, zaposlene u instituciji BiH. Sreća vaša pa su ova govna banjalučka gora od vas.*** Odogovor "Bobu": Ja nisam Srbin ! Hajvani su oni koji negiraju 400 godina zločina, zločina kojeg i sada čine, a među kojima si i ti, hajvanu poturčenjački !
Objavljeno:
Da rezimiramo:cetnici bili oslobodioci i borci protiv fasizma, a ne partizani, partizani su klali ubijali i unistavali srbe gdje god da su stigli. Partizani su dobijali propusnice za prolaz od svojih saveznika, nijemaca, isli u ndhaziju u kino i na kolace, dok su cetnici lili svoju patriotsku krv za slobodu svih nasih zbratimljenih naroda. Nazalost nisu nista mogli da urade da bi sprijecili da balije u istocnoj bosni izvrse kolektivno samoubistvo , da bi napakostili svojim komsjama srbima. Proklinjem tita sizofrenika kojime je drzao kao roba u onoj svojoj zaludjenoj drzavi. Ludjak mi je dao da zavrsim fakultet, da zivim od svoje plate, da putujem kad hocu i gdje hocu, da nocu ako treba zaspem u parku a da me ne bude strah. Idiot!!! Sram ga bilo. Bilo bi nam super i mnogo bolje da su patriotske snage , cetnicke, pobijedile. Vidimo tu ljepotu u svakom kutku slobodarske nam RS. I na kraju, posto to ludi komunisti su krili od mene zelim da vas, istoricare pitam: Barem jednu bitku ili jedan oslobodjen grad oslobodjen od strane cetnika u drugom svjetskom ratu. Pozdrav
Objavljeno:
Samo jedno malo pitanje (onako za kontemplaciju) : koji je to antifašistički pokret na svojoj zastavi imao mrtvačku glavu i kosti ? Po tome su i gusari bili antifašisti.
Objavljeno:
@Dejan: četnici i ostala bagra moraće još bar pedeset godina da moljakaju naokolo da im bude zaboravljeno - prerano je još da se otkriju grobna mjesta, a morali bismo i pare da trošimo na potomke te fukare. Za pedesetak godina, kada ne bude više nikoga na koga bi društvo moralo da baca pare i pomene, slažem se da treba malo, sasvim malo popustiti pritisak na četnike i one koji ih pominju, i eventualno ih pomenuti kao dio društva kojeg se stidimo, ali je bio odavde. Vjerovatno ni ne razumiješ koliko je bitno da se posao završi i da im se zatre trag i glas - da budu tretirani jednako kao što su nacisti još uvijek tretirani u Njemačkoj: na svaki otvoren pomen četništva da se zaglavi opaka robija. Četnike, ustaše i ostalu bagru tretiraj "medicinski" - odstrani ih gdje god ih vidiš, i ne zapuštaj situaciju dok se opaka boljka ne iskorijeni. Ako ne budeš to odlučno i do kraja liječio u društvu, čeka te bolan kraj, zagarantovano.
Objavljeno:
Katarina Ilić, petomesečna beba koju su ubili četnici u Vraniću, kosmajskom selu, pucajući u kolevku na Sv. Nikolu 1943. Zbog svega ovoga što su ljudi iznad rekli (hm,ljudi) koji sebe nazivaju Srbima, od sutra nisam Srbin. Dragojlo Dudić, srbijanski zemljoradnik još 1941. pade , i čujem da Srbi nisu bili partizani, A šta su bili? Vi što lažete, sejete po ko zna koji put seme krvavo a niste dve knjige pročitali. I kriv je Tito i Vatikan, i Kominterna, i Pavelić, i Mars, i Venera i 3LPM, a nije Pavle Đurišić, a nije Kosta Pećanac, a nije vaš vajni đeneral. Pravda je spora i dostižna, zbog ovakvih stavova koje se svaki pametan čovek, ne samo Srbin stidi, ovaj narod će propasti, jer ja niti sebi a niti svojoj deci neću dozvoliti da budu u državi i duštvu gde je đeneral bilo šta drugo osim, koljačke zveri. A sve porušite, sve, i podignite spomenik jednoj veeeeelikoj kami da se vidi na sve četiri strane sveta, da svi vide ko ste. I KAKVI STE! Nosite se!
Objavljeno:
Što baš je lijepo biti četnik. Ono smrdiš izgledaš katastrofa niko te na svijetu nevoli, sratraju te čak i teroristom, kolješ sve što stigneš (uglavnom civile i slabe) a gdje moraš se boriti bježiš ko đavo od krsta itako da ne nabrajam dalje. Da niste bili četnici u ovome prošlome ratu a malo više partizani možda bi i dobili ga i zadržali ugled neki. Ovako sramota ogromna za Srpski narod predvođen četničkom ideologijom ostade za vijek vijekova.
Objavljeno:
Nisu partizani postali senlini četnici juče - taj proces lobotomiziranja traje više od dvije decenije, i to uopšte nije slučajno: četnik je, kao i svaki drugi ekstremista, negativni plod djelovanja sumanutih sila kakve su rat i nepravda. Kada se tako pojave ekstremne situacije u kojima se mora brzo i odlučno djelovati, onda se ljudi nađu pred izborom koji ne traži samo promišljanje, već i izgrađen karakter, i sposobnost. Četnik je u toj analogiji degenerik - maloumna reakcija na sukob, bezvlašće i nepravdu, koja nije u stanju da razmišlja, nema karaktera i suštinski je nesposoban za vrlinu - i tu nije ništa čudno. Ono što je krajnje čudno je ovakav tekst, u ova vremena, u Banjaluci koja je od rata naovamo postala magnet za svaku vrstu ekstremističkog i retardiranog pljačkaškog šljama, a čudi i par pozitivnih reakcija na tekst - premalo je lopovske fukare u komentarima, očekivao sam bar 97% negativnih komentara na činjenicu da je neko primjetio da su i posljednje kvazi-partizane posenilili. U Banjaluci, u kojoj se navodni potomci otpora Kozare i Grmeča danas sa svojih političkih pozicija takmiče ko će više nametnuti politiku Musolinija (doslovno, i dokumentovano: Musolini i Hitler bi pozavidjeli većini političara ovdje na sprovođenim politikama) kao i u ostatku BiH i regije, partizani se svojataju toliko da će nam mrtvi izazvati zemljotres vrteći se u grobovima od priča i djela potomaka.
