Sve negde do polovine osamdesetih godina prošlog veka, svako je mogao da kaže šta god želi o marihuani. Tako je najveći broj negativnih stavova protiv upotrebe marihuane u bilo kakve svrhe dolazio (pa idalje dolazi) od ljudi koji uopšte nisu probali marihuanu ali su zato imali tvrd i nepromenljiv odnos prema njoj. U tu skupinu spadaju i oni koji su bučno tražili zabranu ove biljke samo zato da bi time skrenuli pažnju sa svojih problema.
Sve negde do polovine osamdesetih godina prošlog veka, svako je mogao da kaže šta god želi o marihuani. Tako je najveći broj negativnih stavova protiv upotrebe marihuane u bilo kakve svrhe dolazio (pa idalje dolazi) od ljudi koji uopšte nisu probali marihuanu ali su zato imali tvrd i nepromenljiv odnos prema njoj. U tu skupinu spadaju i oni koji su bučno tražili zabranu ove biljke samo zato da bi time skrenuli pažnju sa svojih problema.
Takvo drustveno licemerje je na brilijantan način raskrinkao češki reditelj Miloš Forman u “Svlačenju”, svom prvom filmu koji je snimio po dolasku u Ameriku. U tom malom i nedovoljno poznatom filmu, on pokazuje kako roditelji razdragano koriste istu tu biljku koju smatraju najgorim otrovom kada je koriste njihova deca. Formanova poruka je sasvim jasna: Ako hoćete nešto da kritikujete ili zabranite, utvrdite sami o čemu je reč. Ne mora to uvek da bude lično iskustvo, ali bar sakupite dovoljno informacija, i negativnih i pozitivnih. To je jedini način da donesete razumnu odluku, bez obzira na to kakav je zvaničan stav vlasti, škole, crkve ili drugih institucija.
Polovinom osamdesetih (možda i malo ranije) stvari su se izmenile u naučnom pogledu. Naime, tada je utvrđeno da svi sisari – posebno ljudi – imaju u sebi urođeni kanabiodni sistem. Drugim rečima, to znači da čovekov organizam sam proizvodi svoju marihuanu, tj. da je čovek marihuana koja hoda. Pronađene su dve vrste receptora.u mozgu, kičmenoj moždini i nervnim ćelijama.Ti receptori podešeni su, da tako kažemo, za prijem anandamida, supstance nalik na THC (glavni sastojak u marihuani) koje naše telo proizvodi u trenucima kada treba da se bori protiv bola, anksioznosti i depresije. Kada osetimo bol, telo luči anandamid koji se vezuje za kanaboidne receptore i dopinosi smanjenju bola, ali ne traje dugo jer ga unišavaju enzimi tolikom brzinom da telo ne može samo da stvori toliko anandamida da bismo se “sami od sebe” naduvali.
Za to je ipak potrebna veća količina kanabinoida koju će receptori uspeti da sačuvaju od proždrljivih enzima. Dalje dejstvo marihuane je dobro poznato: čovek se oseća relaksirano, blago i vedro, pa je i opažanje bola znatno umerenije i blaže. Zbog toga je marihuana poglašena za medicinsku biljku i danas je lekari u mnogim zemljama već rutnski prepisuju za neka od najtežih oboljenja, pogotovo za ona sa jakim hroničnim bolom. Marihuana deluje kao sredstvo za opuštanje te je stoga koriste oboleli od multiple skleroze. Marihuana se takođe pokazala kao efikasno sredstvo za obolele od side, odnosno kao sredstvo koje poboljšava apetit takvih bolesnika.
Države koje žele da budu viđene kao savremene demokratske tvorevine moraće da omoguće svojim teško obolelim građanima siguran i zakonom regulisan način distribucije marihuane. Ako se to ne uradi, onda će ih država istovremeno nagrađivati i kažnjavati. Naime, bolesnik kome je odobrena marihuana kao lek, može taj lek jedino da kupi od nekog preprodavca droge na ulici (dilera) čime automatski vrši prekršaj i dovodi sebe u opasnost da bude uhapšen. Da se to ne bi događalo, najbolje bi bilo da države donesu zakone o dekriminalizaciji marihuane, čime bi se utvrdila količina dotične supstance koja bi bila zakonski dopuštena. Svaka država bi takođe morala da nađe legalnog proizvođača.marihuane koji bi proizvodio potrebne količine ove lekovite biljke.ali sa određenim (visokim) procentom THC-a, čime se obezbeđuje efikasno delovanje ovog prirodnog leka.
Dodajmo na kraju da se tek očekuju dalja istraživanja mogućeg antikarcenogenog delovanja mariihuane, ali da su prvi nalazi izuzetno ohrabrujući. Pokazalo se da neki prečišćeni oblici glavnih sastojaka marihuane mogu da navedu ćelije raka (uključujući i rak dojke) da same sebe ubijaju, odnosno, da same sebe uništavaju nakon što prestanu da se dele i dalje šire.
Marihuana je jedna od najzanimljivijih i najtajanstvenijih biljaka na našoj planeti, koja je istovremeno i jedna od najkorisnijih biljaka kada je reč o njenoj upotrebi u zdravstvene svrhe. Ne postoji nijedan zabeležen primer da je neko nastradao od upotrebe marihuane, ali zato postoje bezbrojniji primeri napada na nju i na njena svojstva, od kojih se ona dosada uvek uspešno odbranila. Neprijatelji marihuane predstavljaju je u najgorem svetlu jer ako izgube bitku sa onima koji podržavaju marihuanu, onda oni mogu da izgube i na ostalim frontovima. Naravno, ne treba zbog toga likovati, jer zloupotreba narkotika i dalje predstavlja.ozbiljnu opasnost i nikada ne treba prestati sa edukacijom mladih u odnosu sa tzv. “teškim drogama”. Sve bolesti zavisnosti – uključujući upotrebu alkohola i duvana – predstavljaju veliku opasnost za društvo i ne treba prestati sa borbom protiv njih i kriminalnih aktivnosti koje ih prate. Međutim, marihuana definitivno ne spada u njih i ne može da se tumači kao prvi korak na putu u narkomaniju. Ta tvrdnja, koju neprijatelji marihuane neprekidno ponavljaju, jednostavno rečeno nije tačna.
Tekst je preuzet sa Maribor 2012 – zivljenjenadotik