Sa 800.000 sledbenika i 600 povezanih hramova u celom svetu, Dolina izlazećeg sunca je jedna od najbrže rastućih verskih zajednica u Brazilu.
Na prvi pogled, ova dolina izgleda kao minijaturni tematski park u kojem posetioci mogu da vide najveća svetska čuda bez odlaska na skupocena putovanja. Sa 800.000 sledbenika i 600 povezanih hramova u celom svetu, Dolina izlazećeg sunca je jedna od najbrže rastućih verskih zajednica u Brazilu, piše National geographic.
Izgrađen u Planaltini, satelitskom području u okolini Brazilije, jezerski kompleks sadrži piramidu, hram poput svemirskog broda, šestougaoni molitveni centar i nekoliko skulptura u obliku elipse.
Precizno izgrađen, kompleks oslikava složene, sveobuhvatne doktrine i verovanja izvučene iz raznih religija i civilizacija uključujući hrišćanstvo, hinduizam, judaizam, Inke i drevni Egipat.
Prema sledbenicima Doline izlazećeg sunca, vanzemaljci su počeli da naseljavaju Zemlju pre 32.000 godina kako bi unapredili ljudske civilizacije. Bića su se od tada vraćala na Zemlju kroz uzastopne inkarnacije preko različitih kultura i era. Članovi Doline, poznati kao medijumi, veruju da su oni poslednja inkarnacija – Jaguari.
Dolinu izlazećeg sunca je 1959. godine osnovala Neiva Čavez Zelaja, poznata kao “teta Neiva”. Udovica sa četvoro dece je prvo radila kao vozač kamiona u Braziliji, a potom je bila u pokretu koji se zalagao da Rio de Žaneiro postane glavni grad Brazila. Tada je počela da doživljava “spiritističke epizode” za koje je kasnije verovala da su zapravo posete duhova iz vanzemaljskog sveta.
Dva medijuma obično rade u paru tokom rituala. Apara, ili prijemni medijum, ima zadatak da fizički inkorpopira duh, dok indoktrinatorski medijum preuzima zadatak da poduči duh i pomogne mu da odbaci duhovni svet. Sledbenici veruju da rituali takođe pomažu medijumima da iskupe karmičke dugove iz svojih prošlih života.
Sa 800 hiljada sledbenika i 600 povezanih hramova u svetu, Dolina izlazećeg sunca je jedna od najbrže rastućih verskih zajednica u Brazilu, kaže Keli Hejs, vanredni profesor religijskih studija na Univerzitetu u Indijanopolisu.
Ipak, većinsko društvo i verske zajednice u Brazilu često izbegavaju Dolinu, kategorizujući je kao kult. Napetost je posebno velika između članova Doline i evangelista koji su sagradili crkve u blizini zajednice, usmeravajući članove na konverziju. “Evangelisti smatraju da da su sledbenici Doline pod uticajem đavola”, objašnjava Hejs.