Objavljeno:
kako se zove ovaj bombaš što je napisao ovaj tekst? zna li on da Nemanja Papić ima 27 ili 28 godina, npr.
Objavljeno:
Citam komentare i nemogu da vjerujem. Nabijem vam procetnicku, proustasku, propartizansku, prostajaznamvise mamu! Pa vi niste normalni. Mi hrvati/srbi/bosnjaci smo najveca govna na planeti. Sramota me je kada citam sta pisete smece balkansko. Nije cudo da nas cijeli svijet gleda kao copor podivljalih kerova!
Objavljeno:
Bursaću, zašto diraš u bolne rane? Ima u ovoj zemlji ko je zadužen za istinu. A ima i ko da je brani bogami - Prva internetska lakoprsta. Zar treba sad da bunimo vijuge, sad kad su nakon toliko truda mozgovi skoro u potpunosti isprani, preprani i osušeni?
Objavljeno:
Koji si ti car Dragane a pogotovu vrhunski novinar! Nemanja Papić nije predsjednik SUBNORA a ponajmanje učesnik NOR-a, pošto je rođen 1984 godine i nema ni 30 godina:
Objavljeno:
Koji si ti car Dragane, a tek kakav si novinar:Nemanja Papić, kao prvo nije predsjednik SUBNORA a ponajmanje učesnik NOR-a, pošto je 1984 godište- znači nema ni 30 godina!
Objavljeno:
KN@ u pravu si ti da ne treba podizati spomenike onima koji su harali po muslimanskim selima, jer se time daje za pravo da i muslimani podignu spomenike svojim "antifašistima" iz Handžar divizije (13. oružana brdska divizija SS-a Handžar) i ustaške Crne legije kakvi su, opet harali po srpskim selima. Tebi su partizani normalno prihvatljiviji jer su najteže borbe i odmazde u pravilu izvodili na srpskim etničkim prostorima, pa je time i srpsko stanovništvo najviše stradalo. A kad se već praviš analogiju sa ovim posljednjim ratom, pa molim te, zar i unutar muslimanskog nacionalnog korpusa nisu najveći kolječi i zlikovci upravo bili na prostoru Istočne Bosne (Podrinja). Malčice si zaboravio kakvi su zločini činjeni nad srpskim življem na tim prostorima, ali eto tvoj ekvivalent svih vrijednosti ovog svijeta ( haško pozorošte) je - ZLOČINCA I MONSTRUMA Nasera Orića nagradilo za sva zla kakva je počinio. Hajde malo pokaži (bar javno) malo tolerancije i prema srpskim žrtvama u ratovima o kojima ti govoriš, a ne možeš osporiti da smo uvijek najviše žrtava podnijeli. Lično sam protiv bilo kakvih spomenika u našoj obesmišljenoj istoriji, ali kada vidim tvoje komentare podržavam da se na svakoj kući (na krovu) podigne po jedan spomenik đenerelu Draži, pa da crkneš od muke gledajući ih (jebali te spomenici).
Objavljeno:
Komunisticke partizanske snage (fasisticke u svom djelovanju, za one koji ne znaju sta su odlike fasizma, sovjetski i nas komunizam su imale ciste odlike toga), jesu okupirale jadne narode Jugoslavije, svaki Hrvat koji je 91' uzeo pusku u ruke, svaki Bosnjak koji je 92' uzeo pusku u ruke, uzeo je bas da se izbori od te nastrane okupacije, nakon sto je glava napokon odumrla. Jel ti izmisljas toplu vodu, ili si prespavao 90'te, ili si neko dijete rodjeno tek nakon ili za vrijeme rata, odraslo na 'Valter brani Sarajevo', i 'Salas u malome ritu'. Hrvatima je nakon 45' zadnje na pameti bilo da ostanu u Jugoslaviji, protiv koje su se cijeli rat borili, partizani ih okupirali i svakog nepodobnog koji nije htio da se preda pobili, Bosnjaci tada Muslimani, takodjer nisu htjeli da budu u Jugoslaviji protiv koje su se borili u redovima Handzarevca i uz Ustase, partizani su i te nakon rata 'naucili pameti'. Nije to nikakva 'sovinisticka farsa' sto gospodin Radosavljevic govori, nego istina koju svi znamo, inace rata 90'ih nebi ni bilo, ne znaju je ili ne zele znati jedino ovi mladi sto SFRJ niti ne poznaju ili su se nagledali previse filmova za vrijeme nje, pa im fiktivnost lupila u glavu, tj. osobe kao sto ste vi.
Objavljeno:
PARDON: ispravak - njemački fašizam su proizveli Britanci i Anglo-amerikanci, pa je time pitanje antifašizma (po njihovim aršinima) postalo obesmišljeno.
Objavljeno:
Četnici su nastali u Prvom svjetskom ratu kao specijalna jedinica kraljeve garde, a i danas su sačuvani spiskovi pripadnika ove jedinice. Pojedinci bi se začudili koliki broj Muslimana, Slovenaca, Hrvata i drugih je bio u sastavu te "specijale". Što se tiče generala Mihajlovića, negov najveći "grijeh" bio je jer je odbijao britanske zahtjeve da napada njemačke konvoje na Koridoru 10, a primarno jer su Njemci surovo "kažnjavali" takve napade odmazdama nad civilima. Kako je Tita "bolilo uvo" koliko će Njemci streljati Srba u Kragujevcu, komunisti su revnosno napadali ove konvoje, ali i pucali oficirima u leđa iako su znali da će svakim pucnjem istovremeno "streljati" 100-tinu srpske nejači. Eto Čiča Dražinog "najtežeg" grijeha - nije činio stvari kakve bi mu desetkovale narod. Međutim, moram pomenuti i Čičinog druga sa vojne akdemije - generala de Gola. Da li je normalno to što je ubrzo nakon rata bukvalno odjebao svoje britanske saveznike i pomirio se sa njemačkim narodom. Odgovor je jednostavan - spoznao je kako su njemački fašizam proizveli Njemci (kako sam to prethodno opisao), pa je time i pitanje antifašizma postalo obesmišljeno.
Objavljeno:
Nastupanje svjetske ekonomske krize 1929. godine u potpunosti uništava njemačku privredu i bankarski sistem, čime se stvaraju pretpostavke za krajnju realizaciju britansko-američkih hegemonističkih planova. Naime, čak prije propalog minhenskog “puča u pivnici” (beerhali Putsch) iz 1923. godine, službenik američkog ministarstva vanjskih poslova stacioniran u Minhenu u službi versajske okupacije Njemačke, Robert Marf (Robert Murphv) , lično se sastao s mladim Adolfom Hitlerom, s kojim ga je upoznao general Erik Ludendorf (Erich Ludendoff). Britanska je politika u toj konstalaciji bila stvoriti “projekat Hitler”, sa već izrađenim strategijama o tome kakav će biti njegov konačan geopolitički i vojni smijer. Kao što je pukovnik David Stirling, utemeljitelj britanske elitne jedinice Specijalne vazdušne službe (Special Air Service), rekao u jednom privatnom razgovoru skoro pola stoljeća kasnije: “Najveća greška koju smo mi Britanci napravili je da smo mislili da možemo nahuškati Njemačko Carstvo protiv Ruskog Carstva da međusobno iskrvare do smrti”. Nakon što je već 1930. godine Britanija u potpunosti uništila njemački bankarski sistem, složenost britanske politike vidljiva je iz podatka da je londonski časopis Tajm sljedećih mjeseci u nizu članaka dao Hitlerovom pokretu neprocjenjivo pozitivan međunarodni publicitet. Dana 4. januara 1932. godine u Kolnu, Adolf Hitler, von Papen i bankar Kurt von Šreder (Kurt von Schroeder) tajno su dogovorili financiranje Hitlerove stranke NSDAP, koja je u to vrijeme bila de facto u bankrotu i s velikim dugovima. Još su se jedanput sastali Hitler, von Papen i von Šreder, dana 4. januara 1933.godine, kom prilikom je okončan plan formiranja desničarske koalicije. 30 januara 1933. godine Adolf Hitler je postao kancelarom Njemačkog Rajha (Reich). Dok je Engleska banka čvrsto odbijala dati pfenig kredita Njemačkoj u kritičnom razdoblju 1931. godine i na taj način ubrzala bankarsku krizu i nezaposlenost, koja je vodećim krugovima u Njemačkoj učinila očajne alternative poput Hitlera čak zamislivim, čim je Hitler učvrstio vlast, Engleska banka je njegovu Vladu potpomogla ogromnim i po opstanak važnim kreditom. Ova britanska financijska “pomoć” od strane nacista upotrebljena je za razvoj njemačke vojne mašinerije, te dalje direktno produkovala Drugi svjetski rat. TOLIKO OD BRITANSKO-AMERIČKOM ANTIFAŠIZMU. Međutim, ono šta su Britanci učinili srpskom narodu graniči se mazohizmom (normalno na srpskoj strani). Kada je tadašnja jugoslavenska vlada sklopila sporazum sa Hitlerom i to ne na način da ulazi u savez sa njim, nego da mu dozvoljava prolaz trupama u pravcu Grčke, a sa ciljem da sačuva vlastito stanovništvo, Britanci su preko komunista proizveli 27-martovske demonstracije i probritansku vladu generala Simovića. Istovremeno, Britanci su "ugostili" Karađorđeviće i time obezbijedili dugoročan uticaj na oba srpska najveća korpusa građana - monarhiste i komuniste. Sa takvom pameću (po britanskim strategijama) Srbi ni do danas nisu završili Drugi svjetski rat - odnosno sukob između četnika i partizana. Kada to i pokušaju, eto im Dragana Bursaća da im on pojasni šta se tada dešavalo - on se dobro sjeća tih dana.
Objavljeno:
BILEĆA: kako se nešto takvo može dozvoliti da se radi u Bileći...iz Bileće su izlazili najsposobniji oficiri u vrijeme nama najdražoj i najboljoj državi. Ja kao bivši pitomac žestoko se protivim takvom činu a vjerujem da i ostali koji su bili u Bileći. SRAMOTA.
Objavljeno:
sve sto je simbol fasizma treba zabraniti i sankcionisati one koji to zagovaraju---- SMRT FASIZMU-SLOBODA NARODU..
Objavljeno:
Pojma ti nemas sta je fasizam niti unitarizam niti bilo sta drugo. Koja nostalgija i naivnost kretenu fašistički, pa najjednostavnije - to je bio život, radost, euforija. Putovao sam gdje mi volja i svagdje sam bio dobrodošao. nisu mi trebale ni vize ni dozvole, moj pasoš je bio najcjenjeni na svijetu. Sad samo čekam kad ćemo ko auta nosati table sa natpisima HRVAT, SRBIN BOŠNJAK i to čega se ti debilu bojiš OSTALI. Ti sebi zalijepi tu vrlu tablu i deri se iz sveg glasa, to ti je u ovom jadu i bijedi jedino i ostalo. A tu literaturu iz koje se educiras, jer vidim da nisi živio ta vremena, dobro nauči da ne zaboraviš.
Objavljeno:
Nevjerojatno! Baš to i ništa drugo. Do koje mjere na našem tlu fašizam može ići to je čudo jedno. Dejane, ti i ostali što mislite kao ti bi se trebali ugledati na primjer njemaca koje spominješ jer su pogledali istini u oči. Pogledaj i ti istini u oči i vidi da je na tlu Jugoslavije postojao jedan antifašistički pokret a to je partizanski. Četnici su bili fašisti po svojoj ideologiji i metodama, to što su se borili protiv također fašističkih ustaša ne mijenja ništa. To su dva utranacionalistička i fašistička pokreta koja su imala suprotne interese i sukladnos tim se borila jedan protiv drugog, ustaše su se borile za veliku hrvatsku a četnici za veliku srbiju. Da, za veliku srbiju, jer kraljevina jugoslavija je drugo ime za veliku srbiju jednako kao i miloševićeva jugoslavija. I nije u partizanima bilo 90 posto srba a 10 posto hrvata i bošnjaka, bošnjaka je bilo jako puno, a i hrvata, pogotovo nakon prve dvije godine rata.
Objavljeno:
To apeliranje na autoritet vam ne znaci nista. Franjo Tudjman je imao doktorat + znanje iz prve ruke o Drugom Svjetskom Ratu, ustasama, partizanima, Gestapou itd. - pa je opet bulaznio svakakve gluposti i tom periodu i promovirao fasizam. Diploma ne cini covjeka covjekom ni intelektualcem ni na kraju krajeva razboritim i razumnim, nista vise ili manje nego uniforma ili radno odijelo. To bi ste kao profesor, tj. neko ko je citav zivot proveo u prosvjeti, trebali da znate iz kontakta sa drugim profesorima. Sto kao student, sto kao kolega. A vase pokazano znanje i poznavanje teme ne bih da komentarisem. Vi ste vec dovoljno uradili po tom pitanju.
Objavljeno:
Kad procitam sta propovedaju ovi profesori istorije, Vladimir, Stevo, Pera ... ne cudim se tome sto se desilo poslije 1990.... a to je jos jedan propali pokusaj / sto bi oni nazvali oslobadjanje teritorija od strane cetnika - jadni su ti koje su oni oslobodili/ a normalni ljudi okupacije teritorija i pravljenja velike srbije / sve malim slovima bezbeli./ Ne znam da li to rade za lovu ili neki drugi interes ili iz ubjedjemja. Ili vazi obadvoje. Ali znam, sasvim sigurno, da su nanijeli ogromno zlo svima gradjanima i narodima ove regije. Pa i svom narodu koji nece izaci na zdrave grane sa ovakvim nadri uciteljima.
Objavljeno:
U svakom slučaju....Smrt fašizmu!
Objavljeno:
@stevo mihaljcic zbog takvih srba kao sto si ti srbija je u blatu do usiju i sto je najgore jos tone.to nije vise ni uza srbija,nego srbijica ili jos bolje srbijatrija i takvi hajvani kao ti dovesce do toga da se ostvari prorocanstvo tarabica SVI SRBI POD JEDNU SLJIVU.krelac, zar nevidis da je TILE jos uvjek najpopularniji politicar na prostoru bivse YU.
Objavljeno:
Stevo Mihaljčiću, nisu nešto poklali, nego su nekoga poklali. Nalupao si se takvih fašističkih nebuloza, da mi se diže kosa na glavi. Jednu stvar ne razumijem - koga nazivaš poturicama? Ja, npr. jesam Musliman, kao što je Musliman neki Turcin, Englez ili Amerikanac, ali to je moje lično opredjeljenje, a sa Turskom imam veze kao ti sa npr. Bangladešom. Dozovi se pameti, pobogu. I ne ubij nedužnog, pravoslavna vjera ti ne dozvoljava.
Objavljeno:
E profesore ili "profesore"... Kojoj si to istoriji ti učio svoje učenike? Onoj koja je učiteljica života vjerojatno nisi, jer si se svrstao na jednu stranu između petokrake i kokarde. Pun je kufer profesora istorije. Takav je npr. i prof. Josip Jurčević iz Zagreba koji svoje ustaštvo više i ne krije, a puni su ga mediji, na žalost. Dajte vi nacionalni istoričari i povjesničari sjedite jednom i dogovorite se kako ćete nas obične smrtnike educirati. Nas za koje mislite da smo istoriju učili iz jednostrane kinematografije. I kad biste se sastali imali biste jedan jedini zajednički zaključak: fašističke partizanske snage okupirale su jadne narode Kraljevine Jugoslavije. To bi tek bila "Šovinistička farsa".
Objavljeno:
Da li je lobotomija izvršena na tebi Dragane Bursaću, ili si jednostavno "polutan" ? Odgovor znaju oni koji te poznaju. JVO ili tzv.četnici su bili jedina legitimna i legalna vojna formacija na teritoriji Kraljevine sve do avgusta 1944., a djelimično i nakon njega. Svi ti zločini jesu činjeni, ali su ih činile i partizanske horde. Ja to znam po tome što su partizanski potomci iz npr. tamo nekog Ribnika i okolnih sela decenijama nakon rata silovali, zlostavljali, diskriminisali, vjerovatno i ubijali. To isti su radile i vlasti SFRJ, ali to i sada rade vlasti BiH odnosno njenog kriminalnijeg dijela RS-a. Do te mjere diskriminisali da su ekstremnim "polutanima" (sličnim tebi) smetale čak i ocjene u srednjoj školi i na fakultetu djece, studenata za koje su samo pretpostavljali da su iz četničkih porodica. O diskirminaciji drugih oblika u prljavoj B.Luci, i dan-danas, da i ne govorim, pravo na porodicu, pravo na rad, pravo na obrazovanje, na kraju krajeva i pravo na goli život. I sve su sprečavale i danas sprečavaju ekstremne profašistčke snage bliske srboustašama, ustašoidima ili poturicama.*** Bileću i taj kraj Stare Hercegovine su od fašista štititile uprave jedinice JVO. Jedine prave pobjede u tom kraju ostvarile su jedinice JVuO. A to što su nešto poklali, klali su i drugi, neke je i trebalo poklati, čak i danas postoje "snage" kojima bi sevap bio "preći preko grla". Iako ni ovi sadašnji po(četnici) nisu "cvjećke", dovoljno je otići u neku njihovu primitivnu sredinu pa osjetiti i njihov poganluk *** Bilo je i krajnje vrijeme da podignu spomenik, doći će vrijeme i u B.Luci, ako ni zbog čega, a ono iz inata, ne toliko zbog samih "četnika", nego zbog sveg onog zla kojeg su decenijama nakon 2.svjetskog rata činile propartizanske, proustaške, propoturčenjčke i prosrbosilovateljske horde prema svima onima koje su smatrale potomcima pripadnika Jugoslovenske Vojske u Otadžbini.
KN
Objavljeno:
Najstrasnije od svega je to kako neki kvazi-profesori koji se "sjecaju rata", i nekakvi anonimci, koji jednostavno "znaju" da su komunisti slagali narod i da su cetnici bili "dobri momci", slijepo vjeruju u ciste nebuloze. Cetnici su na pocetku dobivali podrsku od Engleza u borbi protiv nacisticke Njemacke i fasisticke Italije. Ali su ubrzo i Englezi shvatili da cetnici nisu "cisti". Cetnici su saradjivali vojno sa nacistima u borbi protiv partizana, a dobivali su i logisticku pomoc. Partizani nisu bili savrseni, a njihov najveci grijeh se sastoji u tome sto su ubijali fasiste na kraju rata. Cijele porodice. Kao kazna za zlocine. Ali bez obzira sta mislili o partizanima i o komunizmu, jugoslovenski komunizam je ipak bio komunizam, totalitarna ideologija. Diktatura na jedan nacin, iako smo uzivali velika prava i slobode (a drugi su ostajali bez porodicne zemlje i imanja, koja su im oduzeta i podjeljena "sirotinji"; posebno je to bio slucaj u BiH). Sve u svemu, nije nikakva laz da su cetnici harali po muslimanskim selima istocne Bosne i Hercegovine. Klali su i ubijali muskarce, zene i djecu od Bilece, preko Visegrada, Foce, Gorazda i Srebrenice, pa do Bijeljine i Zvornika. Cak i u prijedorskoj regiji. A takvi ljudi su nista drugo nego najgori zlocinci, jednaki ustasama iz NDH i organizatorima nacistickih logora. Oni ne zasluzuju spomenik, nego stub srama! Najgore je to sto se obicni ljudi ponose cetnicima, kao da su bili veliki heroji i "junacine", a ovamo su od 1941. do 1945, pa opet od 1992. do 1995. klali neduzne civile, pretezno mjestane muslimanskih sela u istocnoj i sjevernoj Bosni i Hercegovini. Ovo se ne radi cisto o partizanima. I gdje nema partizana, ima ljudi ponosnih na cetnike (ili ustase, ali to je za sad druga prica). Cetnici, kao svi zlocinci, zasluzuju samo stub srama, a vi koji se ponosite njima, vi ste nistavila bez atoma obraza i bez atoma casti! Stidite se!
Objavljeno:
Neka sruše partizanski spomenik i neka sagrade četnički, što veći i što upadljiviji. Samo neka ne ubijaju ljude. To je naša realnost. I neka svako ko se osjeća četnikom slobodno nosi kokardu na reveru ili na kapi. Sami neka ne ubijaju ljude. Neka se zna ko je kakav, svima će nam biti lakše. Samo neka ne ubijaju ljude. Možda neka razumnija generacija, poslije nas, dođe, pa sruši i te četničke i vrati partizanske spomenike. Žrtve Milana Lukića i njemu sličnih, ni sav razum ovog svijeta, ne može, nikako, vratiti među žive.
Objavljeno:
vidim da je Tito, kao i ostali AVNOJevci, prilično živahan i da i dalje krade ljudima živote i pamet. Ja ne znam kako bismo mogli to da zaustavimo. Čini mi se da Buka zarađuje na tom tužnom nesporazumu. Ja nisam siguran da li je Draža zločinac, sasvim je moguće da jeste, ali sam siguran da je Koča, pa i njegov patron, Tito, žestoki zločinac i psihopata. To je sam priznao u svojim interrvjuima i knjigama. Osim toga, što se Srba tiče možda bi vredelo razmisliti o sledećoj činjenici: u martu 1943. nedelju dana je trajala vesela poseta glavnog štaba AVNOJevaca NDH Zagrebu. Na čelu delegacije je bio Đilas, a pored njega je bilo još 6 komunista. Oni su osim pregovora sa ustašama i nacistima imali vremena da se malo opuste u svima dragom Zagrebu, išli su u bioskop, klopu, javnu kuću... baš su se lepo i fino proveli. To objašnjava zašto su tzv. partizani spremajući se da zajedno sa nacistima pripreme odbranu balkana od iskrcavanja amerikanaca i engleza, tokom 1941, 1942 i početkom 1943. napadali u Bosni isključivo već oslobođena srpska mesta u kojima nije bilo ni ustaša ni nacista.
Objavljeno:
"Za prof. Radosavljević"... Kao taj neki profesor vjerovatno ste u tom bivšem sistemu imali te neke beneficije i slično... (Stan od firme i ostalo...),govorim uopšteno... (I sam sam odrastao u tom sistemu) ali,naravno,i vi uživate u tom "otkrivanju nove istine",očigledno... Pa tako raspolažete tim "revolucionarnim" podacima kojima sada svima (naročito ovoj omladini) nama "otvarate oči" i podupirete te pokušaje da se i ono što je nesporno (a što je tako tretirala i cjelokupna porobljena Evropa od strane fašista i njihovih (dokazanih) pomagača) sada prikazujete kao drugačije,te da se antifašistima prikazuju i oni koji to nisu bili... Ali,nema veze,vi ćete to nastaviti činiti,bez obzira šta ko rekao... Ali,pitam se kako ste vi (i ostali kao vi) mogli sve te godine živjeti kad vam je bilo loše u tom bivšem sistemu u kome je (očigledno) bilo svega i svačega kao vi (i slični vama) tvrdite!!? Ostavite omladinu na miru,ima ona dovoljno i svojih problema koje aktuelna vlast (u ovom sada "puno boljem sistemu") ne misli rješavati ni za narednih 1000 godina...
Objavljeno:
Zaista stvari treba gledati objektivno onako kako su se desavale,iz razgovora s ljudima tog vremena moze se vidjeti nacin na koji je tad narod razmisljao...nije zaista ono sto su nam(bar meni jer sam isao u skolu u vrijeme komunizma) stvari prezentovane,najblaze receno iskrivljeno i tek nakon razgovora sa ucesnicima,zivucim ljudima tog doba se moze dobiti jasna slika. Ovdje u ovim nasim polemikama nije rijec o SFRJ vec je rijec o partizanskom i cetnickom pokretu. Nije meni bilo lose ni u SFRJ,bolje nego sada ali sa jednom iznimkom a to je da danas bar smijes napisati ono sto vidis,mislis i osjecas. Zbog nase djece moramo istoriju sagledati objektivno koliko je to god moguce bilo da nam se ona svidja ili ne,ovdje nije stvar ideologija kako neki polemicari dole ispod pokusavaju da predstave. Cinjenica je da smo imali 2 antifasisticka pokreta sto je samo po sebi stvar kojom se trebamo svi ponositi,koliko drzava ima sa 2 antifasisticka pokreta u tom vremenu? Jedan od njih je nepravedno desetinama godina zapostavljan a cinjenice o njemu su iskrivljivane jer nekom to nije bilo po volji...(citaj predstavnicima suparnickih naroda koji su bili uglavnom orjentisani ka okupatoru tokom ratnih desavanja) i zarad tog mira tako je i napravljeno. Nije ni SFRJ bila savrsena,represije na narod i na neistomisljenike je bilo mnogo. Moc je cudna stvar,vlast je slatka. Ipak imaju zaslugu i komunisti i tadasnja legalna vojna snaga nase drzave,kraljevska vojska. imali su isti cilj,oslobodjenje drzave od napadaca,okupatora i njihovih satelita a svi znamo ko su ti sateliti bili. Ko zna...za ove poklonike SFRJ...mozda bi nam bilo bolje da nismo imali komunisticku vlast nakon rata??? Mozda bi sada bili drzava dostojna ugleda i ovaj narod na nasim prostorima u ocima drugih naroda na koji se treba ugledati. Mozda da nije bilo komunizma i njegove represije bi prije progledali istini u oci i "sazvakali" ono sto nas najvise boli...ISTINU. Tada vjerovatno ne bi ni ratovali u devedesetim...i danas bi jedni druge zvali braca. Ponavljam,istina,koliko god ju je tesko prihvatiti i ponekad boli...treba je prigrliti. Sakrivanje istine samo produbljuje problem a mi smo ga osjetili...ratom u devedestim. Ako je jedan nijemac mogao da je prigrli inakon napada na covjecanstvo i sve dobro sto ono predstavlja,zasto neki nasi narodi ne prigrle tu istinu i ne priznaju sami sebi...da bili smo dio nesvakidasnjeg zla,najveceg koji je postojao u istorije....nacizam. Danas smo svjedoci da hrvatski politicari kazu da je hrvatska bila antifasisticka u doba 2. rata?! a 90 posto partizanskih boraca je bilo iz redova srpskog naroda...a da ne pricamo o kraljevskoj vojsci? Bosnjaci takodje,pa nije ih bilo 10 posto u partizanima...Hajde DA POGLEDAMO ISTINI U OCI I da lijepo zivimo zajedno u mirui slozi a to je moguce jedino da istinu govorimo,cuvamo i njegujemo spomenike i jednih i drugih a ne da jedne rusimo a druge gradimo.
Objavljeno:
Dejane, Antifasisti nisu cinili masovne zlocine, sto cetnici jesu. Samim tim, nema govora o antifasizmu. On isu se mogli ne slagati(dijelom) sa nacistima i fasistima(sto se odnosi i na ustase) ali svojom ideologijom su apsolutno pripadali njima. Naravno, mislim globalno. Niti su svi partizani bili antiofasisti, niti svi cetnici ili ustase fasisti. Bilo je izuzetaka, ali malo... premalo da bi im se moglo oprostiti...
Objavljeno:
Ne radi se ovdje o tome da se stvari posmatraju "crno-bijelo",odnosno,da se svo vrijeme radi o "dobrim i lošim momcima"... (A svaki sistem,pa i onaj koji je vladao u bivšoj SFRJ je vjerovatno imao nekih nedostataka,jer idealno ne postoji... Ali je imao jaku socijalnu komponentu,besplatno školovanje,sigurnost i slično,što je nesporno,sve u svemu,sve ono što danas nemamo...) Ali,žalosno je što se oni koji su se nesporno borili protiv fašizma (svaki koji je učestvovao u tome moguće da je imao neka svoja lična ubjeđenja) kao najgore pojave do tada u istoriji sada proglašavaju za nešto drugo i to od strane (definitivno) neo fašista kojima su puna usta brige za taj neki svoj narod koji (kao) predstavljaju... Ali,najgore u svemu tome što se tim pričama truju već 20-tak godina novi mladi naraštaji... Zbog toga se i ne možemo nadati nekoj boljoj budućnosti,na žalost...
Objavljeno:
Sasko, sine, u ratu se pregovara, ako se pregovara ne znaci da se saradjuje. Koliko ima dokumenata samo na internetu, gdje su prikazane propusnice Koci Popovicu i ostalim partizanima od strane Njemacke okupatorske uprave a ujedno i Ustasa, da napadnu iskljucivo srpska sela, za koja se zna da su ostala vjerna staroj Jugoslaviji svojoj zemlji i narodu i nisu zeljeli da padnu i prihvate komunisticku ideologiju. Partizani su znali da potkraj rata nije problem bio okupator, nego lojalan Srbin i lojalan Jugosloven, u vojsci Jugoslavije su naime bili i Hrvati i Slovenci i tada Muslimani, njih se trebalo istrijebiti da bi oni na kraju Jugoslaviju okupirali. I nacional-socijalisti Njemacke, i komunisti SSSR su takodjer bili socijalisti, i cak jedno vrijeme bili saveznici dok SSSR nije usao u rat. I jednim i drugima su neprijatelji bili regularna armija, i Jugoslavija kakva jeste, jer ju je trebalo okupirati i ocistiti. Oni su u tome uspijeli, okupirali su je u ime SSSR'a, (kasnije naravno prodali Americi), ocistili i istrijebili sve neistomisljenike, kao sto to fasisticke ideologije kao sto je komunizam cine, slali u logore ili jednostavno streljali. Oni rijetki koji su prezivjeli emigrirali su. Ucite iz knjiga djeco, a ne iz filmova.
Objavljeno:
Upravo tako moj Dragane. Svaka cast. A za ovog k'o fol istoricara sto nam prodaje muda za bubrege, samo jedan detalj ko protiv koga itd... a ni ostalim nije na odmet da bace pogled : 14. PJEŠAČKA PUKOVNIJA Op. Br. 1181 /taj. U Trebinju, dne 4. X. 1943. g. Predmet: Stanje Trebinje. ZAPOVJEDNIČTVU 6. PJEŠAČKE DIVIZIJE—ČAPLJINA.— NJEMAČKOM ZAPOVJEDNIŠTVU ODSJEKA MECKELBURG —DUBROVNIK (Hotel Excelsior). MJESNOM ZAPOVJEDNIČTVU DUBROVNIK. SASTAVAK. Stanje dne 4. X. 1943. u 12.30 sati: ... 2. — Danas 4. X. u 1000 sati javlja satnik Uljarević Kosta, četnički zapovjednik u Bileći, da partizani jačine oko 1000 ljudi napadaju na Bileću sa sjeverozapada i da su doprli do s. Podosoj i Tuhor (747). U borbi su četnici i njemački vod iz Bileće. Traži žurnu pomoć. Ovo je odmah javljeno njemačkom zapovjedničtvu odsjeka u Dubrovniku, koje je odgovorilo da će odmah uputiti Bileći pojačanje. ZBORNIK DOKUMENATA I PODATAKA NOR-a. tom IV - dokumenti NOVJ - BORBE U BOSNI I HERCEGOVINI, KNJIGA 18 - oktobar 1943.
Objavljeno:
Moje ime je Vladimir Radosavljevic, prof. istorije, za razliku od vas ja se sjecam drugog svjetskog rata, makar kao dijete i poznajem ljude koji su bili aktivni ucesnici u ratu i na strani partizana i na strani regularne kraljevske vojske Jugoslavije. Za razliku od vas koji ste ucili istoriju iz djela socijalisticke Jugoslovenske kinematografije, ja svoja opazanja temeljim na cinjenicima iz razgovora sa veteranima drugog svjetskog rata. Ako niste znali sa dolaskom komunista na vlast takodjer se rusila ostavstina i pokusalo zatrti svaki ljudski spomen na staru Jugoslaviju, na tome se nazalost i uspjelo, kao sto vidimo u pojedincima kao sto ste vi. Dok god ima nekoga koji pamti duze od mene, ljudi ce imati mogucnost da nauce nesto o svojoj zemlji iz zivih izvora, a ne iz fiktivne kinematografije.
Objavljeno:
Citam ovaj clanak i nemogu da vjerujem da se ovo moze desiti i da to "vlast" podrzava. Koja bruka i sramota.
Objavljeno:
Ovi srbi su svi izgleda diktorirali historiju, sve neki pametnjakovici.Rat i ovaj i onaj iz 42-e su bili vrlo jasni na jednoj strani okupator cetnicko fasisticki a na drugoj strani osloboditelji koji su platili visok danak u krvi da bi spasili svoju drzavu.Problem srba je to sto su prestali biti partizani(mozda nikad nisu ni bili) a postali cetnici i fasiste ili su to oduvijek i bili ?
Objavljeno:
E pa moj jade fasisticki, nacional-socijalisticki unitarista moj, busaj se ti u prsa i govori da si Jugosloven ili Bosanac sta vec odgovara samo da nisi ono sto jesi, pljuj i psuj svakog onog, sto je ono sto jest i toga se ne stidi. Velicaj sistem gdje je to bilo zabranjeno, velicaj sistem gdje nisi smio da budes ono sto jesi, nego ono sto ti kazu, velicaj sistem gdje JESU dobro zivjeli, na racun americkog kredita, velicaj sistem gdje JESMO imali kompanija koje su opstajale jer su od njih placene, velicaj sistem koji je zbog svoje nesposobnosti propao i mi dobili ono sto danas imamo. Gdje ZIVIMO kao zadnja govna. Nostalgija i naivnost nikad nisu dovele nijednu zemlju naprijed. Ako je tebe sramota onoga sto jesi, neka te bude... druge nije. Samo molim te nemoj biti toliki sovinista i fasista, da psujes onog prostog covjeka koji je odlucio da bude i ostane ono sto jeste. Nastavi i busaj se u prsa, JA JUGOSLOVEN, JA BOSANAC, najbolje JA OSTAO, jer naime bas to i jeste, ostali u sopstvenoj nostalgiji nesposobni da spoznate sta ste i krenete hrabro naprijed. U vasim ocima grijeh je biti ono sto jeste, u vasim ocima vrlina je pljunuti na svoje porijeklo, u vase oci svak sa nelagodom i prezirom gleda.
Objavljeno:
Jednostavno receno SRAMOTA!!!
Objavljeno:
Čovjeku koji piše pod imenom Istorija: otkuda ti pravo da koristiš to ime kad o njemu nemaš pojma ili si u svojoj ostrašćenosti toliko ideološki zastranio da ne možeš vjerodostojno znati ni svoje pravo ime. Kako možeš pisati takve nebuloze? Ima nas još koji nešto znamo o tome periodu i koji možemo vjerodostojno pričati o bivšoj zemlji i načinu na koji je stvorena. Naravno da znamo dosta i o partizanskom pokretu jer i sam potičem iz takve obitelji i ne boj se, meni nisu vrane mozak popile. Sudjelovao sam u izgradnji te zemlje, a takvi kao ti (ako su uopće živjeli u njoj u to doba) ste ju rušili, kao što sada pokušavate zatrti svaki iole ljudski spomen na nju i one koji su je stvarali. Okani se teorija zavjere, Ne drže vodu. I baš si političke komesare našao našao nazvati ideološkim šovinistima! Vidi se koliko poznaješ tematiku o kojoj pokušavaš superiorno polemizirati. Okani se toga, dok god ima ikoga na ovim prostorima da pamti malo duže od tebe, takve floskule neće proći. A što se tiče "nerada" onih koji su stvarali bivšu državu, tu si tek zalutao. Radili su i izgradili toliko da ovi tvoji današnji istomišljenici već dvije decenije kradu i ruše (topovima ili bagerima) i još nisu uspjeli sve uništiti. Pa ti i dalje iznosi svoje monstruozne teorije na koje se mogu uhvatiti samo današnji neupućeni i izgubljeni klinci, djeca "demokracije".
Objavljeno:
Moj istorija, jel se ti sjećaš Energoinvesta, UNISA, ŠIPADA, INCELA, UPI-ja ..... Pa jade fašistički, Energoinvest je bio jači nego cijela BiH i Srbija sad, bio je 148-sma firma na svijetu, svaka druga stolica u SAD je bila iz Krivaje, firme su gradile diljem cijelog svijeta, jedna od najjačih VolksWagenovih fabrika u svijetu..... i to je tebi idiotizam. Nekom je to smetalo kretenu, jebeš tu švedsku i inu propagandu, mojoj firmi je prije rata švedska firma nudila dobit pola-pola samo da radi u Africi pod našim imenom, a tebi je to idiotizam. Ima još nešto bitno osim nacije, meni je od čega se živi, a eto sad smo sretni. Sad se ko Tarzan bubaj u prsa i deri "Ja srbin, ja bošnjak ja hrvat" , a najbolje "ja kreten".
Objavljeno:
Misljenja sam da nije trebalo rusiti komunisticki spomenik,mada sam misljenja a sto je i istorija pokazala da cetnicki pokret je takodjer bio antifasisticki(to sto su komunisti kao pobjednici prekrajali dogadjaje to je druga stvar). U razgovoru sa starim veteranima partizanskim kojih jos ima zivih ocigledno je da ni oni sami nisu smatrali cetnicki pokret kao fasisticki vec upravo suprotno,ciljevi su bili isti kao i komunistickog pokreta...osim jedne iznimke...uredjenje drzave...monarhisticko i komunisticko nikako nisu mogli da nadju zajednicku tacku. Cinjenice kao sto gosp.general Draza je bio nosilac najviseg odlikovanja britanske monarhije stoje u prilog tome. Takodjer,metode ratovanja su bile sasvim drugacije partizanskih jedinica i jedinica otadzbinske vojske koja je za vrijeme tih nemilih dogadjaja u stvari bila jedina legalna vojska nase drzave. Partizanski pokret je poceo da djeluje drugacije,iz sjene,prvo teroristickim metodama da bi se prosirilo sve na jedan visi nivo koji je dobio podrsku tadasnje ruske komunisticke partije cije su ideje bile zaista primamljive godinama potlacenom narodu i koje su tad bile jako jako napredne u smislu sloboda,jednakosti i ostalog sto je,moram da naglasim samo mrtvo slovo na papiru. U osnovi do 1944.godine partizani i cetnici su zajedno djelovali s iznimkom da partizani u svojoj borbi nisu gledali na gubitke u smislu zrtava u narodu(civila)...recimo narod Kozare i Potkozarja koji je stradao najvise u bivsoj Jugoslaviji(gradiska sela,dubicka sela,prijedorska sela) je sanjao da se docepa slobode,bitno im je bilo samo da predju rijeku Vrbas a tamo preko je bila sigurnost(podrucje pod kontrolom cetnickih snaga. Simptomaticno je da partizani nikad nisu napali u pokusaju da oslobode jasenovacke logorase a iz razgovora sa starim partizanima iz kozaracke regije bili su u mogucnosti i to vise puta ali Broz nije dozvoljavao tako da smo imali pogrom prvenstveno srpskog stanovnistva mozda najveci genocid u 2. svjetskom ratu. Simptomaticno je to i da Broz nikad nije dosao u Jasenovac u iducih skoro 30 i kusur godina svoje vladavine i tamo ostavi bar jedan mali cvijet. I jedni i dugi su imali svoje zasluge ali sigurno ne treba nasjedati na neku istoriju koja je napisana iz necasnih razloga vec je treba gledati u kontekstu dogadjaja koji su se zaista desili.Dovoljno je razgovarati sa ucesnicima tih dogadjaja a ima ih zivih jos mnogo. Ja jesam razgovarao s njih oko 50 ak ljudi,praveci zabiljeske i dosao sam do zakljucka da su se partizanski i cetnicki pokreti jako dobro podnosili a razilazenje je nastalo kad je vec na vidiku bio zavrsetak rata i neko je trebao da uzme vlast. NEKA SPOMENIKA I JEDNIM I DRUGIM,ZASLUZILI SU IH. A TU SRAMOTU BILECKU NEKA ONI SAMI NOSE NA DUSI. I jos jedna opaska za proglasavanje fasistickog cetnickog pokreta. Kao autor ovog teksta se ne bi trebali oslanjati na subjektivne vidove istorije koji su napisali komunisti i koje sam i ja sam ucio u skoli vec bi trebali traziti alternativne i vise objektivne prezentacije stvarnih dogadjaja tokom tog vremena a razgovor sa ljudima koji su zivjeli i borili se na obema stranama je mislim najobjektivniji. Kao autor ovoga teksta bi trebalo da,ako zelite objektivnost i nepristrasnost pristupita na jedan objektivniji nacin. Veliki pozdrav
Objavljeno:
Od Bursaća - odlično, kao i uvijek.
Objavljeno:
Dobra ti je ova Dragane. Najcrnja stvar koja se desila ovom narodu u njegovoj istoriji su tri nacionalne stranke iz 1990 godine. To je prokletstvo koje teško da će se moći iskorijeniti ikad. Imamo dresiranu generaciju umobolnih mentalno rasturenih ljudi - naraštaj do 30 godina - koji već odgaja svoje potomke u istom klišeu. Ja sam dijete bratstva i jedinstva. Gdje sam god bio od Triglava do Đevđelije lijepo sam bio primljen i stekao sam prijatelje. Imam ih i sada jako puno, i dođu mi i ja njih posjetim ali otišla je ona toplina i opuštenost, a doživljavao sam i strašne trenutke jer sam imao problem što nemam taj "program" u glavi. Ne mogu da mrzim samo što se neko drugačije zove. Nekom je to smetalo i taj neko je to kvalitetno rasturio i to baš rasturio jer smo mo postali i mentalno i ekonomski potpuno uništen narod. Fukara gola moj Dragane.
Objavljeno:
Otukd si ti momce Bursacu? Svi Srbi partizani prije nego su ih vrbovali komunisticki agenti iz Rusije (Josip Broz kao jedan od glavnih) su bili pripadnici Jugoslovenske Kraljevske Vojske, tj. regularne vojske Kraljevine Jugoslavije. Tek sa gubljenjem saveznistva saveznih sila zbog potpore sovjetskih komunista, da se izbrise potpora vlade i podupru komunisticke paravojne formacije (danas bi kolokvijalno rekli, teroristi) na tlu Jugoslavije, dolazi do jedine zdrave odluke da bi se prezivjelo i Jugoslavija odrzala, pa makar kao neka nova tvorevina, a to je prelazak iz regularne vojske u paravojne komunisticke formacije. Ako ti to nije dovoljan odgovor, odseli se momce u Svedsku i tamo citaj znanstvenu fantastiku. Rijetko koji partizan prvoborac je bio komunist, osim naravno fasisticki nastrojenih komesara, koji su klali svakog koji se suprotstavio njihovoj sovinistickoj ideologiji (ko ne misli kao mi, tog treba zaklati). Ljudi su bili spremni da se bore za svoju zemlju, i to treba postovati, dali pod petokrakom ili kokardom normalnog seljaka to nije zanimalo, samo da ostane ziv. Sad kad je SFRJ propala zbog idiotizma i naivnosti tog neobrazovanog kadra koji ju je stvorio, u nevidjenom krvoprolicu, ljudi shvacaju da osim zivota na americkom kreditu, nisu imali nista, i da je taj americki kredit placen krvlju i mesom a ne njihovim radom. SFRJ je bila propast nasih naroda, koji svaki maltene razuman covjek koji zna ukljuciti TV moze da vidi, mnogi su zbog tog eksperimenta zivote dali, najvise Bosnjaci, potom Srbi i Hrvati, da ne govorimo o Albancima. Sad kad je eksperiment propao, vraca se na ono zadnje sto je funkcionisalo, kao sto je to uvijek slucaj.
Objavljeno:
Hvala onome ko se potrudio da ovo napise. Cestit covjek !!
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.